Izvor: B92, 29.Dec.1999, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Danas"
pise: Z. Rakic
Miodrag Stojanovic odbio orden za poginulog sina
"Vratite to Milosevicu..."
Leskovac - Nosite to Milosevicu, a meni vratite sina - rekao je Miodrag Stojanovic dvojici visokih oficira koji su ovih dana u njegovu kucu doneli orden za poginulog sina, vojnika Miroslava. Kojim ordenom je Miroslav posthumno odlikovan i zasto je odlikovan tesko je saznati. Miodrag, njegov otac, ne moze o tome >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nista da kaze, jer nije ni pogledao sta su oficiri VJ koji su ga posetili drzali u rukama.
- Okolnosti pod kojima je poginuo moj sin krajnje su sumnjive. Ja sumnjam u verziju koju nudi Vojska Jugoslavije da je nastradao u teroristickoj zasedi. Zbog toga sam podneo tuzbu Vojnom sudu i trazio da se razjasni kakva je u svemu tome uloga kapetana Duska Sljivancanina. Sve dok se tako nisam oglasio, oni su cutali. Devet meseci od pogibije niko od staresina nije dosao da izrazi saucesce ili mu zapali svecu, a uverenje o pogibiji sam dobio na intervenciju tek sa zakasnjenjem od dva meseca. Sad trazim od suda da tacno ukaze na pocinioca. Ne verujem da je poginuo od Albanaca jer su mnoge okolnosti sumnjive - objasnjava rezignirano Miodrag Stojanovic. U izjavi koju je dao pred Vojnim sudom, on navodi okolnosti koje bacaju senku sumnje na citav slucaj.
Miroslav je tokom rata tri puta dolazio kuci na odsustvo, kako tvrde svedoci, uvek se zalio na pretnje kapetana Sljivancanina da ce ga likvidirati. Kad se javljao svojoj majci sa terena u blizini prelaza "Kosare", kazao je da su pronasli zlato i devize u kuci koju su zaposeli. Na molbu svoje majke da nista od toga ne dira on je kazao da je sve to vec kod oficira.
Miroslav je, po prici kapetana Sljivancanina, poginuo u terenskom vozilu, dok su se zajedno vozili, naisavsi na zasedu. Dvojica staresina koji su kasnije obisli mesto pogibije tvrde da tu zaseda nije bila moguca. Telo je nadjeno van vozila.
- Dokazala se ili ne moja sumnja, kapetan Sljivancanin mora kao komandant da bude kriv jer se nije starao o mom detetu. Poslao sam ga u vojsku zdravog i pravog sa 94 kilograma, kaze Miodrag Stojanovic i moli vojnike iz vojne poste 7238 u Djakovici da mu se jave radi pomoci u rasvetljavanju ovog slucaja.
"Danas"
pise: Borka Pavicevic
No longer and not yet
Javno i tajno
Ipak, cini mi se da ako ste vec otvorili automehanicarsku radnju ona ne sluzi tome da samo vi i to prvi operete svoj auto. Ipak, bilo bi sasvim bespredmetno sedeti u pozoristu samo sa svojim obozavaocima, valjda je za teatar nuzna i publika. Ipak, ako vec imate nekakav butik ili bilo kakvu radnju bilo bi dobro da neko moze da udje u nju, pa bi zato recimo bilo nuzno ocistiti trotoar. Ipak, ako ste vec ukrali kucu za sebe samoga, zidajuci neki javni objekat, bilo bi logicno da je taj objekat nesto veci od vase kuce. Ipak, ako vec imate drzavu ili naciju, ili drustvo, ili posedujete gradjane bilo bi dobro da oni imaju kakvu-takvu priliku da se lece ili prevoze, ili da nesto jedu, ili prosto da neometano postoje, inace ce ih biti sve manje, ostacete bez svoga vlasnistva, bez svojih gradjana. Hocu reci, valjda mora da bude neke razlike izmedju suda i paravojne jedinice, Univerziteta i pevackog drustva, javnog i licnog.
Inace, razlike izmedju onih koji su se udruzili samo da bi povrsili neki svoj posao i ostatka neorganizovanog naroda mogu postati toliko velike da ce Iranska revolucija biti kojesta prema onome sto se moze ovde, ne odmah, ali svakako u buducnosti dogoditi, kada stasaju svi oni preostali koji danas imaju petnaest godina.
Uzas na Kosovu rastao je sa isprikom nacionalnih razloga, uzas ovde moze doci iz akumulacije svakog javnog interesa kao licnog interesa, te na narastanju takozvanih nekontrolisanih grupa, sto su uostalom, Albanci bili za one koji su sa sobom izjednacili nacionalni i drzavni interes. Ono sto zasigurno ovde raste jesu militarne i paramilitarne jedinice, i sa druge strane nekontrolisane grupe koje ce jednog casa poceti okupljanje na Zlatiboru. Ili, ispred prve samoposluge u ciji ce izlog biti bacena stolica.
Svi, u stvari, fingiramo promene, svaka drustvena grupa koja bi trebalo da se okuplja oko javnog interesa i oko interesa drugih. Usred bukvalno razlokanog grada ispred Skupstine postavlja se tribina za docek dvehiljadite, dok na ostatku nekadasnjeg saveznog SUP-a zjapi pukotina nad nekadasnjim grbom nekadasnje Jugoslavije.
Drustvena tvar, javni interes valja se blatnjav izmedju kolovoza i trotoara samo neko treba da se sagne i da ga podigne, i da ga uzdigne. Hteli smo da posaljemo i poslacemo cestitku-poruku prijateljima, jedan pogled na prvu stranu spiska doveo je do cutnje, ali one cuvene sutnje, jer gde su sada neki od njih, otisli, nisu vise zivi, dislocirani su, u drugoj su drzavi, sve za godinu dana.
Sta cemo uraditi mi koji smo ovde, hocemo li naci bilo kakav konsenzus kojim ce ova sredina uspeti da prezivi i da se odrzi, ili ce se i daljom sekularizacijom javnog interesa i "oposljavanjem" samo vlastitog posla i interesa i dalje sve raspadati do prizora koji su nam poznati sa Kosova. Konacno, da li ce na kraju dve hiljadite jelke u gradu moci da budu okicene od vrha do dna bez bojazni da neko krade nakit, i da li cemo imati da osvetlimo jedan bolji stvarni zivot. Jednom davno, Bora Cosic je u "Mix media" pisao, citirajuci Dusana Makavejeva, o nacinu na koji se politicke poruke salju osvetljavanjem prozora na zgradi nekadasnjeg Centralnog komiteta, pa se onde ostave prozori da svetle u vidu neke propagandne poruke. Tito, recimo. Danas je osvetljena zgrada bombardovanog nekadasnjeg Centralnog komiteta. Sta se, u stvari, dogodilo, i sta ce nadalje biti. Pretpostavljam da je nad tim upitan svaki gradjanin "na ovim prostorima" u regionu koji je nekoc bio zemlja, a sada se naziva teritorijom.
Pogledaj vesti o: Leskovac
.jpg)
