Izvor: RTS, 05.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (05. 01. 2009.)
Novosti: Kamatama protiv krize; Blic: Supružnici umrli prirodnom smrću u razmaku od dva sata; Pres: Dve trećine nastavnika žrtve torture
Beogradski dnevni listovi pišu kako se bankari bore protiv ekonomske krize, supružnicima iz Leskovca koji su umrli prirodnom smrću u razmaku od dva sata, nastavnicima žrtvama torture, ...
Kamatama protiv krize
Preteća svetska kriza, kojoj su se >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prilagodili i ovdašnji bankari podižući kamatne stope i pooštravajući uslove odobravanja kredita, primorala je građane da se snalaze ne bi li namirili svoja dugovanja. Retko ko da i podiže nove zajmove. Čak su se i banke koje su donedavno keš i potrošačke zajmove odobravale po fiksnim kamatnim stopama "prebacile" na promenljive.
- Osnovna karakteristika budućeg vremena je neizvesnost, ne samo u Srbiji, već i u svetu, a naročito u finansijama - kaže Goran Milićević, izvršni direktor sektora marketinga Komercijalne banke. - Svako će morati sam da računa šta je za njega najbolje, jer dolazi vreme kada niko neće smeti da ulazi u neke krupnije gubitke.
On objašnjava da se ova banka opredelila da se od rizika i mogućih gubitaka štite promenljivim kamatama i "vezivanjem" za referentne kamatne stope.
Najskuplji su, uvek i u svakoj banci, bili keš krediti. Tako je i dalje, s tim što je cena gotovine još porasla. Poredeći efektivne kamatne stope po bankama (keš krediti sa deviznom kaluzulom u evrima), primetno je da je najniža kamata oko 16 odsto na godišnjem nivou. Stope su, naravno, promenljive.
Ipak, ponegde još postoji fiksna kamata na devizni kredit, poput Inteza banke, ali je ovde reč o kreditu sa stoprocentnim depozitom. To znači, ako se na račun položi, recimo, 2.000 evra, može od banke da se dobije 2.000 evra na zajam po fiksnoj kamatnoj stopi od 5,3 odsto godišnje (efektivno 6,51 odsto), a depozit se vraća po otplati kredita.
Inače, ovakvi krediti, potpuno obezbeđeni deviznim depozitom, i dalje su najpristupačniji i cena im je uglavnom oko šest-sedam odsto godišnje.
Kada je reč o "običnom" gotovinskom kreditu, "vezanom" za evro, sa rokom otplate do dve godine, uz obavezan depozit od 20 odsto, kamate su i veće od 30 odsto godišnje (efektivno, kada se saberu svi troškovi: i kamate i obrade zahteva). U pojedinim bankama i do 44 odsto!
Krediti u Srbiji uglavnom su "vezani" za evro. Zbog toga kod građana dodatnu neizvesnost izaziva upravo pad dinara i kolebanje kursa, koje prvenstveno utiče na visinu rate kreditnog dužnika.
- Kurs je proizvod ne samo ekonomskog stanja na tržištu, nego i ponude i tražnje, pre svega evra - kaže Goran Milićević. - Ponuda evra se iznenada pojavi ili nestaje kod nekih krupnih prodaja, kod izmene zakonskih propisa, raznih očekivanja.
Nikolić dodaje da ne očekuje velike potrese: - Svi koji mogu da utiču na kurs veoma su raspoloženi da ga drže u nivou inflacije, na dovoljno stabilnom nivou da to ne bi bio novi generator krize.
Supružnici umrli prirodnom smrću u razmaku od dva sata
Supružnici Jelica (62) i Milovan (60) Kostić iz Leskovca umrli su u subotu prirodnom smrću, jedno za drugim, u roku od dva sata. Milovan je preminuo u porodičnoj kući od posledica trećeg infarkta, a Jelica u Urgentnom centru od edema pluća, odnosno od vode u plućima dobijene usled naglog slabljenja srca, saopšteno je juče u Urgentnom centru Opšte bolnice u Leskovcu.
- Pretpostavka je da je njeno srce popustilo zbog stresa i žalosti za mužem - kažu u Hitnoj pomoći.
Rođaci i prijatelji kažu da je Jelica patila samo od povišenog krvnog pritiska. - Umrla je od tuge za mužem - kažu u šoku.
Iako je imao slabo srce, Milovan je pokušavao da živi normalno. Sat pre nego što se iznenada srušio u dnevnoj sobi, očistio je sneg u dvorištu i sa suprugom pio kafu kod komšija. Po povratku, nešto pre 16 sati, tražio je da Jelica podgreje ručak i postavi sto. Seo je na krevet, jauknuo i onesvestio se.
Lekari Hitne pomoći su 40 minuta pokušavali da ga reanimiraju, ali bez uspeha. Vratili su se u bolnicu pošto su Jelici i njihovoj ćerki Mariji i sinu Željku dali injekcije za smirenje. Dva sata kasnije ista lekarska ekipa je iz kuće Kostića primila paničan poziv u pomoć.
- Ženu smo u kolima Hitne pomoći povratili u život i ponadali se da će prebroditi krizu, ali, eto, nije izdržala - tužnim glasom kaže lekar Hitne pomoći Lilijen Filipović, koja u svojoj dugogodišnjoj praksi nije naišla na sličan slučaj.
U Urgentnom centru Opšte bolnice u Leskovcu, ubrzo posle prijema, Jeličino srce je prestalo da kuca. I tu je bezuspešno pokušavana reanimacija. Pola sata kasnije lekari su konstatovali smrt.
Dve trećine nastavnika žrtve torture
Đake u Srbiji zahvatilo je novo „pomodarstvo" - kako što brutalnije maltretirati nastavnike, a snimak iživljavanja postaviti na internet! Nastavnici su u panici, a skoro 80 odsto njih požalilo se da su ih učenici i njihovi roditelji psihički ili fizički maltretirali, pokazuje istraživanje Foruma beogradskih osnovnih škola.
Snimci najbrutalnijh scena nasilja snimljenih u školama preplavili su sajt „Jutjub", a na jednom šestominutnom video-snimku vidi se kako učenici beogradske Srednje elektrotehničke škole „Nikola Tesla" muče nastavnika telekomunikacija Slobodana Aleksića.
Đaci koji pohađaju ovu školu tvrde za Pres da je maltretiranje ovog profesora već godinama zabava za bahate učenike, koji se takmiče ko će više da ga ponizi, ali da rukovodstvo škole ne reaguje. Scene pune agresije u školskim prostorijama pretočene u mini-filmove, upozoravaju stručnjaci, moraju da nateraju prosvetne vlasti da pod hitno nešto preduzmu!
Radmila Dodić iz Foruma beogradskih osnovnih škola kaže za Pres da se svi moramo suočiti sa činjenicom da u Srbiji više ne postoji škola koja nema nastavnika koji nije pretrpeo nasilje, uvrede, ponižavanja, pretnje...
- Dosta naših kolega pretrpelo je takve torture da su morali da odu na bolovanje ili potraže pomoć lekara kako bi se oporavili od poniženja koja su preživeli - upozorava Dodićeva.
Forum beogradskih osnovnih škola u anonimnoj anketi „Nasilje u školama" došao je do šokantnih podataka - samo nešto više od 20 odsto anketiranih prosvetnih radnika izjavilo je da nikada nisu pretrpeli neki oblik nasilja od učenika ili njihovih roditelja. Čak 7,5 odsto nastavnika priznalo je da su đaci fizički nasrnuli na njih, a verbalno i psihičko maltretiranje doživelo je 78,5 odsto prosvetnih radnika.
Veliki broj nastavnika, njih oko 25,5 odsto, bio je u situaciji da im đaci ili roditelji direktno prete u stilu: „Zapamtićeš ti mene", „Nemoj da te pojede mrak", „Kada te ja propustim kroz šake"... Uznemiravanje van škole doživelo je 13 odsto nastavnika, a nekima stižu i pretnje „preko posrednika".
- Prosvetni radnici treba da dobiju status službenog lica, a učenik nasilnik mora da se isključi iz škole bez obaveze da mu se nađe druga školska ustanova u kojoj će nastaviti školovanje - kaže Dodićeva.
