Izvor: B92, 23.Dec.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preduzeća propadaju posle prodaje
Beograd -- Agencija za privatizaciju ne raskida ugovore sa kupcima pojedinih preduzeća u Srbiji, iako postoje jasni dokazi da ta preduzeća posle privatizacije propadaju.
Posle privatizacije, u nekim nekada uspešnim prduzećima u Srbii, proizvodnja je potpuno zamrla. Takva situacija je u pančevačkoj "Azotari", ali i preduzeću "Nevena Leskovac", gde radnici štajkuju već mesec dana. Iako zaposleni u tim preduzećima već mesecima traže od Agencije za privatizaciju da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << reaguje i raskine kupoprodajni ugovor, odgovora za sada nema.
Radnici "Nevene Leskovac" štrajkuju jer mesecima ne primaju plate a proizvodnje gotovo i nema. Sindikalci objašnjavaju da kupac, bugarska firma "Bulcvat", nije ispunila obaveze iz kupoprodajnog ugovora, koje se pre svega odnose na investicije.
Vlasnik radnicima ne uplaćuje čak ni doprinose.
Kao vlasnik "Nevene Leskovac" i još 10 preduzeća u Srbiji čiji radnici ne primaju platu, spominje se bugarski biznismen Hristo Kovački.
On je, kako se navodi, između ostalog, vlasnik i kruševačkog "Trajala”, "Metalca” iz Ivanjice i "Srbijanke” iz Valjeva.
Računi većine tih kompanija su blokirani, a dugovi iznose i po više stotina miliona dinara.
Račun pančevačke "Azotare", u vlasništvu litvansko-srpskog konzorcijama, takođe je u blokadi više meseci, i to preko 250 miliona dinara.
Umesto da postane lider u regionu, kako su to kupci najavljivali, u "Azotari" proizvodnje nema već osam meseci, a Agencija za privatizaciju ne reaguje.
"Ima li to logike, to morate Agenciju da pitate! Pa nema, zato smo mi podneli krivične prijave protiv odgovornih, a to je Vesna Diznić, direktorka Agencije za privatizaciju”, kaže Nebojša Perović, iz štrajkačkog odbora.
Ovakva sudbina preduzeća koja su nekada bila lideri u svojim delatnostima posledica je loših privatizacija, kaže Milić Milovanović, iz Savet za borbu protiv korupcije.
On objašnava da su Agenciji data prevelika ovlašćenja. To telo ima upravnu i izvršnu ulogu.
"To vam je onaj sistem 'kadija vas tuži, kadija vam sudi’. Prosto, kada jednom uđete u taj postupak, ne možete se iščupati iz zagrljaja Agencije, ta agencija ne odgovara nikome za ono što radi, a tim preduzećima preostaje da se pomire sa tim i da se nadaju da će bolje proći od ostalih”, objašnjava Milovanović.
Preko 200 privatizacija sprovedenih u Srbiji završilo je na sudu. Kada je reč o stranim kupcima, to je najčešće međunarodna arbitraža, u kojoj država uglavnom ne prolazi dobro, objašnjava ekonomista Milan Kovačević.
"Čim je došlo do spora, to znači da je napravljen jedan jako loš ugovor. I treće, nije ni bilo očekivati da ćemo praviti jako dobre poslove u privatizaciji, kada je imenovan jedan birokratski aparat za privatizaciju da bude generalno agent za državu i da to radi za tuđe ime i za tuđ račun, a posebna greška je napravljena jer je njoj poverena kontrola”, smatra on.
Agencija: Nema osnova za kontrolu
Poslednih godina Agencija za privatizaciju retko se odlučivala za raskid kupoprodajnih ugovora, iako su postojali jasni dokazi da kupci ne ispunjavaju obaveze.
Objašnjenje zašto se lošim poslodavcima gleda kroz prste, B92 je tražio od direktorke Agencije za privatizaciju Vesne Džinić.
Ni posle više od dve nedelje dopisivanja, B92 nije dobio izjavu od Agencije za privatizaciju.
Međutim, niko iz Agencije ne želi da priča pred kamerama, pa smo odgovore na pitanja o privatizaciji ponovo dobili mejlom.
Između ostalog, Agencija navodi da nema osnov za kontrolu isplate zarade zaposlenima, imajući u vidu da to pitanje nije regulisano Ugovorom o prodaji kapitala, i da je u skladu sa tim uputila dopis Ministarstvu rada i socijalne politike sa zahtevom da izvrši inspekcijski nadzor u "Azotari".
U Agenciji takođe navode da kupac, u ovom slučaju litvansko-srpski konzorcijum, ima obavezu da dostavi dokaze o izvršenju investicione obaveze prema minimalnom investicionom programu do sredine juna sledeće godine.
Agencija navodi i da je u poslednjoj kontroli fabrike "Nevena Leskovac", 25. septembra ove godine, utvrđeno da je kontinuitet poslovanja održan.
Ustanovljeno je i da su prosečni mesečni poslovni prihodi u ovoj godini povećani u odnosu na prethodnu godinu.
Od poslodavca je takođe traženo da u roku od 60 dana dostavi dokaze da se poštuju odredbe socijalnog programa.
