Izvor: JUGpress.com, 29.Mar.2019, 19:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstavljena knjiga “U predvorju pakla”
LESKOVAC
U Narodnom muzeju predstavljena je knjiga „U predvorju pakla“ Save Bankovića, nevakidašnja biografija čoveka koji je bio borac za hrišćanske i slobodarske ideje, koji je bio profesor bogoslovije u jednoj školi u Vrnjačkoj Banji , 1945. godine preživeo tri meseca čekajući da ga pripadnici tajne policije odvedu na streljanje.
O knjizi su govorili istoričari Saša Stanković, Dejan Antić, >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << Ivan Becić i Srđan Cvetković, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju, priređivač i suizdavač knjige
„On je osuđen zbog lažne dojave majke njegovog učenika Umesto smrtne, kazna mu je preinačena na 20 godina zatvora“ kaže Cvetković i dodaje da je Banković, za koga tvrdi da “mrava nije zgazio”, bio na robiji u Mitrovici.
„On je opisao sva stradanja ljudi koji su u to vreme bili u zatvoru kao politički protivnici ondašnjeg režima. On je opisao sve te trenutke i omogućio nam da se suočimo sa tim vremenom i kao čitaoci na neki način doživimo katarzu. Kad čitamo neka naučna dela, to ostaje prilično hladno, mi saznajemo neke suvoparne brojke, slova, dokumenta, ali kada pročitamo ovu knjigu mi zaista možemo da potpuno shvatimo to njihovo stradanje. Banković je neka vrsta našeg Solženjicina, i to ne ugrubo rečeno, jer su to potvrdili i neki ljudi koji se bave književnošću, dramom, nazvavišvi ovo delo jednim od najboljih dela „zatvorske memoarske proze“.“
Banković je najpre čekao da ga streljaju, a onda je došla odluka da se prekine sa streljanjima. NJemu su posle toga sudili, te je tu dobio smrtnu presudu, koja je kasnije preinačena na zatvorsku kaznu.
„NJegova sudbina je i dalje zanimljiva, jer i kad je izašao sa robije njegova golgota se nastavila. Bio je odbačen i od crkve, iako se obraćao patrijarhu Germanu, s kojim je bio školski drug. Na kraju je dobio, nakon dugo čekanja i maltretiranja, parohiju u Sremu i tu je živeo u Dobrincima, pa u Beškoj, gde je osuđen na još šest godina zbog pisanja elaborata, knjiga, zbog govora na slavama, sahranama i sličnim povodima o tom vremenu, o Josipu Brozu Titu, što je bilo u ono vreme dovoljnmo da završite u zatvoru. On je bio neka vrsta jeretika, disidenta i po meni njega treba da prihvataju svi ljudi, bez obzira da li su verujući ili neverujući. On simboliše jednu borbu malog čoveka u teškom vremenu neslobode, bez obzira o kojoj se ideologiji radi. Uklješten između crkve, države, pokušava da ostavri svoje pravo na dostojanstveni život i slobodno mišljenje. NJega se tako opisivali i na robiji, gde je više godina proveo u samici, što je, u stvari, robija na robiji… Sedamdesetih, kada je ponovo dospeo na robiju, se bunio protiv statusa, jer je tražio da, kad su već osuđeni, dobiju i status političkih zatvorenika, da budu odeljeni od kriminalaca. Tražio je one iste uslove od vlasti koje su oni imali pre Drugog svetskog rata. Naravno, to nije dobio i dolazilo je do situacija da, kada ubace kriminalca među neke koji su tu zbog političkih osuda, kriminalac kaže „nemojte mene sa njima, to su politički, a ja sam pošteni kriminalac…“
Cvetković kaže i da je danas teško objasniti generacija koje su rođene nakon Titove smrti pojasniti da je neko išao u zatvor zato što je kritikovao režim.
„Ja sam učestvovao u jednom istraživanju na Fakultetu političkih nauka, gde se ispitivao odnos prema ideološkim stvarima kod mladih studenata. To ispitivanje je pokazalo da najveća da smo nekad imali ideološku ostrašćenost mladih, bilo je nezainteresovanih, ali su više bili angažovani. Danas imamo jedan deo koji simpatiše to vreme, drugi deo je kritičan, čak je u nekim istraživanjima po prvi put Draža „pobedio“ Tita, ali najveći broj je nezainteresovan. To su mladi ljudi koji sve vole na „tač-skrin“, na kratko, da pročitaju dve rečenice, gade se „debelih“ knjiga. Znači, većina je nezainteresovana, a oni koji su zainteresovani su polarizovani, barem ja to tako vidim. Ovi zainteresovani su najčešće među ekstremima, bilo da je to levi ili desni ekstremizam. To je i normalno, da ti polovi postoje, ali je najbitnija ona sredina, koja ne sme da dozvoli da neki od ovih ekstremnih polova zavladaju. Pokazalo se u istoriji koliko to može da bude pogubno.“
PodeliteClick to share on Facebook (Opens in new window)Kliknite ovdje za dijeljenje na Twitteru (Opens in new window)Kliknite za slanje emaila prijatelju (Opens in new window)Click to share on Skype (Opens in new window)
I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Vrnjačka Banja
