Izvor: JUGpress.com, 12.Jun.2020, 16:46
Predrag Arsić: Zašto je “pukla” saradnja sa Cvetanovićem
LESKOVAC
Bio je jedna od najbližih saradnika sa gradonačelnikom Leskovca Goranom Cvetanovićem, sada je jedna od njegovioh najžešćih ktritičara.
U medjuvremenu su on i njegov brat blizanac dobili otkaze a negde izmejdu saradnje i otkaza dogodio se i slučaj “piksla”.
Zašto je “pukla” saradnja sa Cvetanovićem i odakle sad
ovolika kritika prema njemu, pitamo Predraga Arsića. >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com <<
“Saradnja je “pukla” zato što sam imao potpuno drugačiju sliku pristupa vodjenju gradske uprave i kontroli trošenja novca.
To je isprva i bila ideja na početku zbog koje sam ušao u politiku. Sistem je trebao da bude razvojni tako što bi se dodatna sredstva i dodatni novac tražio iz EU fondova, programa, a ne da bude kasa iz koje će se samo uzimati i nenamenski trošiti novac. Uskratio je, zbog svog kompleksa da neko napreduje, da vodi projekte, i bude neko “pametniji od njega” ili je jednostavno bio nesposoban i nije umeo. Ja sam predlagao da Leskovac mora postati instrument koji obezbeđuje organizovano delovanje svih funkcija grada u pravcu ostvarenja njenih planskih i strateških ciljeva kao i usmereno delovanje ka ostvarenju strateških ciljeva ekonomskih refomi Leskovca. A sve u cilju da bude iskreni servis i briga građanima Leskovca. Rad GU budu ljudi a ne jedan čovek. GU je trebalo učiniti mnogo efikasnijom, digitalizacijom i angažovanjem najsposobnijih radnika kao i upošljavanjem kapaciteta uvođenjem institucije Javnog konkursa na koji svi imaju pravo da se prijave i gde će isključivo oni koji su najbolji dobiti posao na neodređeno. Do sada je vrlo malo, često i ni malo po oblastima, urađeno iz Strategije razvoja grada i privlačenju domaćih i stranih investicija. -Morali smo formirati timove u svakoj od gradskih uprava za saradnju sa svakim resornim ministarstvom ponaosob i stalno pratiti aktivnosti ministarstva i lobirati neprestano za aktivnosti sa gradom i dodelu svih mogućih projekata gradu koje država sprovodi. Morali smo formirati timove za koordinaciju aktivnosti grada sa Skgo, Naled, RaS, Ngo i EU delegacijom. Budžet, godinama unazad nije programski, često je zloubotrebljavan, i ne prati akcioni plan iz Strategije grada. Želeo sam izbegnuti rasipništvo i nenamensko trošenje para iz budžeta i preveliku zavisnost od Vlade RS. Trebalo je težiti racionalnijoj potrošnji, boljem planiranju, kreativnijem pristupu u privlačenju sredstava iz eksternih fondova, EU fondova i apliciranjem projektima prema međunarodnim organizacijama.
-I možda ono najvažnije aktivno je trebalo raditi na unapređenju uslova, kao grada, za investitore i privlačenje stranih investicija (velika finansijska podrška grada bi išla ka domaćim pa onda stranim kompanijama). Besplatni biznis konsalting bi bio pružan lokalnim malim i srednjim preduzećima, kao I mnogobrojne olakšice, da bi što lakše pokrenuli svoje ideje i počeli sa radom i dobitkom i plaćanjem lokalnog poreza. Takođe maksimalno rasterećivati budžet RS i proaktivno privlačiti (juriti) inostrana sredstva EU fondova i domaćih i stranih investitora. Leskovac ne sme biti zadužen grad, grad. Treba angažovati prave menadžere/stručnjake u sledećim oblastima:(infrastruktura, ekonomija, privreda, poljoprivreda, socijala, kultura, sport, mladi). A ne zbog svog kompleksa da je neko bolji od vas se zatvoriti kao geto i ne širiti svoj tim za razvoj grada. Takav pristup u projektima bi doveo i do povećanja zapošljenosti. Sav ovaj rad bi bio usko povezan, praćen od strane rukovodioca grada, i u koordinaciji sa nadležnim ministarstvima i Kancelarijama Vlade RS zarad korišćenja subvencija republike, ministarstava, donacija i EU fondova. Svi ti projekti bi slili dosta novca u budžet grada i veoma ga rasteretili i učinili razvojnim. Leskovac bi postao pravi evropski grad”, objašnjava Arsić.
JUGpress: Sem Vas i Vašeg brata blizanca nema više u vrhu lokalnog odbora SNS
ni drugih isaknutih članova koji su tu bili godinama. Zašto su oni
smenjivani?
“Da ne kažem onu narodnu “I posle Tita, Tito” tako je i u ovom slučaju “Posle mene – opet i samo Ja”. To je profil čoveka koji ima više lica ličnosti. Tada je uspeo oko sebe da okupi ozbiljnije ljude i saradnike. Koje je ubedio da ima iskrene namere sa vodjenjem grada. Saradnike koji su svojim integritetom doprineli pobedi na izborima. Takodje i funkcionisanju same stranke. Zatim, dolazi novo njegovo lice, on i samo on, i onda su ti ljudi, kao što je bio slučaj i sa nama, (kada je nas, blizance, najbliže saradnike sklonio) one koji su ga doveli na vlast i svemu naučili, to je bila poruka da je svako promenljiv. On je te ljude vremenom sklanjao sa funkcija jednog po jednog. Ponižavani su, degradirani, provocirani su da sami odustanu. Neki i hapšeni, iztraživani od strane privrednog kriminala kao pritiska. Svi su trebali i morali biti promenjeni. Svi oni koji bi mogli u budućnosti da ga zamene na mestu predsednika odbora. Tokom vremena isprofilisali su se nekoliko dobrih iskusnijih ljudi koji su se kretali medju narodom, jer su obavljali stranačke poslove i vršili vlast i bili u kontaktu sa narodom. Bili su vidjeni i stranački kada su ovi odozgo dolazili na mitinge i skupove…bili vidjeni od strane vrha države. Ovaj je to osećao I nije nikad dozvolio da neko više dodje do izraža više od njega. Svakih novih izbora on je imao drugu garnituru mladih ljudi koji bi mu pomogli da dodje na vlast, uz pomoć istaknutijuh gradskih ljudi koji kada se sve zavrsi i svojim radom požele napredak, što je i normalno, on kao neko ko se boji autoriteta, jednostavno se ne oseća superiornim, (osim u prisustvu žena) i onda dolazi do smene. Sve ih izda i smeni. Osim njega. On je “nezamenjiv”.
KO JE PREDRAG ARSIĆ?
PA: Ko sam ja? Ako želite kratko, častan i pravdoljubiv, mrzim laž, a istinu dižem visoko kao mač! A ako bi ste želeli malo duže, ja sam jedan pošten, običan i skroman mladi čovek, potomak Cara Lazara i Miloša Obilića. Loze Koprivice – pravoslavne srpske porodice sa slavom Svetog Nikole i letnjom slavom Vidovdana. Iz porodice doseljenih srpskih Crnogoraca sa vrhova Njegoša iz Banjana – Hercegovine, na prostor Gornje Jablanice, doseljenih da budu živi zid Albancima i Turcima i da od njih štite narod i nejač. Potom doseljenih u Leskovac. Rođen sam u Leskovcu, od pokojnog oca, dobrog čoveka, Blagoja i majke Radmile Arsić. Naše kraljice, majke tri sinova, Slavijana, Predraga i Nenada. Bavio sam se sportom, bio profesor, bio vojnik, a onda se bavio odnosima u međunarodnoj politici. Usavršavao sam se u politikama Evropske unije i u oblastima javnih politika i pregovaranja tj. diplomatije. Postao diplomata i savetnik u biznisu.
JUGpress: Videli smo do sada da ste se već veoma kritički oglašavali, davali svoje komentare, a vrlo često i kritike, ali i davali savete za na bolje, uglavnom na tviteru (protekle dve godine), a sada i na ostalim društvenim mrežama. Znamo da ste jedan od prvih članova SNS-a u Leskovcu, pa recite nam onda zašto kritikujete sistem u kom ste ponikli?
PA: Ja mislim da svaki mladi čovek treba da ima svoje mišljenje i da ga iskaže. Da ne sme da prećuti, već da, ako nešto nije u redu, da reaguje i da kaže ono što misli. Politika je mudra veština još od starih grka, ali su je, na žalost, pojedinci ukaljali, da ne kažem uljigavili. Loši, zli i korumpirani ljudi su je učinili takvom, pa se ona, na žalost, sada smatra „ljigavom rabotom“. A nije i ne sme biti tako. Ja pre svih, jer kao što kažete tu sam ponikao, imam pravo prvi i pre opozicije da ukažem na loše stvari koje se, na žalost, dešavaju u gradu. Ja ću vam sada malo pojasniti genezu mog boravka i rada u SNS. Kao i svaki uspešni mladi čovek, koji je imao svoj život pre politike, ponoviću vam da sam bio profesionalni sportista, a posle i profesor u srednjoj ekonomskoj školi, savezni rukometni sudija i menadžer jedne strane kompanije. Tada, kao već formiranog mladog čoveka, na jednom događaju, tadašnji opozicionar, je pozvao (mene i mog brata blizanca) i ponudio nam da mu se pridružimo u borbi za promenu sistema. Sećam se tada, povezao nas je kolima sa tog događaja, rekao je, citiraću, „meni su potrebni takvi mladi ljudi, ja vas znam iz grada, cenim vas mnogo, grad vas ceni i želim da mi pomognete da postanem lider u Leskovcu“. Naravno, ta politička opcija mi nije u tom trenutku odgovarala, imao sam demokratska uverenja. Bila je reč je o SRS, ali ipak, kao neko ko je takmičar i sportista, koji voli da pobeđuje, neko ko je istrajan i vojnički obučen, pored toga što nas niko nikada nije iz drugih političkih opcija kao mlade ljude uvažio i pozvao u svoje redove, prihvatio sam izazov, profesionalni i organizacioni izazov da to tada uradimo i pobedimo „tada veoma jake žute“. Od tada sam uvek bio desna ruka predsedniku odbora i „čovek za sve“. Od visoko sofisticiranih do prostih tehničkih poslova. Vrlo brzo sam svojim organizacionim sposobnostima preuzeo mnogo toga. Te 2008. godine po preuzimanju odgovornosti (SRS), između ostalog, dat mi je projekat osnivanja Fonda za mlade talente, što sam ja, kao neko ko inače voli da se stara o mladim ljudima i ko smatra da oni moraju da se ukljuće u aktivno donošenje odluka, shvatio kao izazov, brigu i staranje za njih, i od jedne obične Odluke o osnivanju, poradio na strukturi, osnivanju i samom praktičnom delu rada tj. odvajanja sredstava iz budžeta za naše najdarovitije studente, magistre i najbolje mlade ljude Leskovca. Organizovao sam dosta tih konkursa pod okriljem grada. Taj fond je bio preteča sadašnje Kancelarije za mlade. Elem, brat Nenad se je priključio takođe vrlo brzo, na moju inicijativu i nagovor. Dobio je zadatak da učestvuje sa timom ljudi (bio sam tu i ja) na takmičenju 23 gradova i opština za najbolje u Srbiji u organizaciji USA, i naravno pobedio je Leskovac (2009). Tako nam se je on priključio timu i bio zadužen za sve IT projekte i uopšte za organizaciju preko 200. događaja u stranci za svo vreme mnogobrojnih izbornih kampanja. Potom, po preuzimanju odgovornosi izradio i formirao gradski sajt, e-servise, e-naloge na mrežama za tog pojedinca, za grad i za stranku. Nenad je tada postao leva ruka prvom čoveku. Ja sam 2009. godine pošto je gradska vlast promenjena, (DS preuzela vlast) a fuzijom fondova (garancijski fond, fond za made, fond za poljoprivredu i fonda za razvoj) formiran Fond za razvoj grada Leskovca postao uposlenik Fonda. Još tada smo krenuli u borbu za promenu sistema, u ponovnu borbu. Sada nije više bio SRS, već nova stranka, SNS, koja je tada bila proevropska i demokratska u odnosu na nacionaliste i radikale. Zamislite mene ko se je te godine 2008. vratio iz Brisela (sa prve specijalizacije) i pun evropskih vrednosti, ja nastavljam svoju borbu tako što prenosim znanja porodice stranaka EPP i preuzimamo SNS (postajem tehnički sekretar SNS i predsednik odbora za EU) i krećemo u borbu za promenu sistema. Doduše, tadašnji moj „prijatelj i brat“ je jednom prilikom nasamo prišao i rekao „Peđa ja sam se posvađao sa SRS, šta da radimo? Rekoh mu ništa, srce u zube i napred! I tako postadosmo naprednjaci. Sve poteze smo planirali i znali 24h unapred, pa i taj da će podneti ostavku u SRS i preći u SNS. Međutim, gradski odbor SNS je već postojao u Leskovcu. Onda je on mene zamolio bukvalno rečima „kleknuću na kolena ako treba da te zamolim da uđeš u stranku i da je osvojimo, tamo je potreban neko kao ti“. Nisam tražio ništa za uzvrat, pomogao sam mu kao prijatelju. Dobio sam rešenje od vrha SNS da uđem u stranku kao službeno lice. Imao sam puno problema, jer je već postojao sistem. Pet meseci sam besplatno obavljao funkciju sekretara stranke i radio na promeni strukture u stranci SNS. ON je uglavnom vreme provodio sa svitom dole u obližnjem kafiću, pio sok i maštao tj. pitao se da li ćemo uspeti. Njemu nije dozvoljavan ulaz u SNS. Ipak, uspeli smo da organizujemo unutarstranačke izbore u svim naseljenim mestima (144 ih ima), održali maltene prave unutarstranačke izbore i pobedili te ljude. On je postao novi predsednik stranke SNS. Smenjeni ljudi su bili ljudi SNS pod vođstvom primarijusa Girića. Posle nekoliko godina, kada sam ga bolje upoznao, izvinio sam se čoveku zbog tog projekta preuzimanja SNS i sada se jako poštujemo. Sada tek shvatam da su to bili divni ljudi koji bi tok politike u Leskovcu mnogo drugačije organizovali, jer su učeni, neiskompleksirani i nesujetni. Bilo bi mesta za sve normalne ljude u stranci. Tada, da bi sve bilo po Statutu i da bi ti unutarstranački izbori za smenu i postavljenje novog vrha SNS dobio sam neku kameru i kasetice na kojima smo snimali sve aktivnosti u stranci na tim unutarstranačkim izborima. Ostalo je jos nekoliko nepresnimljenih kasetica. Sve smo tada lepo uradili, dobili novog, posle godinu dana od osnivanja SNS, predsednika gradskog odbora (ispalo je i do dan danas). Jedini uslov koji sam tada postavio prvom čoveku koga smo postavili u stranci kao izabranog predsednika gradskog odbora je princip poštovanja, ne vređanja, saradništva i pomoći, a ako i dođe do nepoštovanja i vređanja, okrećem se i odlazim.
JUGpress : Da li ste uspeli da pobedite „žute“?
PA: Istorija je pokazala da smo nekako i uspeli te 2012. godine. Počeli smo sa SNS 2008/09 i te 2012. uspeli pobedom na predsedničkim, a posle i na republičkim i lokalnim izborima. Sistem je promenjen. Na vlast su došli naprednjaci. Dobio sam zadatke i poslove pomoćnika gradonačelnika za EU. Međutim, ispostaviće se, naša lokalna priča je pokazala da je suštinski daleko od priče koja se je utemeljivala u Beogradu i u Srbiji. Vrlo brzo sam uvideo da sam puno puta obmanut od strane prvog čoveka grada kome smo svi pomogli u stranci i uopšte da dođe na čelo grada, i da neću moći da sprovedem moje ideje zbog kojih sam ušao u politiku, a to je da od Leskovca napravimo jedan lep i razvijen grad. Puno nesporazuma, sujete, njegovog ličnog kompleksa, gde sam prvo sam postavljen, pa kada sam pokazao rezultate i smenjen sa mesta pomoćnika gradonačelnika za EU, iako sam obavljao i inače sve poslove u kabinetu. Naravno da sam se tada usprotivio, nisam nikome hteo da poljubim ruku i da radim, ispostaviće se u budućnosti, dosta upitnih radnji (pomoću gradskih funkcionera grada), a sve u cilju bogaćenja jednog čoveka. I oni takođe su se veoma obogatili. Generalno, trpeo sam mobing na poslu, sklanjan sam iz i sa projekata, a sve stvari koje su bile dobre za razvoj i sve kreativne stvari koje sam sa pojedinim upošljenicima postavio u tadašnjem Fondu za razvoj, a kasnijem ALER-u, Agenciji za lokalni ekonomski razvoj, su nekako stale, radile su se vrlo „zanimljive“ stvari obnove svega i svačega, nenamenskog trošenja, poltronstva, nemogućnost kontakata sa ministarstvima, institucijama, sa sujetom i podmetačinom. Ja sam posle par obmana od strane čoveka kome sam vodio projekte i na kojima sam trebao dalje da radim, nekorumpiranosti na koju nisam pristajao, ulizništvu koje nisam sprovodio, normalno je da nisam imao šta više tu da tražim, osim da ukazujem na brojne nepravilnosti i sistem lične koristi jednog čoveka i bliske svite par njegovih saradnika, koji se krio iza imena vrha i prvaka stranke (koji puno puta i nisu znali šta on stvarno u njihovo ime radi), a sve je radio za lični račun. Elem, naravno, došlo je i do neslaganja i ja više nisam želeo da učestvujem u tome i te 2013. godine napustio sam aktivno bavljenje politikom. Obavestio sam vrh SNS o mom povlačenju i neslaganju sa prvakom tadašnjeg SNS i ostao običan uposlenik gradske uprave. Naravno, kada ne želite da slušate i da manipulišete i lično koristite posao i nekoga drugog da ga bogatite, dođe i do toga da dosta toga lošeg i istrpite. Od smanjenja plate, do mobinga, pa do otkaza. Ja sam pokušao da promenim fimu u kojoj radim, ukazivao na brojne nepravilnosti menadžmenta, učestvovao do tada u svemu, a onda odjednom tehnološki višak. Na nekim rebubličkim javnim konkursima sam bio biran više puta, ali nije mi dozvoljeno da promenim radno mesto i na kraju dobio sam otkaz i morao na ulicu po kazni. Zbog kompleksa i sujete jednog čoveka. I to je ok. Ako je tako moralo. Da nije toga bilo, ja ne bih iskristalisao svoju misao u životu i biznisu, pa i u politici. Jedno sam znao, da nikada neću tako da se ponašam i tako da vodim stvari. Jer kao što je govorio Patrijarh Pavle, čast i bruka žive dovjeka. Ne biramo vreme i mesto gde ćemo se roditi i živeti, već biramo da li ćemo biti čovek ili nečovek. Neko udara na porodicu i nekome nije ništa sveto. Ali ako ste ispravni i verujete u poštenje i čast onda se ne bojite već postupate ispravno. Tu sam shvatio da pored pitanja da li sam mogao da prećutim i povinujem se, budem poltron, da je do izražaja došao moj gen uspravnog i časnog čoveka i gen prošlosti o kojoj sam vam gore pričao.
JUGpress : Cvetanović kaže da je on stvorio Vas i Vašeg brata, dao zaposlenje, na više vas iz porodice, pa ste sada nezadovoljni. Kao i da sve njemu dugujete?
PA: Napokon da i tu njegovu gradsku priču pojasnim i iskreno vam odgovorim. Sve dugujem majci i ocu i svom radu, a počeo sam da zarađujem od 16. godine. Odgovorno tvrdim, da za svaki moj posao kao i ugovor o radu on nije zaslužan. Kao i za moje usavršavanje, za zaposlenje mene i mojih bližnjih (osim postavljenja na mesto pomoćnika od devet meseci) na ni jednom jedinom ugovoru o radu ne stoji njegov potpis kao mog poslodavca. Što se tiče svih mojih usavršavanja u inostranstvu, on i ne zna šta sam sve specijalizirao, isključivo sam sam zaslužan za to, jer sam se javljao, konkurisao i dobijao te specijalizacije, što se da dokazati.
JUGpress: Šta je , zapravo, bilo sa “aferom piksla”? Svašta se pisalo, to je bio veliki skandal i tema svih medija. Šta se, zapravo, tada desilo?
PA: Nisam to ja bio. Na žalost, to je bio moj brat Nenad. Te 2015. godne posle jednog događaja u kabinetu, pred desetak ljudi, tadašnji čelnik grada, a ispašće dokazani i presuđeni nasilnik po ranijoj tužbi nasilja u svojoj porodici, je zvao na raport tadašnjeg direktora Alera B.T. zbog nekog prekršaja, gde je taj direktor kaznio jednu našu koleginicu koje je, jel’te, posle išla dole i žalila se. Po pozivu i posle salve uvreda tom direktoru, psovki i čega sve ružnog, ne znam ni ja sam, isti se je okrenuo mom bratu Nenadu, takođe uposleniku GU Leskovac i uputio salvu uvreda i psovki. Nenad je bukvalno sve, ali sve u tom kabinetu i uopšte u gradskoj upravio osmislio i formirao, pravilnike, strategiju grada i same agencije Aler u kojoj je radio, bio koordinator razvoja grada, osnovač elektronske uprave grada i servisnih sistema GU, takođe neko ko je vodio celokupno informisanje u stranci i bio zadužen za više okruga, tada je bio izložen uvredama i psovkama. Pošto mu to njegova ličnost nije dozvolila da prećuti, on ga je priupitao zašto ga ovaj psuje, nije dobio odgovor, osim nastavka iskompleksiranog napada. Tada Nenad nije istrpeo šizofreni napad pretpostavljenog, rekao je da neće da trpi te uvrede i okrenuo se je (pričao sam vam na početku našeg ulaska u stranku šta je bio uslov-ne vređanje i poštovanje) i pokušao da izađe iz kancelarije. Pošto je to ovaj teško podneo, bio ponižen pred svitom koja je bila tu na kolegijumu, Nenad ga je tako lako tada napustio, kao jedan od najbližih saradnika, jer sam ga i ja 2013. zbog nenormalnog i bahatog ponašanja koje je imao prema kolegama napustio. Sada ga i Nenad napušta i odlazi, on zatim kukavički baca čašu na zid pored njega, pritrčava mu s leđa i kukavički ga udara s leđa na mesto glave i vrata staklenim predmetom sa stola. U tom trenutku šoka, posle udarca, Nenad se okreće i biva napadnut i okružen tim istim direktorom/moberom zbog koga je sve i ispalo (kasnije ga je ta koleginica tužila i sud ga je osudio za mobing) i sa radnicima obezbeđenja. Sve se je zataškalo i pored dve krivične prijave koje je mu je Nenad podneo, sve je zataškano, a on je bio sačuvan od strane tadašnjeg načelnika PU Leskovac i tadašnjeg tužioca. Po zakonu, trebao je odmah u pritvor i zatvor zbog ponovljenog dela nasilništva. Da ne kažem da se svaki napad predmetom tretira kao pokušaj ubistva. Ja sam tu takođe sve učinio da sačuvam čast porodice, reagovao, taj je trebao biti smenjen, međutim niko od odbornika nije smeo da posle preuzme njegovo mesto, tako da je on, na žalost, i pored tog nasilništva, ostao tu. Od tada, kada je masno slagao i čitao im svedočenja i izjave i izigravao nevinašce, molio da lažu u njegovo ime da bi ga zaštitili, naša porodica je doživela sramotu, a opet čast što nije dozvolila da njegovo nasilje prođe nezapaženo. Mi smo sve što je trebalo po zakonu uradili, obavestili i tražili disciplinsko gonjenje u policiji, tužilaštvu i stranci. Zamislite da je on morao da moli i čini svim tim prisutnima koji su lagali u njegovu korist i izjavljivali kako se ništa nije dogodilo. Naša porodica je od tog događaja te 2015. godine doživela progon. Generalno to loše iskustvo i ta prljavština prvog čoveka je nas udaljila od svega, tj. od politike. Pokušali smo da vodimo normalne živote i obavljamo poslove na kojima smo radili normalno. Nikoga nismo provocirali. Ipak nastavljen je udar na porodicu mobingovanjem i posle gubitkom posla, nas i jos dve osobe u našim porodicama, rekao sam sebi da je dosta. Nema više, porodica je svetinja.
JUGpress: Šta se povodom toga preduzeli?
PA: Iako je on na svakom koraku tvrdio da smo mu mi nekakvi smrtni neprijatelji, što nismo bili, nego smo samo tada 2016. odlučili da se branimo od njegovih postupaka i laži uperenih protiv naše porodice. Nisam bio za taj princip menjanja političkog dresa i prelaska u drugu političku opciju, iako sam ih lično bukvalno sve političare i čelnike stranaka poznavao, i gore i na lokalu. Mislim na vodeće političare i prvake svih pozicionih i opozicionih stranaka. A zašto bih, pa mi smo ga doveli svojim radom i radom naših mladih kolega tu gde je. Stranka nije njegova, bila je i naša. Nisam otišao nigde sa bratom, već zgrožen ranijim događajima, i željom da pobedi istina čast i poštenje, te 2016. godine ponudio u okviru stranke alternativu tadašnjem i sadašnjem bahatom i opterećenom ličnim iteresom za bogaćenje. Ponudio sam program razvoja grada i same stranke. Nismo uspeli, on je nekako uspeo da svojim aktivnostima, ružnim, da ne kažem kakvim sve, uspeo da ostane i da obmane rukovodstvo stranke, da je najsposobniji i da iza njihovih imena na listama, jer on kao ime i prezime nikada nije biran, dođe na vlast i 2012. i 2014. i 2016. godine. Mi smo ostali pasivni članovi stranke, pod otkazom, obični građani koji su pokušavali da na nekom drugom mestu rade i zarade plate za svoje porodice. Nenad se sada bavi programiranjem i IT jem, a ja konsaltingom u privredi i pregovaranjem između dveju strana, posredovanjem. Tako do dan danas. Sa manje ili više uspeha smo uspešni u poslu.
Danas, kada vidite u razgovoru sa mladim ljudima, ljudima koji su tada bili pored vas, u stranci. Kada vidite građane koji su izgubili veru da može biti bolje, kada su ti isti ljudi postali apatični i bili kao neka „skuvana žaba“ morao je neko nešto da preduzme, da pokuša da ih trgne i da pokuša da tim ljudima da neku volju. Da ih probudi, da im kaže da nije gotovo i da moraju da se bore da promene lošeg koji vodi grad, da ima nade, da nije on gazda naših i njihovih života. Oni jesu u strahu, ja sam tu sa jednom poštenom grupom časnih ljudi tu da ih podržim i kažem da može bolje, lepše i civilozovanije. Tada opet se je stvorila energija, da ne kažem gnev da se podigne glas, kada vidite da neko sa kojim ste zajedno bili, a on uz sve vas mlade i ljude pune energije, došao na vlast, a onda vas je izigrao, i sve njih, postao veoma bogat iako ga znate od uvek koliko ima, a sada postao milioner, onda to nije ok. Postane bahat, vređa i ponižava, radi zakulisane radnje, privatizuje grad, meša se u odnose, pomisli da je moćniji od samog Boga. E onda u tom slučaju desila se potreba da se taj dotični bahati čovek zaustavi i da mu se kaže NE. Krajnje je vreme, jer jedan je život. Bilo je puno mladih i starijih ljudi, stručnjaka, koji su odlični u svojim oblastima, koji su imali na um boljitak i razvoj Leskovca, bez bolesnih sujeta. Tada se je opet pristupilo, osvežavanju viđenja vođstva garada i programa razvoja od 2016. U skladu sa potrebama ekonomije i reformi, kretanjima u zemlji i inostranstvu, došlo do potrebe da se ponovo pokrene inicijativa za njegovu smenu iz SNS-a i Grada. I za potpuno drugačije vođenje stranke i grada. Uz svo obećanje i davanje nade da će doći do nekog napretka i promene na bolje, tada te 2016., kao i sada 2020., na žalost, do sada još uvek nije došlo do toga. Opet bi uspevao da ih obmane i zadrži se na čelu stranke i grada.
JUGpress : Kažete da ste galamili, pobunili se? Šta ste konkretno učinili?
PA: Prvo smo, pošto smo pripadali istoj političkoj opciji, a nismo želeli da cepamo stranku drugom frakcijom, puno puta smo ukazivali vrhu stranke na njegovu bahatost, loše vođenje stranke, na lično bogaćenje i sramotu koju nam je taj pojedinac pričinjavao, tražili smo uvek da ga stranka disciplinski goni i smeni i isključi iz stranke.
JUGpress : Pa zašto to niste ovde pokrenuli na lokalnom nivou?
PA: Znate kako, on prosto, evo i sad, u ovom trenutku, je nelegitimni predstavnik ove političke opcije. On po statutu već dva, tri puta, izbegava održavanje izborne skupštine stranke. Ti unutar stranački izbori se održavaju na svake dve godine. Zadnji su, možda, bili pre nekoliko godina. Onda vam je jasno koliko se bahati, koliko dugo onemogućava održavanje izborne skupštine, gde bi grupa ljudi koja bolje misli stranci i generalno gradu, jedna mnogo poštenija i časnija grupa ljudi, pokušala da ga pobedi i stranku vrati na prvobitnu ideju boljitka svih građana Leskovca. On to ne dozvoljava, uz pomoć veoma vernih ljudi, dugogodišnjih funkconera, sada poslanika, ne dozvoljava i jednostavno ne želi da se makne i demokratski dozvoli da ako neka druga ideja ima većinu da se povuče. To sve prenebregava, ne zakazuje izbornu skupštinu, bahati se, lično bogati, i ponižava članstvo i građane Leskovca, jer je nelegitimni predstavnik stranke, a samim tim i grada. Mi na silu da preuzimamo stranku nije ni lepo, a ni demokratski.
JUGpress: Hoćete da kažete da odbornička lista kao i kandidati za poslanike za ove izbore nisu legitimni?
PA: Pa kako je on sam izjavio i kako su neki mediji tada preneli, kada se odbornička lista pravila (više puta) to je po svemu sudeći njegova lična „odbornička lista iz fotelje“. On nije nikoga ni pitao i nije, iako je to morao po Statutu stranke da uradi, da sprovede glasanja po MO i da na tim izbornim sastancima se sprovedu izbori za odborničke kandidate, kao i predlozi za narodne poslanike, on to lepo grubo prekrši, ne održi, već sam sastavlja, pa čak i uz prisustvo drugih političkih stranaka, iako po Statutu svaki član stranke ima pravo da bude biran i da bira. Tj. mora da svaki član bude obavešten o održavanju izbornih sastanaka u MO i predloga ljudi koji se biraju. Isto je i za predloge za poslanike, a par godina unazad i za delegate za unutarstranačku skupštinu. Tu on lepo sedne u fotelju, sam pravi spiskove podobnih odbornika, nelegitimnih, jer nisu birani po MO i grubo kršeći Statut, pravi spiskove za kandidate za odbornike, kao i za kandidate za narodne poslanike. Posle to lagano verifikuje na GO dizanjem ručica tih istih za i to je to. Jedan te isti gradonačelnik skoro deceniju, jedni te isti poslanici skoro deceniju. Nije normalno da neko toliko dugo bude na funkciji. Mora se menjati.
JUGpress: Šta sada mislite o tim ljudima na odborničkoj listi?
PA: Čast izuzecima koju su uvek na MO birani, ima puno dobrih poštenih i časnih ljudi u stranci, lista je uglavnom nelegitimna. Pod punom kontrolom jednog čoveka na čelu liste i željom da po četvrti put bude nosilac, a posle i gradonačelnik. Što se tiče narodnih poslanika i tu je na sva usta najavljivano podmlađivanje stranke i poslaničkih lista, međutim lično on pravi predloge starih novih kandidata i uvek imate to dvoje troje poslanika da je ponovo na listi, evo i u trećem mandatu. A kakvi su oni? Dovoljno je da odete u njihove sredine i pitate stanovništvo o njima i njihovom radu za građane i o ličnoj koristi, uvećanju imovinskih karata i sve će vam biti jasno kakvi su i da li ih oni podržavaju.
JUGpress: Kada smo već počeli da Vas pitam i za mišljenje o ostalim političkim protivnicima? JS, SPS, ZZL, Gojko Veličković, Narodni blok, DS, SSP, NS?
PA: Da ne bih dužio, SPS, iako su u ranijem periodu dobro organizovali stranku, podmladili je, bledi su, uvek su u senci sadašnjeg prvog čoveka grada, ne misle svojom glavom. JS i Filipović misle dobro Leskovcu. ZZL „iskrena“ opozicija, Cakić mnogo prijemčiviji građanima u odnosu na Zdravkovića. Dveri, Peđa Mitrović je stručnjak, ali ušuškan u strani bankarski sistem i globalizam. Gojko Veličković iskusan, neko ko će najviše problema zadati na izborima prvaku grada. Narodni blok, čestiti ljudi i bivši osnivači SNS (Girić) koji sada guraju svoju priču, jer su isto bili izigrani. DS, SSP i NS kao opozicija, bledi.
JUGpress: A šta mislite o Aleksandru Vučiću?
PA: Aleksandar Vučić je neko sa jakom energijom, za koga ne sporim da iskreno želi da reformiše zemlju i uvede je u EU, ali ima loše savetnike i saradnike koji ga svojim savetima/postupcima stalno ubaciju u probleme iz kojih on posle treba da se vadi i da objašnjava običnom narodu kome sve to loše izgleda. Uz prave, nove i neukaljane ljude treba da završi ono što je počeo, iskorenjivanje korupcije i Srbija u EU.
JUGpress : A šta mislite o gradonačelniku?
PA: Da je nesposoban. Imao je dovoljno vremena od trećeg mandata, skoro devet godina da pokaže šta zna. Nedovršeni projekti, nenamensko trošenje para, lično bogaćenje, zadužio grad preko milijardu dinara (Dom zdravlja i Apoteka). Godinama su primanja građana Leskovca na dnu u Srbiji, skoro do današnjeg dana Leskovac je napustilo 8000 naših građana, uglavnom mladih. Ne smemo više nikada dozvoliti, kao što je sada praksa, da neko nekog javno vređa. Takvi uličarski izrazi i postupci koje čujemo i vidimo ne priliče mestu gradonačelnika svih građana Leskovca. Nikada niko nikoga ne sme ponedeljkom na kolegijimu, a uveče u stranci da vređa, da se dernja, da ponižava svoje partijske i radne kolege, načelnike, direktore i koleginice – pomoćnice i poslanice. Od njih treba praviti najbolje saradnike i sa njima najbolje rezultate. Moramo da pokrenemo tu energiju koje nema više među ljudima, neće niko da ti “trči” radi i razvija grad, da bude šikaniran i ponižavan, a onda se uvek samo par ljudi na čelu sa njim “omrsi”, a ostali ostanu poniženi. Mnogo je obrukao grad, mnogo. Niko nas ne uzima za ozbiljno kao grad i svi nam se smeju. Četvrti mandat mu nikad ne bih dao. I ono neophodno, proverio bih mu poreklo imovine, njemu i njemu povezanih lica. Ukoliko se pokaže i dokaže da nešto nije u redu, odgovarao/li bi pred zakonom.
JUGpress : A šta je to konkretno zbog čega ste Vi toliko kritički nastrojeni prema njemu?
PA: Pa prvo mislim da je licemeran, kao i uvek. On kao brine za sve, izdaje se da mu je stalo, za sve nas, za našu decu, decu Leskovca. A ustvari je obrnuto, sva ona deca i mladi ljudi Leskovca, deca svih partijskih kolega koje koristi da mu trče za izbore, a onda ih zaboravi. Ponaša se loše, duri se i diže nos i ne da im da mu priđu, da pitaju za posao. Istina je da ga generalno briga za bilo čiju decu… Osim za njegovu funkcionersku fotelju. Doduše, one lepe i visoke nisu imale tih problema. One postanu cice sa naslovnice, pratnja, kafić podrška, čuvarke. Izgleda veoma ružno građanima koji to na ulici gledaju. Znate mlad čovek MORA da radi! Svi trebaju da imaju šansu da rade! Sve te mlade kolege i decu koja imaju želju za poslom, on prima na određeno vreme i obmanjuje da će da ih primi za stalno i tako godnama i tako od izbora do izbora. Evo i sada mu trebaju ista ona deca (ženska deca) čijim roditeljima kada dođu kod njega da mole za njihov posao kaže “šta ste vi došli-pošaljite vašu decu”. Moli ih sada sve, simpatizere, članove, stranačke kolege i prijatelje, sve da rade i opet trče za njega i par ljudi oko njega. Trebaju mu sada, idu izbori, svaki glas mu je dragocen, zar ne? Opet će mu trebati samo dok se ne dočepa fotelje. A onda će opet po starom. Šutnuće ih! I opet će na red po starom, drugarsko, kumovsko, pobratimske veze. Ostaće sve isto i ništa neće biti ok naredne četiri godine. Ne zanima ga javni interes građana Leskovca i racionalno trošenje para budžeta Leskovčana, već samo privatni i lični interes. Nameće se utisak da ga samo interesuju kombinacije, lokacije za stambene zgrade i javne garaže. Nije to dobro, zaigrao se je i izneverio je sve poštene građane Leskovca i poštene članove partije koji su glasali i trčali za njega, pomagali mu, očekivali i bili iznevereni sa njegove strane uvek posle svakih izbora. On bi dobijao sve, a oni ništa. On bio sve bogatiji, a oni sve siromašniji. Ne treba da očekuje njihov glas sada, nije zaslužio. Na žalost, ako vrh SNS ne uvidi da je on loše rešenje za lokalne izbore i da još uvek ima vremena da se postavi neko porodičan i normalan, vaspitan i radan, koga ćemo svi zapratiti, bojim se da ako on ostane vrh stranke će shvatiti na teži način da ga je narodu Leskovca dosta i da će izgubiti ove. Iskreno mislim da neće uspeti, jer su ga svi upoznali.
JUGpress: A šta ste to vi hteli da sprovedete u delo? Za šta ste se borili? U čemu je vaša ideja bolja?
AP: Za početak, ništa u stranci nije dobro. On čovek pod plaštom vrha vlasti pravi toliko gluposti, toliko se poziva na njih odozgo, a ja znam da ga gore niko ne voli i ne poštuje, zastrašuje ovde ljude i članstvo. Zastrašuje i preti, udara na kompanije i firme, porodice i ljude stranke i grada koji se ne slažu sa njim. Prekinuo je bilo kakav napredak mladih ljudi prema vrhu stranke i države, isekao je sve veze. Umesto da ima mrežu mladih ljudi po ministarstvima i institucijama vlade koji će da vuku za Leskovac, on je od grada je napravio ličnu prćiju, obesmislio funkcije garada i toliko puta nas je, a svi znaju i imaju prilike to da vide na televiziji i naslovnicama novina, obrukao i učinio da se stidimo našeg grada u kojem živimo, a kojeg je on napravio da na prvu pomisao Leskovca se ljudi smeju i podsmevaju. Njegovi najbliži saradnici imaju vidno uvećanu imovinu. Vozači, šefovi, direktori, prijatelji, vlasnici firmi koje obavljaju duplirano uvećane infrastrukturne projekta. Ne može to tako parama građana Leskovca.
Naša ideja je bila da sugrađanima pokažemo i prenesemo jedan razvojni plan i ideju za grad Leskovac, a po nekim našim viđenjima, na kojima smo dosad radili i sa iskustvom koje imamo u lokalnoj javnoj upravi. Vodili smo se time da ne bude samo da kritikujemo i da se ne slažemo sa dosadašnjim sistemom vođenja grada Leskovca, mi smo tada i sada ponudili drugačiji koncept. Ja bih ga nazvao konceptom brige za sve nas, za grad i građane, konceptom časti i poštenja, za razvoj grada.
JUGpress: Kada ste to pokušali?
PA: Plan razvoja grada Leskovca koji je spremljen sa timom ljudi je još 2016. nuđen vrhu države, kao alternativa nesposobnosti i bahatog vođenja lokalne vlasti, dokazano brojnim izveštajima DRI o nenamenskom i neukom trošenju para građana Leskovca. Plan na žalost nikada nije imao svoju prođu zbog sujete lokalnog moćnika o kome ovde sve vreme pričamo, i zbog njegovih drugačijih interesa na lokalnom nivou. Svi danas 2020. godine vidimo kakvih.
-Prošle godine je ponovo došlo do pokušaja davanja nekih novih razvojnih ideja. Posle svega što je urađeno ili nije urađeno do sada u gradu i u vođenju gradske uprave i izvršavanja budžeta, ponovo smo osvežili i napravili nacrt Plana razvoja Leskovca u narednom periodu od desetak godina. Plan je osvežen i napisan opet aprila 2019. Govorilo se o podmlađivanju i zameni starih lokalnih vladara i ponuđen je tada kao alternativa ovoj gradskoj vlasti, međutim osim uzimanja pojedinih naših ideja iz plana, doduše polovičnih, nije nam dozvoljeno, bar ne još uvek, da se pozabavimo razvitkom grada i učinimo ga znatno efikasnijim, razvijenijim, i ugodnijim za život naših građana, a uz konsenzus svih relevantnih političkih činioca i političkih stranaka.
JUGpress: Šta taj vaš Plan za Leskovac sadrži, molim vas pojasnite nam zbog naših čitaoca?
PA: U Planu za Leskovac koji smo osmislili i ovde napisali, prikazana je želja mladih i obrazovanih ljudi Leskovca, da uz svoje zalaganje, zalaganje svojih timova i uz pomoć drugih mladih ljudi i iskusnih stručnjaka građana grada koji su uspešni u svojim profesijama, podignu sa sadašnjeg nivoa, na mnogo viši nivo, razvoj Leskovca u narednom periodu od desetak godina. To su sva ona znanja za unapređenje i efikasnost gradske uprave i institucija grada koje sam imao prilike da vidim, usavršim i naučim u institucijama Evropske unije u Briselu. Politika, efikasnost, ekologija, digitalizacija, jednom rečju mnogo bolji i efikasniji sistem i uklapanje sa sistemom (jačanje uprave RS za pristupanje EU) i politikama Evropske unije kojoj svi težimo. Kao ljudi, jer to zaslužujemo da smo deo evropske zajednice i kao zemlja geografski u Evropskoj uniji. Takođe sam usavršavanjem na instututu EIPA u Mastrihtu i usavršavanja u oblasti budžeta i trošenja tj. davanja državne pomoći i što je najbitnije kontroli davanja i trošenja državne pomoći. Jednom rečju, samo ne trošiti nenamenski novac za ličnu korist i na svim stranama nalaziti dodatni novac za grad, onda će budžet biti razvojni. Takođe i iskustva sa svim relevantnim činiocima iz ministarstava i institucija države, a za dobrobit i razvoj Leskovca. I ono po meni najvažnije, maštali smo i dalje maštamo sa našim timovima da možemo da reformišemo, podmladimo i ojačamo identitet Leskovcu i Jablaničkom okrugu, a zarad što bolje budućnosti u kojoj svi mi želimo da živimo sa svojim porodicama. Sanjamo moderni, zeleni i evropski grad Leskovac.
JUGpress : Šta je ono drugačije što ste ponudili u odnosu na sadašnje teritorijalno uređenje i efikasnost gradske uprave?
PA: Grad Leskovac sa svojom GU i budućim teritorijalno izdvojenim gradskim opštinama/kancelarijama mora postati instrument koji obezbeđuje organizovano delovanje svih funkcija grada u pravcu ostvarenja njenih planskih i strateških ciljeva kao i usmereno delovanje ka ostvarenju strateških ciljeva ekonomskih refomi Leskovca. A sve u cilju da bude iskreni servis i briga građanima Leskovca. Rad GU je potrebno učiniti mnogo efikasnijom, digitalizacijom i angažovanjem najsposobnijih radnika kao i upošljavanjem nepravilno iskorišćenih mladih ljudi koji žele da rade i doprinose (uvođenjem institucije Javnog konkursa na koji svi imaju pravo da se prijave i gde će isključivo oni koji su najbolji dobiti posao na neodređeno, a ostali u vrhu na konkursu biti raspoređeni na drugim pozicijama gde najbolje mogu doprinositi svom gradu i zaposliti se). Potrebno je konačno početi sa primenom Strategije razvoja Grada Leskovca sa akcionim planom za period od 10 godina počev od 2020. godine. Do sada je vrlo malo, često i ni malo po oblastima, urađeno iz Strategije razvoja grada i privlačenju domaćih i stranih investicija. Moramo formirati timove u svakoj od gradskih uprava za saradnju sa svakim resornim ministarstvom ponaosob i stalno pratiti aktivnosti ministarstva i lobirati neprestano za aktivnosti sa gradom i dodelu svih mogućih projekata gradu koje država sprovodi. Formirati timove za koordinaciju aktivnosti grada sa Skgo, Naled, RaS, Ngo i EU delegacijom. Budžet, godinama unazad, uglavnom nije programski, često je zloubotrebljavan, i ne prati akcioni plan iz Strategije grada. Izbegavati rasipništvo i nenamensko trošenje para iz budžeta i preveliku zavisnost od Vlade RS. Težiti racionalnijoj potrošnji, boljem planiranju, kreativnijem pristupu u privlačenju sredstava iz eksternih fondova, EU fondova i apliciranjem projektima prema međunarodnim organizacijama. I, možda ono najvažnije, aktivno raditi na unapređenju uslova, kao grad, za investitore i privlačenje stranih investicija (velika finansijska podrška grada bi išla ka domaćim pa onda stranim kompanijama). Besplatni biznis konsalting bi bio pružan lokalnim malim i srednjim preduzećima, kao i mnogobrojne olakšice, da bi što lakše pokrenuli svoje ideje i počeli sa radom i dobitkom i plaćanjem lokalnog poreza. Takođe, maksimalno rasterećivati budžet RS i proaktivno privlačiti (juriti) inostrana sredstva EU fondova i domaćih i stranih investitora. Leskovac ne sme biti zadužen grad, grad u kome neki najvažniji radovi, kao na obilaznici, nisu ni počeli. Put van grada prema Vlasotincu se sporo radi i radiće se još mesecima, gradski Kolektor više da niko I ne spominje kao i donaciju Holandske vlade za kanalizaciju u 18 mesnih zajednica čija se izgradnja odlaže od 2012. godine. Objekti bez dozvola, poput Hotela Beograd. Ali, generalno pokušaću ukratko da vam objasnim Plan za Leskovac.
Teritorijalno: Grad Leskovac podeliti na sledeće gradske opštine: Grad Leskovac, Vučje, Bobište, Bratmilovce, Brestovac, Pečenjevce, (podela bi omogućila još temeljnije i posvećenije funkcionisanje delova grada tj. tih novih gradskih kancelarija jedinica/opština sa zasebnim timom ljudi koji su već zapošljeni u GU, a iz tih su sredina, oni bili bi raspoređeni u svojim gradskim opštinama da rade). Umesto Kabineta grada, gde rade često neiskusne osobe (funkcije grada su totalno obesmišljene) i na gradskim funkcijama rade osobe bez iskustva a sa ogromnim platama, angažovati prave menadžere/stručnjake u sledećim oblastima:( infrastruktura, ekonomija, privreda, poljoprivreda, socijala, kultura, sport, mladi. Primer: pet pomoćnika gradonačelnika sa iskustvom u apliciranju i vođenju domaćih i stranih projekata 5×2 projekta je 10 projekta, GU i njenih desetak šefova gradskih uprava po dva projekta iz strategije, to je 20 projekta, JP i JKP preduzeća bar po jedan projekat, to je 35 projekta, ustanove u kulturi po jedan ili dva projekta, Kancelarija za mlade 2-4 projekata. Ukupno je oko 70-tak projekta unapređenja grada u svim mogućim oblastima funkcionisanja. Takav pristup bi doveo i do povećanja zaposlenosti ljudi sa određenim znanjima i umećima po specifičnim oblastima. Gradski većnici (lokalni ministri za određenu oblast) bi nadgledali Načelnika GU sa svojim šefovima uprava. Sav ovaj rad bi bio usko povezan, praćen od strane rukovodioca grada, i u koordinaciji sa nadležnim ministarstvima i Kancelarijama Vlade RS zarad korišćenja subvencija republike, ministarstava, donacija i EU fondova. Svi ti projekti bi slili dosta novca u budžet grada i veoma ga rasteretili i učinili razvojnim.
Infrastrukturno: Urediti i izgraditi Centralni gradski trg (ideja je bila zatvaranje gradskog jezgra za saobraćaj uz podzemnu garažu koja se sada ne gradi ispod trga, a bilo je mnogo funkcionalnije da postoji podzemna garaža ispod trga. Javni toaleti su takođe mogli biti deo kompleksa. Pretvaranje istog u šetačku zonu, takođe uz izgradnju spratnih i podzemnih garaža po obodu gradskog jezgra gde za to ima prostora. Uređenje kejeva pored reke za šetanje i rekreaciju, sadnja drvoreda. Izgradnja kružnih tokova na svim raskrsnicama u gradu (ubrzavanje saobraćaja, smanjenje ugljen-dioksioda i utroška električne energije, ozelenjavanje i ulepšavanje kružnih tokova drvećem i cvećem). Petlja sa autoputa za izlaz i ulaz kod mesta Bogojevce (razvoj verskog turizma prema manastirima našeg regiona). Petlja sa autoputa kod mesta Manojlovce (direktan ulazak sa autoputa u centar grada, privredni i turistički razvoj grada). Završetak Centra za prečišćavanje otpadnih voda i proširenje kanalizacione mreže (odam godina netaknuto, a već je odavno 21. vek). Izgradnja javnih toaleta na više lokacija u gradu. Razvoj Zelene zone od 50ha preko puta fabrike Aptiv, (interesovanje investitora za izgradnju fabrike za preradu krompira/izvoz, fabrike za preradu paradajza/izvoz, kao i izgradnja agro biznis zone i razvoj i unapređenje poljoprivrede iz IPARD fondova). Završetak obilaznice oko Leskovca (regionalni put Niš-Priština).
Privatna javna partnerstva u oblastima nege starijih izgradnjom staračkih domova i brige o deci izgradnjom vrtića i obdaništa, edukacionih centara, ITC HUBa, mesta za OSI i sigurnih kuća. Posebna briga za ratne veterane i invalide rata. Po ugledu na sve zelene gradove Evrope, Leskovac drvećem i zelenilom učiniti zelenim gradom sa više od 60% pokrivenosti svoje površine.
Rekreacija, sport i turizam: Izgradnja akva parka sa izgradnjom otvorenog olimpijskog bazena (postojao je zainteresovan investitor). Izgradnja zabavnih, zabavno rekreacionih avantura parkova za decu, parkova za kućne ljubimce, šetališta i izletišta. Renoviranje i izgradnja gradskog stadiona sa pratećim sadržajima, sa stazom za atletiku, po strategiji Vlade RS. Povratiti gradu epitet sportskog grada sa mnogobrojnim sportskim klubovima, klubovima za rekreaciju, školski i profesionalni sport. Izgradnja izletišta Hisar sa pratećim sadržajima, tj. spajanje centra grada “pešačkom” ulicom Svetozara Markovića (dogradnja Zapadne kapije) do parka Devet Jugovića pa na gore do vidikovaca. Ili isto izgradnjom gondole koja bi vidikovac spajala sa gradskim trgom-javna raspava o tom projektu). Unapređenje turističkih potencijala Leskovca (smeštajni kapaciteti, hrana, arh. lokaliteti, unapređenje Roštiljijade), kao i svih kulturnih dešavanja. Formiranje kulturnih četvrti grada, likovnih i etno-gastronomskim izgradnjom “Leskovačke Skadarlije” na potezu stare sapunare kod LKC-a uz uređenje letnje pozorinice LKC-a i izgradnje sličnog poteza pored pošte na početku levo ulice Svetozara Markovića. I mnogo toga drugog, detaljijeg i lepšeg.
IZBORI I PODMLADJIVANJE
JUGpress: Izlazite li kao persona na izbore? I da li ćete pozvati građane da izađu da glasaju?
PA: Svi smo se nadali podmlađivanju stranke i davanju šanse mladim ljudima, dosta se je pričalo o tome, a izgleda da je samo ostalo slovo na papiru. Ja bih iskreno voleo da građani izađu na izbore i iskoriste svoje ustavom zagarantovano građansko pravo da daju svoj glas nekoj od ponuđenih političkih opcija. Da kazne loše i daju šansu dobrim.
JUGpress : Šta bi ste na kraju poručili građanima Leskovca?
PA: Građani Leskovca, koji budete čitali ovaj intervju, sve ovo navedeno u planu je sklono izmeni i poboljšanju javnim raspravama, a koje bi onda potvrdila gradska skupština u kom pravcu naš grad razvojno treba da ide. Još uvek imamo šansu da od ovog grada napravimo lep i moderan evropski grad (bez naseljavanja migranata) većom brigom o mladim bračnim parovima, podsticajima u stalnom zapošljenju i podsticajima za rađanje dece i besplatnu veštačku oplodnju onim parovima koji na žalost ne mogu da imaju dece. Verujte meni i ljudima okupljnim oko ove ideje da želimo dobro gradu. Uverićete se, da ako nam neko da šansu, bilo da je to državni vrh ili neko drugi ko pobedi na izborima, da ćemo daleko više uraditi i biti mnogo bolji, i mnogo uspešniji i mnogo posvećeniji razvoju Grada Leskovca i Jablaničkog okruga od dosadašnjeg rukovodstva grada uglavnom vođenih ličnim interesima, a ne interesima građana Leskovca kao servisa građana. Mi možemo i sami izaći na izbore, ali tu je problem finansiraja kampanje, uz donacije dobrih ljudi možda bi smo mogli da uđemo u borbu za grad. Krajnje je vreme da mi, a i svi vi, od umirućeg i nekada davno jednog od najrazvijenijih gradova, a sada najnerazvijenijeg zamrlog i pustog Leskovca napravimo lep i ugodan grad! Grad u kome će ljudi voleti da žive, voleti da rade! Gde će mladi ljudi ostajati i praviti svoje porodice i biti srećni, vedri i nasmejani. Nas, ovde navedene sa svojim timovima, mlade obrazovane ljude uz iskustvo starijih i svih dobronamernih i mislećih građana Leskovca i sa njihovim iskustvom koji na nešto drugačiji način razmišljaju u ovom, a i u svakom drugom slučaju zanimaju samo rad i red, odgovornost, prolazno vreme, prosperitet, privreda, reforme i upošljavanje svih građana Leskovca, čeka svetla budućnost grada. Takođe, dozvolite nam da iskoristimo našu jaku energiju, lokal patriotizam, sva naša zajednička iskustva koja smo stekli svojim radom i usavršavanjima, čuvajući čast, poštenje i prave vrednosti kojima su nas učili naši roditelji. Vratimo prave vrednosti! Sklonimo predrasude, sujete, podele, okupimo se svi oko i za naš grad. Uz nadu za bolji Leskovac želim svima jako zdravlje i svako lično dobro svakom građaninu grada ponaosob, a svima nama pobedu grada Leskovca.
I ovo Vam može biti interesantno
