Izvor: JUGpress.com, 05.Okt.2017, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peti oktobar ili krik gradjana
LESKOVAC
(Nova Naša reč – Bratislav Stamenković)
Međunarodna izolacija, plate 100 maraka (30-50 eura prim.autora), nestašice, benzin na flaše, cigarete od švercera, zejtin i šećer na bonove, sve je to zaboravljeno nakon 17 godina od petog oktobra koji je promenio Srbiju. Mnogi današnji glasači su se tada tek rodili, bili u vrtićima, ili počeli da uče prva slova. Sećanja na dane koji su mu prethodili >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << su izbledela, čak i kod njegovih učesnika, koji su doveli do pada režima Miloševića i njegovih saradnika. Sam režim je pao kada je Milošević priznao krađu glasova na izborima, nakon ogromnih protesta širom Srbije.
Neki se sa setom sećaju ogromne energije građana, čiji je glas i aktivizam doprineo da taj režim ode u istoriju, i kažu da se takva energija više neće ponoviti. Da li ipak hoće? Pitam se da li imam pravo da o tome pišem. Nalazim argument u tome da sam1999. proveo u zatvoru mesec dana, zajedno sa još nekoliko ljudi koji su u istom završili, samo zato što su govorili na mitingu građana, a ne opozicije u Leskovcu, i zato što sam privođen iks puta od strane policije, po ne znam čijem nalogu, zbog organizovanja recimo tribine “Program za spas Srbije” i slično. I zato što sam verovao da Srbija može da bude drugačija.
I, šta je doneo taj famozni datum i dan posle njega. Svi kažu da je šesti oktobar bio mnogo važniji nego peti, ali da se on nikada nije ni desio, i da je to bio najveći propust vlasti posle Miloševića. Da li su ostvareni ciljevi tog pokreta? Politički, možda delimično i jesu, ali su neke tekovine, nažalost, kratko trajale. Glavni ciljevi “Rušenje Slobodana Miloševića i nacionalističke politike”, “Povratak Srbije u međunarodnu zajednicu” i “Uvođenje modernih tokova u Srbiji” su imali svoj dobar tok sve do momenta dok kordon ubica nije skratio put koji je trasirao Zoran Đinđić. Rušenje Miloševića je ostvareno teorijski, jer dolaskom Koštunice je nastavljen pravac kojim se kretao prethodni režim i predstavljao je prepreku ubrzanju procesa kvalitativnih promena.
Šta je to što bih, po mom skromnom mišljenju, mogao izdvojiti kao rezultate, mogu slobodno reći – istorijskog dana za naš prostor? Bilo je tu i dobrih i loših stvari. Odjednom je većina onih koji su bili nosioci pokreta promena stavljena u drugi plan. Nakupilo se tu sve i svašta. Od preletača do nekih likova koje Srbija nije ni videla, pa do onih koji su govorili – pa morao sam, a koji su iskoristili prazan prostor da se nakon petog oktobra nametnu novoj vlasti. I to je bila prva greška koju je nova vlast učinila.
Ono što slobodno mogu reći za dobru tekovinu je to da je Srbija postala odjednom povezana sa svetom. Ukinute su vize, i omogućeno slobodno kretanje robe i ljudi. Privredni rast na koji se Vučić poziva danas (1,5%) je imao rast od 5,5 i 4% u 2001 i 2002 godini. Problem kopnene zone bezbednosti je rešen i razoružane su formacije UĆPBM, tražilo se prihvatljivo rešenje za problem saKosovom.Tada su vraćene penzije, stara štednja ljudima koji su izgubili svaku nadu da će do svojih para doći. Posebna vrednost je bila institucija „Zaštitnik građana“, koja je na čelu sa Sašom Jankovićem sve do prošle godine odlično radila svoj posao. Otpisano je 51% duga države u pregovorima sa Pariskim Klubom 2002, a 61% u pregovorima sa Londonskim klubom. Srbija je krenula dobrim putem u to vreme.
Privredni oporavak bio je misaona imenica i mnogima u tadašnjem DOSu kada je došao na vlast, jer je 90% preduzeća bilo već uništeno devedesetih, što zbog lopovluka onih koji su ih vodili, to i zbog kasnijeg embarga. Pa mnogi radnici do 2000 te, nisu ni primali plate godinama, jer ista nisu ni radila. Ono što je posebno razočaralo one koji su verovali u bolje sutra su bile sporne privatizacije uglavnom profitabilnih preduzeća, koje u većini slučajeva nisu donele ništa dobro i koje su vodili manipulanti. Možda najdrastičniji primeri su bili prodaja „Zdravlja“, za samo 3,5 miliona eura i „HUP Balkan“ koji je totalno uništen, a naneta je šteta ne samo radnicima koji su tu radili, već i Leskovcu kao gradu. Glavni učesnik u tim mahinacijama je bio današnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali, u to vreme direktor agencije za tendere i aukcije. I on je tekovina petog oktobra.
Posebna priča je uticaj medija sa nacionalnom frekvencijom na kreiranje javnog mnjenja i odnosa građana prema političkom životu u Srbiji. Bljuvotine, podmetačine, dezinformisanje u liku Vučićevića, Mitrovića, Rodića i njima sličnih izazivaju gađenje svesnom delu, a pružaju plitko zadovoljstvo onim građanima kojima je to jedini izvor informisanja, što je dovelo do defetističkog pogleda, da politički establišment više niko ne može da promeni. Sve podseća na devedesete kada je današnji predsednik države bio ministar informisanja, i kada su mediji gušeni, ukoliko nisu hteli da rade po diktatu režima.
Ono što je ipak najveća vrednost koju je peti oktobar pokazao je da granicu dostojanstva građana niko ne sme da pređe, i to bi trebalo da bude najbolja lekcija svim političarima koji pričaju bajke, manipulišu, kradu i na kraju gaze to isto dostojanstvo ljudi koji su im dali moć da donose najbolje moguće odluke za ovu zemlju i same građane.
Bez obzira na sve i zaboravne koji se ne sećaju više redova za hleb, brašno, zejtin, kupovine goriva na ulici, plate od 20 DM, inflacije od 300 % dnevno, osećam ponos što sam bio učesnik u slamanju jednog takvog režima koji je svoje građane osiromašio materijalno i duhovno i zbog koga su bili robovi politike sopstvene zemlje.
Bratislav Stamenković
Radio u opštini Leskovac kao savetnik u odseku za privredu i poljoprivredu. Osnivač organizacija Narodni Parlament i Edukacioni Centar, koordinator Centra za razvoj neprofitnog sektora za jug Srbije, menadžer i direktor programa USAID programa CRDA za jug Srbije, savetnik za razvoj preduzetnistva kod mladih u okviru organizacije DAI, lider sektora USAID Agrobiznis programa, konsultant FAO UN za razvoj Organske poljoprivrede u Srbiji. U periodu 2005/2006 u Indoneziji boravio kao specijalni konsultant za pokretanje programa oporavka Sumatre, provincije Nangroe Acer Darusalam nakon cunamija, koordinator nezavisne misije CRTA za Jablanički okrug.
PodeliteŠtampajFacebookTwitterGoogleEmailSkype
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
