Izvor: JUGpress.com, 17.Maj.2023, 23:34
Otvorena izložba „O fabrikama i radnicima“
LESKOVAC
U leskovačkom Narodnom muzeju otvorena je izložba pod nazivom„O fabrikama i radnicima-industrijsko nasleđe Srbije“. Izložba je posvećena industrijalizaciji na teritoriji današnje Srbije od njenih početaka do danas, a predstavljena je sa različitih strana, od društveno-političke, kulturne i istorijske, do tehničko-tehnološke. Radi se o projekat dva muzeja, Muzeja Jugoslavije i Muzeja nauke i tehnike, >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << ali je povezano više muzeja i pokazuje veoma dobru međumuzejsku saradnju. Na izložbi se nalaze i predmeti iz zbirki Narodnog muzeja u Leskovcu. U uvodnom obraćanju direktor Narodnog muzeja Nebojša Dimitrijević je podsetio na parolu koja je nekada dočekivala radnike u krugu nekadašnje prve fabrike tekstila u Leskovcu i koja glasi „Ovde se proizvodi najubav štof na svet, ne se falimo, toj svi znaju.“ On je naglasio i da je ljubav između tekstilne industrije i Leskovca trajala više od jednog veka i njen proizvod je taj najubav štof koji je ekonomski, društveno i kulturno definisao Leskovac kao Srpski Mančester, a Leskovčane kao Mančesterce.
„Industrija je višedimenzionalna pojava, njome se bave mnoge nauke. Predmeti industrijske proizvodnje koji su ovde prikazani su mnogo više od kulturnih premeta i predstavljaju upravo izraz tih društvenih, ekonomskih i kulturnih dešavanja vremena u kojem su nastali. Predstavljaju nit koja povezuje prošlost. Zahvaljujući ovoj izložbi možemo da vidimo da je ta nit veoma duga, njene klice kreću od pre 120 godina i osnove su na kojima se industrija dalje gradila.“
Radovan Cukić iz Muzeja Jugoslavije i pojašnjava da je na ovoj izložbi predstavljeno pet velikih industrijskih centara.
„Počinjemo sa Leskovcem koji je dobio zasluženu pažnju, ali ćemo prošetati kroz druge i to kroz Kragujevac, Niš, Zrenjanin i Bor.“
Izložbu je otvorio gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović koji smatra da istorija razvoja industrije u Leskovcu predstavlja neizostvani i važan deo industrijskog mozaika Srbije i Jugoslavije.
„Sa 13 tekstilnih fabrika između dva rata prvenstveno poznat po tekstilnoj industriji i leskovačkom štofu, Leskovac je bio mnogo više od toga. Preduzimljivim Leskovčanima tekstil je poslužio kao odskočna daska, prvi korak ka gumarskoj, hemijskoj, metalnoj i drugim industrijama. Razvoj industrije išao je brže od leskovačkog društva, ona je diktirala pravac njegovog razvoja, i time se nepovratno vezala za njega. Iz ovog odnosa nastao je Srpski Mančester, nastao je identitet kojim su se Leskovačani ponosili tada, a ponosni su i sada. Zato sa setom čuvamo slavnu prošlost sa željom da menjamo sadašnjost, kako bi naša deca imala bolju budućnost. Taj identitet je opisivao neumornog stvaraoca, čoveka koga nikakve nevolje ne mogu zaustaviti na tom putu, putu progresa. Leskovački industrijalci, leskovačke fabrike, leskovačke banke, gradili su ne samo Leskovac, već i tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju. Leskovac je, kao što sam rekao, ponosan na svoje nasleđe, posebno na ono industrijsko, koje se i danas vidi kroz prizmu fabričkih dimnjaka koji presecaju panoramu grada. Leskovčani su ponosni na taj period možda danas i više nego ranije, kada ponovo koračaju putevima izgradnje. Leskovačani su ponosni na činjenicu da su izabrani da budu deo ove nagrađene izložbe. Hvala autorima što su nam ukazali na temelje za koje sam siguran da i sada treba da nadograđujemo!“
Zainteresovani mogu pogledati izložbu svakog dana osim ponedeljka od 12 do 20 časova, u nedelju od 10 do 14 časova.
Organizatori izložbe, između ostalog kažu da je na izložbi „O fabrikama i radnicima-industrijsko nasleđe Srbije“ predstavljeno pet industrijskih lokaliteta na teritoriji današnje Srbije. Svi su ovi giganti u toku svog postojanja bili izuzetno važni za sredinu u kojoj su se razvijali, toliko da su predstavljali osnovu na kojoj se gradio identitet lokalnog stanovništva („Bor grad bakra”, „Niš grad elektronike”, „Leskovac srpski Mančester“…). Odabrani su sa primarnim ciljem ne da bi se predstavio istorijat svakog od njih, iako to u punoj meri zaslužuju, već kako bi se kroz specifičnosti njihovog razvoja prikazali brojni fenomeni koji se vezuju za proces industrijalizacije: uloga kapitala (privatnog/trgovačkog, državnog, stranog). Položaj radničke klase, radnički standard i prinudni rad, prirodna uslovljenost industrije i promena u prirodnoj sredini koje nastaju industrijskim delovanjem. veza industrije i nauke … Na primeru pet odabranih studija slučaja predstavljena je celokupna industrija Srbije, njen razvoj i funkcionisanje u različitim istorijskim periodima, političkim i društvenim uređenjima i u različitim državama.
Izabrani lokaliteti na žalost dele istu sudbinu, jer su u procesu privatizacije i deindustrijalizacije uglavnom svi prestali da postoje, ili su opstali u značajno izmenjenom obliku. Institucionalna briga da se ovo nasleđe sačuva u najvećem broju slučajeva izostaje i svodi se na mali broj dobrih primera zaštite. Ono gde nasleđe još uvek živi ogleda se u snažnoj emocionalnoj vezi lokalnog življa i osećaju ponosa na nekadašnju veličinu.(kraj) IS/LJS
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
