Izvor: JUGpress.com, 20.Maj.2020, 11:01
Opet će Leskovac biti rasadnik dobrih golmana
LESKOVAC
Danas, kad su u mirovanju sva sportska takmičenja zbog ove pandemije virusa korone, ljubitelji fudbala, već više od dva meseca, nemaju priliku da se svakog vikenda okupljaju na fudbalskim stadionima kako bi uživali u „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu”, fudbalu. Do skora nije bilo ni treninga, a od nedavno fudbaleri mogu na teren da vežbaju, ali uz poštovanje određenih propisanih mera. Vredni i preduzimljivi treneri OFŠ „Šampion 2014“ iz Leskovca imali >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << su puno posla u poslednje vreme kako bi sredili fudbalski teren u Vinarcu, gde fudbalska mlađarija trenira. Za rad sa mladim i talentovanim golmanima zadužen je Nenad Petrović Persi, koji je imao izuzetno uspešnu fudbalsku karijeru, a sada se nalazi u novoj ulozi trenera golmana u ovoj fudbalskoj školi.
Deca su nestrpljiva i žele da rade i da treniraju. Ali, mi smo u obavezi da poštujemo sve mere nadležnih državnih organa i svakako da nam je najvažnije zdravlje sve deca koja treniraju u našoj školi. Tako ćemo se ponašati i u narednom periodu, a decu ćemo uvoditi u treninge onoliko koliko nam diktiraju sve okolnosti u vremenu u kome se trenutno nalazimo – ističe Nenad Petrović Persi o trenutnoj situaciji u školi u vezi treninga mladih igrača.
JUGpress: Sada ste trener golmana, a šta je vas opredlilo da postanete čuvar mreže?
Da li to bilo između dva kamena, dve školske torbe, ili nekih drugih predmeta koji bi predstavljali okvir gola, još od najranijih dečačkih i školskih dana, od uvek me je privlačilo stajanje na takvom mestu, jer je u meni budilo posebno zadovoljstvo, pažnju, ali i odgovornost, kako bi smo svi na kraju igre bili srećni i radosni zbog svima dobroznane fudbalske igre. Međutim, davne 1990. godine, na prvom treningu „petlića“ Dubočice dolazim sa željom da budem igrač i jedan od dečaka koji će postizati golove. Već sledećeg treninga preovladala je zaštitnička opsesija u ovom slučaju sopstvenog gola. Od tada pa narednih 30 godina, proveo sam mnogo divnih i napetih trenutaka na tom mestu, čuvajući mrežu svoje ekipe u različitim starosnim dobima, u mnogim gradovima i kada bih opet trebao da izaberem uz koji sport da odrastam, to bi bio fudbal i bez dileme na poziciji golmana.
JUGpress: Da li se sećate ko vam je bio prvi trener u „petlićima” Dubočice?
Prve golmanske odbrane naučio sam od Đorđa Jovanovića, izuzetno dobrog čoveka i vrednog trenera i učitelja koji je znao i umeo da radi sa nama koji smo tek bili zakoračili na fudbalski teren, a želja nam je bili da budemo golmani.
JUGpress: Oprobali ste neko vreme i u beogradskoj Crvenoj Zvezdi?
Da, baš tako. Proveo sam dve godina u kadetima beogradske Crvene Zvezde uz kasnije reprezentativne čuvare mreže, sa kojim i danas sarađujem, a to su Bojan Isailović i Vladimir Dišljenković.
JUGpress: Čiji ste sve član bili?
To je leskovačka Dubočica, Bor, Rudar iz Kostolca, BSK iz Bujanovca, Sloga iz Leskovca, a bio sam član i amaterske reprenzetacije Srbije za koju sam trebao da nastupam na takmičenju u Poljskoj, ali iz nekog razloga su mi pred sam put saopštili da ja nisam među putnicima.
JUGpress: Jednom prilikom ste rekli da vam je jedno poznanastvo opredelilo da budete trener golmana. O čemu se tu zapravo radi?
Bilo je to pre više od dvadeset godina, tačnije 1997. godine, upoznajem pravog i za sada jedinog potvrđenog učitelja i trenera golmana u našem regionu bata Mišu Petrovića iz Vlasotinca. Već na prvom susretu i treningu uviđam da je Miša Petrović ljudska veličina i čovek iz struke, kakav se ne postaje preko noći sa nekakvim prirodnim darom za opservaciju i sprovođenje metodologije rada sa dečacima koji bi imali želju da budu golmani ili kod kojih bi on sam probudio volju za napredovanjem. Čovek kakav se jednom u životu sreće, koji je uspeo da fudbalski proslavi i obeleži Vlasotince i fudbalsku Vlasinu, lansirajući vrhuske golmane, reprezentativce Aleksandra Kocića i Dejana Pešića u fudbalsku elitu, ali i mnoge druge golmane koji su izalazli iz njegove radionice sa sjajnim karijerama. On je moj lični uzor, čovek od koga i danas „kradem“ trenerske ideje i znanje i bio bih prezadovoljan da, sada kao trener bar polovično sustignem njegove rezultate u radu.
JUGpress: Koje ste godine počeli da se bavite poslom golmanskog trenera?
Trenerskim poslom se bavim zvanično od 2015. kada sam uspešno završio trenersku edukaciju trenera sa UEFA „B“ licencom. Tri godine kasnije završavam i Nacionalnu licencu za trenera golmana, na izuzetan način organizovanu od strane FS Srbije, sa sjajnim nosiocima programa i ljudima nesebičnim u prenošenju ogromnog iskustva i znanja, Dušanom Gašićem i Brankom Katićem. Takođe sam u više navrata, boravkom u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi imao tu čast da učim od proslavljenog reprenzentativca Dragana Pantelića.
JUGpress: I, kako je bilo na početku vašeg stvaralačkog rada?
Već na svom prvom trenerskom koraku u radu sa tada pionirom GFK „Dubočice“ Zvezdanom Cvetanovićem (1999.), uspešnim prvotimcem „Radničkog“ iz Pirota, a sada člana „Dinama“ iz Vranja, kao i Filipom Janaćkovićem (1999.) trenutnim prvotimcem FK „Sloga“ iz Leskovca, pred kojima je svetla fudbalska budućnost, uvideo sam da uspešno mogu doprineti u razvoju i oblikovanju golmana.
JUGpress: Oprobali ste i u radu sa golmanima seniorskog tima?
Jeste. Kao trener golmana u seniorskom uzrastu sam radio u srpskoligašu FK „Jedinstvo“ iz Bošnjaca, kada je ekipa pod vodstvom trenera Milana Đorđevića i Igora Pešića u takmičarskoj sezoni 2016./2017. vezala 23 utakmica bez poraza, na golu sa fenomenalnim Aleksandrom Danićem. Leta 2019. godine imao sam trnersku epizodu u seniorskom timu GFK „Dubočica“ kada sam skrenuo pažnju šire fudbalske javnosti na mladog golmana Miloša Mladenovića (2001.), momka sa potencijalom za ogromnim napredovanjem.
JUGpress: Imali ste priliku da radite i sa mladim golmanima reperezentacije Srbije, a i FSRIS, a bili ste i ukampu Dejana Stankovića?
Kao nosilac Licence za rad sa golmanima radio sam u reprenzentaciji Srbije U-15, član sam trenažno selektivnog kampa FS RIS i fudbalskog kampa “Deki 5“ u organizaciji tima ljudi našeg proslavljenog reprezentativca Dejana Stankovića.
JUGpress: Ima li talentovane dece za golmanskim dresom u vašoj školi fudbala?
Ima, ima, kako da nema. Kao trener golmana u OFK „Šampion 2014“ Leskovac, očekujem da, uz kontinuirani rad u budućem periodu, već neko od golmana različitih starosnih generaciji, a to su kadeti, pioniri, petlići Marko Kocić, Lazar Mitrović, Stefan Janaćković, Mihajlo Mihajlović, Miloš Milić, Strahinja Stanković, Matija Zarković, Vidak Jović, Martin Simonović… iskažu sav svoj potencijal i prokrče sebi put ka najvišim fudbalskim nivoima u zemlji.
JUGpress: Leskovac je nekad bio izvorište talentovanih golmana, a toga u poslednje vreme nema. Šta je uzrok tome i da li se može vratiti imidž Leskovcu kao rasadniku dobrih golmana?
Leskovac ima golmansku tradiciju, a nju su činili imena, kao što su Ranko Cakić, Jovan Savić, Nenad Lukić, Borivoje Ristić, Saša Stamenković, a možda sam nečiji ime ovog trenutka i zaboravio da pomenem. Poslednjih godina talentovani dečaci, golmani sa ovih prostora ne mogu sebe da afirmišu u najvišim fudbalskim takmičenjima. Mislim da odavde krenu nedovoljno obučeni golmanskom veštinom i još bitnije nepripremljeni za ona psihološka iskušenja koja pozicija golmana sama po sebi nosi. Ključ je u pravom odabiru i selekciji dečaka, metodološkom radu, ogromnom trudu i strpljenju do njihovog formiranja i sazrevanja. Verujem da iz grada na reci Veternici put fudbalske slave, vrhunskim odbranama ponovo mogu da krenu neki novi dečaci, ali put do fudbalskih visina je izuzetno težak i zahteva puno stručnog rada i odricinja.
I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Leskovac
.jpg)
