Izvor: Politika, 28.Jul.2009, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedovršena donatorska simfonija za leskovački koncertni klavir
Česte promene vlasti i stranačka prepucavanja doveli su do toga da dopola plaćeni instrument, čija je kupovina otpočela pre tri godine, ni do danas ne stigne u Leskovac
Leskovac – Pre tri godine, kada je obeležavano 110 godina Narodnog pozorišta u Leskovcu, začeta je ideja o kupovini koncertnog klavira, koji nije posedovala nijedna ovdašnja ustanova kulture. Rediteljka Vida Ognjenović, koja je prisustvovala svečanosti u leskovačkom pozorištu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tom prilikom je obećala da će pomoći ostvarenju te zamisli. Tako je i bilo. Klavir iz uvoza pozorište je naručilo preko firme „Mitros mjuzik”, a Vida Ognjenović je od „Telekoma” obezbedila donaciju od milion dinara koji je uplaćen dobavljaču. Potom je opština Leskovac, po odluci opštinskog veća, uplatila još toliko. Zbog pravnih okolnosti, lokalna samouprava nije mogla da se pojavi kao kupac, već je, upravo zbog pomenutog jubileja, pozorište ovlašćeno da potpiše ugovor sa uvoznikom koji je parafirala tadašnja direktorka Olgica Petrović-Ristić. Međutim, klavir još nije stigao u Leskovac.
– Vida Ognjenović je imala iskrenu nameru da pomogne, ali su ovde na tu temu počela stranačka prepucavanja i ona se povukla iz projekta. Ja sam ubrzo posle toga smenjena, a novi direktor Nenad Vuković nije bio zainteresovan da posao privede kraju. Klavir već tri godine stoji kod uvoznika i grad će verovatno morati da plati i ležarinu – kaže za „Politiku” Olgica Petrović-Ristić u to vreme direktorka Narodnog pozorišta, a sada direktor Radio Leskovca.
Vuković, koji je pre tri meseca takođe smenjen, navodi za naš list da nije hteo da se bavi klavirom jer iza toga, kako kaže, „stoje mutne radnje”.
– O kupovini klavira nema odluke Upravnog odbora pozorišta, a nije raspisan ni tender. Na ugovoru o donaciji „Telekoma” navedeno je da je milion dinara namenjeno organizaciji pozorišne smotre, a ne kupovini klavira. Nije mi jasno ni zašto je grad direktno donirao milion dinara,umesto da ta sredstva prenese na račun pozorišta, koje je formalno ugovorna strana u ovom poslu – ističe Vuković.
Olgica Petrović-Ristić pak negira Vukovićevu konstataciju o „mutnim radnjama” i iznosi svoje viđenje „klavirskog zapleta”.
– Vuković je kadar DSS-a i nije hteo da se angažuje u vezi sa klavirom da ne bi zasluge bile pripisane Demokratskoj stranci, koja je bila okosnica prethodne lokalne vlasti, u vreme kada je čitava ideja o kupovini instrumenta začeta. Iz opštine su novac uplatili direktno dobavljaču, a ne pozorištu, zato što nisu imali poverenje u Vukovića. Postojao je strah da novac bude potrošen na plaćanje kafanskih računa, što Vukoviću nije bilo strano – kaže naša sagovornica.
Vladimir Kostić, koji je pre tri godine bio opštinski menadžer, o čitavom slučaju kaže:
– Leskovačko Narodno pozorište je sa „Mitros mjuzikom” zaključilo ugovor o plaćanju klavira na četiri rate, s tim što bi instrument bio isporučen nakon uplate treće rate. Reč je o klaviru marke „jamaha” koji je uvezen iz Japana. Vrednost mu je 38.000 evra i trebalo je da se uplate tri rate od po 10.000 i četvrta rata od 8.000 evra. Nakon što su uplaćene dve rate bili su izbori i posle toga ne znam šta se dogodilo. Pošto koncertni klavir nije stigao, mi smo u svečanu salu preneli običan klavir iz Muzičke škole –kaže Kostić.
Da dopola plaćeniinstrument ipak neće ostati u nekom od magacina „Mitros mjuzika”, za naš list potvrđuje Suzana Stanković-Ilić, načelnica društvenih delatnosti u gradskoj upravi:
– Grad će sigurno smoći snage da prikupi sredstva za uplatu treće rate, iako je situacija u budžetu katastrofalna, pa je nezahvalno procenjivati kada bi to moglo da se desi.
Milan Momčilović
[objavljeno: 29/07/2009]
Pogledaj vesti o: Leskovac
