Izvor: Blic, 06.Jan.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne može na operaciju zbog državnog duga
LESKOVAC - Leskovčanin Vladan Stefanović (42) posle 16 godina borbe sa bolešću dobio je novo srce na klinici u Austriji zahvaljujući pomoći prijatelja koji su skupili 70.000 evra za presađivanje. Iako je od Austrijanaca dobio i stan na korišćenje posle operacije, brojne popuste, sada ne može na drugu operaciju jer država ni posle dve godine nije uplatila svoj obećani deo od 66.000 evra.
- Nikada nisam pomislio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da ću umreti, ni onda kada su mi lekari saopštili da su skoro sve funkcije srca stale i da me više neće biti ako se ne uradi hitna ugradnja veštačkog srca sa ogromnom mašinom. Nisam posustao duhom ni narednih 11 meseci dok sam čekao transplantaciju. Tešio sam roditelje i prijatelje i ulivao im nadu. Transplantacija je za mene bila kao operacija slepog creva. Međutim, ova borba sa državom me izjeda. Tek sada vidim u kakvom nehumanom društvu živimo - ogorčen je mladi čovek, koji u Beču ne može da operiše kilu, nastalu kao posledica nošenja veštačkog srca, jer Srbija nije uplatila dug od oko 66.000 evra.
Dug je nastao kada je Vladanu prestalo da kuca srce i kada su lekari sa državne klinike AKN u Beču rekli da ne smeju da dozvole da umre mlad.
- Na računu sam imao 70.000 evra, kao zalog za transplantaciju srca. Događaju su nas preduhitrili, pa je bilo neophodno da se plati 66.000 evra za ugradnju i nošenje biventrikularnog torateka, veštačkog srca. Lekari sa klinike su pozvali našeg ambasadora u Beču i zamolili ga da razgovora sa ministrom zdravlja da država Srbija, po ranijem međudržavnom sporazumu, plati ugradnju i nošenje veštačkog srca jer mi je iznenada život visio o koncu. Ambasador je dobio pozitivan odgovor iz Srbije, ali dani su prolazili, pa sam onih 70.000 morao da dam za veštačko srce. Kada je na red došla transplantacija, lekari su vratili novac na moj račun, opet verujući obećanjima iz Srbije - objašnjava Vladan.
Kako novac nije stigao ni dve godine posle transplantacije, Leskovčanin je bio prinuđen da tuži svoju državu.
- Od Austrije i lekara sam dobijao mnoge finansijske popuste, a moja država ne mari za mene ni za svoje međunarodne obaveze. Zbog neodgovornih ljudi moje zemlje, crvenim pred mojim austrijskim lekarima. Taj dug se sada vodi na moje ime i zbog toga ne mogu da operišem kilu - priča Vladan.
Vladan je prvi pacijent na toj klinici kome je dozvoljeno da sa veštačkim srcem živi van klinike, doduše, sa majkom. Prvi je pacijent kome je klinika dala svoj dvosoban stan na korišćenje za mesečnu kiriju od 110 evra, jedini je koji posle transplantacije nije imao halucinacije i prvi je pacijent kome je izvršena transplantacija sa sistemskim virusnim oboljenjem - amiloidoza.
- Taj virus mi je zapravo uništio srce. Zaradio sam ga posle jakog gripa. To nisu znali ni naši lekari iz Kliničkog centra u Beogradu, gde sam lečen pre Austrije, a austrijski lekari su otkrili virus tek kada su izvršili obdukciju nad mojim starim srcem - objašnjava Vladan
On je potomak stare, ali ne i imućne leskovačke porodice i jedino dete Antonije i Ljubiše. Novac za transplantaciju prikupili su njegovi bogatiji drugovi.
- Život dugujem i svojim prijateljima - Goranu Stojiljkoviću, bivšem direktoru „Zdravlja Aktavis", farmaceutu Miši Nešiću, drugarici Mileni Argirović i još mnogima - nabraja Vladan koji je u Leskovac došao da posle 15 godina preda diplomski rad.
Svoju budućnost veže za Beč kako bi, za ne daj bože, bio bliže klinici. Planira da tamo nađe posao i oženi se. Živi normalno. Dnevno prepešači po 30 kilometara.
- Jedini način da imamo život jeste da mu se posvetimo do beskonačnosti i da svoje prijatelje volimo kao sebe - kaže Vladan Stefanović Civun, čovek koji je pobedio smrt.
