Izvor: Press, 20.Maj.2010, 00:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne daju kuće za fabriku čarapa
Žitelji desetak kuća u Tekstilnoj ulici u Leskovcu u kojoj bi trebalo da bude sagrađena fabrika čarapa odbijaju da se isele zato što im grad za ku e, koje su u njihovom vlasništvu, nudi stanove samo na korišćenje
Leskovačke porodice čije kuće bi trebalo da budu srušene kako bi nemački proizvođač čarapa „Falke" izgradio fabriku čarapa kažu da to neće dozvoliti dok >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ne dobiju adekvatnu zamenu za svoju imovinu. Za kuće u njihovom vlasništvu grad im nudi stanove na korišćenje. Deset porodica u Tekstilnoj ulici spremno je da se zabarikadira u svojim kućama i spreči bagere da im sruše domove.
Vlasnici deset kuća koje bi trebalo da budu srušene kažu da nisu protiv izgradnje nove fabrike i zapošljavanja, već žele realno obeštećenje.
- Preživeo sam dva infarkta, ali ne verujem da ću ovo maltretiranje preživeti. Mojoj porodici i meni nude da se preselimo u neki opštinski stan i da ga dobijemo na korišćenje, a ne da bude u našem vlasništvu. Kažite mi, da li ima nekog na svetu da se odrekne svoje imovine i da pristane da bude podstanar? A nama leskovačka vlast to nudi. Neka dođu da ruše, ja ću sa ženom i decom da ostanem unutra, pa šta bude - kaže Perica Mitrović, čija je kuća u Tekstilnoj 77 planirana za rušenje.
I stanari ostalih kuća pored propale fabrike konfekcije „Inkol" nezadovojni su načinom na koji lokalna vlast želi da ih iseli iz domova u kojima žive više 40 godina.
Legalno otkupili kuće
- Ovu kuću je moj otac Vladimir dobio od „Leteksa" 1963. godine, a 1973. sklopio je ugovor o trajnom korišćenju. Zatim je 1993. legalno za 1,4 miliona dinara od vlasnika fabrike „Inkol" otkupio kuću, sve uredno overio u sudu i sad nam kažu da nemamo pravo na našu imovinu. Zar su gradonačelnik i lokalna vlast sudije, koje već znaju čije je šta? - pita Slobodan Mitrović koji je od oca nasledio kuću u Tekstilnoj 73.
Sve porodice žive u kućama koje su građene šezdesetih godina za radnike tekstilne industrije. Svi oni su početkom devedesetih godina legalno otkupili kuće i dobili overene kopije planova da su vlasnici. Sada im gradske vlasti nude preseljenje u društvene stanove, koje neće moći da uknjiže na svoje ime.
- Dva puta sam bio na sastanku kod gradonačelnika i njegovih zamenika i svi nam kažu dobićete iste stanove ali ćete plaćati kiriju. Pobogu, kakva kirija? To znači da ću do kraja života živeti u iznajmljenom stanu, ili će me posle dve tri godine izbaciti na ulicu kako bi se neka sirotinja kao ja uselila u taj stan - iznerviran je Jovan Ranđelović koji od 1967. godine živi u kući pored „Inkola".
U lokalnoj samoupravi negiraju da će stanari Tekstilne ulice dobiti manje nego što imaju. Čak tvrde da im se nude stanovi, koji su nekoliko puta vredniji i komforniji od kuća u kojima stanuju.
- Oni jesu vlasnici tih kuća i to niko ne spori, ali su građene u zoni gde je zabranjena gradnja. Kada su otkupljivali kuće neko je u „Inkolu" izvršio krivično delo i prodao im te nelegalne objekte. Da ne bi ljudi ispaštali, grad je odlučio da učini presedan i njima će biti ponuđeni stanovi čiji kvadrat vredi 10 puta više od kvadrata u kućama u kojima stanuju ove porodice - kaže gradski javni pravobranilac Ninoslav Cvetković.
Kirije plaća grad
On ne negira da ti stanovi neće biti dodeljeni na trajno korišćenje, ali kaže da će biti tako dok se u republičkoj skupštini ne usvoji zakon o javnoj svojini.
- Čim zakon bude usvojen grad će postati vlasnik tih stanova i tada će vlasnici moći da ih uknjiže na svoje ime. Neće oni plaćati kiriju i ostale troškove već će to umesto njih plaćati grad. Žalosno je što te stanare neki advokati nagovaraju na neke druge varijante koje nisu realne. Zbog toga možemo doći u situaciju da kasne radovi na izgradnji fabrike. Obezbeđivanje posla za 600 radnika interes je šire društvene zajednice i ovaj problem biće adekvatno rešen - kaže Ninoslav Cvetković.
