Izvor: Politika, 23.Sep.2012, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Navodnjavanje se ne koristi baš tako malo
Sigurno ne bi bilo paprike u leskovačkom kraju da se ne zaliva, ni povrća u Gospođincima
I pre 10 godina i danas, kad se suočimo sa sušom,pominje se navodnjavanje, jer Srbija ima najmanje površine pod tim sistemima. Ima tu istine, ali i zablude. Srbija ne koristi vodubaš tako malo kao što prikazujemo, jer sigurno ne bi bilo paprike u leskovačkom kraju da se ne zaliva, ni povrća u Gospođincima. Poslednjih godina malinari ozbiljno rade na primeni sistema „kap >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po kap”. I drugi voćari to rade. Sve veće površine pod staklenicima i plastenicima koji koriste „kap po kap” takođe to pokazuju. Naravno, još uvek nisu ni izbliza iskorišćene mogućnosti ove zemlje. Međutim, mi uglavnom zamišljamo velike površine i velike sisteme. Moramo priznati da smo propustili šansu koju smo imali sa sistemom Dunav–Tisa–Dunav. Tu ima 22.000 kilometara kanalske mreže. Nažalost, dobar deo sekundarne mreže je neuređen i voda ne može do parcela kojima je namenjena. Danas kad govorimo o izgradnji sistema za navodnjavanje potežemo čak i zajmove od Svetske banke. Moramo biti realni jer pre nekoliko godina smo pravili ozbiljne ankete ko je sve spreman da uđe u izgradnju sistema za navodnjavanje. Tada smo konstatovali da u Vojvodini možemo da organizujemo navodnjavanje na oko 22.000 hektara. Danas ne može ni toliko jer jedan deo velikih sistema je rasparčan razbijanjem agroindustrijskih sistema.
Postavlja se pitanje da li smo reke, jezera, podzemne vode i vode kanala mogli bolje da iskoristimo. Mogli smo, a možemo i danas ako obezbedimo jeftina sredstva, pa čak i beskamatna, našim proizvođačima za nabavku malih agregata, pumpi, kišnih krila i sličnih sistema, zatim sistema „kap po kap” po povoljnim uslovima. Mogli bismo da organizujemo daleko veće površine pod navodnjavanjem. Što se tiče novih krupnih zemljovlasnika oni su ionako, dugoročno posmatrano, zemlju kupili da bi je, kada dođe vreme, što bolje prodali, i verujem da ih navodnjavanje ne interesuje.
Stručnjaci su jošdevedesetih godina prošlog vekatražili da se ozbiljno krene u istraživanja kako bismo predupredili sušu i rešili problem, ili ga barem ublažili, ako nas bude zadesila suša, kao što se to desilo i ove godine. Napravljen je jedan projekat koji je vodio Institut za istraživanja u poljoprivredi ,,Srbija” iz Beograda. Nažalost, taj institut danas ne postoji iako su istraživanja bila usmerena u nekoliko pravaca.
Prvo, da se stvore takve sorte i hibridi gajenih biljaka, koji će zahtevati manje vode za istu količinu suve materije ploda. Angažovana je naša nauka, ali i eksperti iz inostranstva. Pozvan je gospodin Stiven Kvori iz Instituta iz Noriča, i on je na tom projektu veoma pomno radio kao vodeći fiziolog. Istina, Stiven Kvori je danas u Srbiji, postao je naš sugrađanin i još uvek može ozbiljno da radi na ovom poslu jer ima izuzetne rezultate. Mi smo bili na putu da stvorimo takve sorte, naročito kukuruza, ali i još nekih kultura. Na tom poslu su, pored našeg instituta, bili angažovani i Institut za genetiku iz Kostinbroda u Bugarskoj, Institut iz Sarvaša u Mađarskoj, Institut iz Funduleja u Rumuniji. Na jednom skupu u Zaječaru 1998. predstavljani su prvi rezultati istraživanja i pritom su date vrlo visoke ocene onome što je do tada urađeno. Doneta je i odluka da se u Zaječaru napravi centar za istraživanje fenomena suše i biljne proizvodnje. Cilj je bio ukrštanje naših sorti sa sortama otpornim na sušu. Nažalost, gašenjem instituta projekat nije realizovan.
Pored stvaranja novih sorti, oplemenjivanjem biljaka, unošenjem osobina koje imaju biljke gajene u polupustinjskim uslovima, istraživanje je bilo usmereno i na način obrade zemljišta, konzervaciju vlage, organizovanje plodoreda, s ciljem da se precizno utvrdi koje biljne vrste treba da budu predusev, koje mogu da budu podusev itd.
Poseban deo istraživanja bio je posvećen inavodnjavanju, kako bi se utvrdile optimalne norme zalivanja i koji sistemi najviše odgovaraju različitim tipovima zemljišta, vrstama biljaka... Paralelno su istraživani veliki sistemi, tifoni, kišna krila, sistemi „kap po kap”, kao i klasični sistemi zalivanja–natapanjem. Ovde treba imati uvidu da su za neke od navedenih sistema potrebne velike pare.
Budući da u dobrom delu Srbije ne može da se obezbedi voda, kao što su Šumadija, neki delovi Timočke krajine, delovi zapadne Srbije, dakle, od istraživanja koja su se odnosila na oplemenjivanje i stvaranje novih sorti očekivali su se rezultati koji bi trebalo da znatno umanje negativne efekte suše i obezbede dalji razvoj poljoprivrede. Danas se treba hitno vratiti takvom projektu, jer još uvek imamo domaće naučne pameti.
*Privredna komora Srbije
Branislav Gulan
objavljeno: 24.09.2012.
Pogledaj vesti o: Leskovac
