Izvor: RTS, 21.Avg.2013, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Navodnjavanje - formula za dobar rod
Pre samo dva meseca, u izgledu je bio odličan rod kukurza, ali zbog tropskih temperatura u julu i avgustu, na jugu zemlje prinos će po hektaru biti i do tonu i po manji u odnosu na prošlu godinu. Kvalitetnim i berićetnim rodom mogu se pohvaliti samo retki koji su kukuruz navodnjavali, poput Dragoljuba Mladenovića iz sela Šarlinca kod Leskovca.
Pre desetak dana Dragoljub Mladenović završio je sa navodnjavanjem za ovu godinu. Sada, kako kaže, ostaje da se čeka i s vremena >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na vreme parcela obiđe. Ove godine imaće rekordan rod kukuruza - oko 12 tona po hektaru.
Da je bilo više padavina ovog leta i prinos bi bio veći za bar još trideset odsto.
"Taj kukuruz je dobio četiri vode. Jednu od 25 litara da bi klijao, da bi uopšte nikao i još tri po 50 litara po kvadratnom metru", kaže Dragoljub.
Koliko znači navodnjavanje jasno je na susednoj parceli gde je kukuruz skoro izgoreo.
"Zrno kukuruza je ove godine nenaliveno, šturo, prazno tako da će prosečni prinosi kod nas biti oko dve tone po hektaru, a prošle smo imali oko 3,5 tone", kaže Novica Milenković iz PSSS Leskovac.
Dobra zemlja, potpuna predanost i velika ulaganja, formula je za berićetan rod. Dragoljub ili Čika Dale, kako ga u Šarlincu svi znaju, najbolji je primer za to.
Na ovoj njivi, uz zalivanje 2005. godine imao je kaže 62 tone krompira po hektaru najviše u Srbiji prošle sedam tona pšenice. Samo sa cenom od 13 dinara za kilogram kukuruza pita se vrede li toliki rad i ulaganja.
"Biti rekorder ili ne biti. Šta vredi evo ja da ću imati između 10 i 12 tona po hektaru. To znači mogu da uzmem 130.000 dinara od hektara, a uložio sam između 150 i 160 hiljada", kaže Dragoljub.
Od 26.000 hektara, koliko je u Jablaničkom okrugu pod kukuruzom, svega dva odsto se navodnjava. Prvi razlog visoka cena od oko dva miliona dinara za sistem za navodnjavanje i drugi ovo je ipak povrtarski kraj.
"Zalivamo kupus, papriku, krastavce, ali kukuruz ne, jer jednostavno nemamo uslove i nemamo vode na toj njivi", kaže Ružica Kitanović, povrtar.
Statistika kaže da je u leskovačkom petorečju pod povrćem 15.000 hektara i sve se navodnjava. Pa Dragoljub od ratarskih kultura ne odustaje, iako mu, posebno ove godine, računica ne ide na ruku.
rts.leskovac@rts.rs
+381 16 242-131
