Izvor: JUGpress.com, 11.Jun.2023, 16:17
Nasilje u školama (1): Neki oblici devijantnog ponašanja
LESKOVAC-BEOGRAD
Devijacije su jedan od bitnih obeležja svakog društva, te su stoga interesante za sociološko proučavanje. One se javljaju u mnoštvo oblika, a sama definicija ovog termina u sociologiji jeste: svaka pojava koja se po nečemu izdvaja od onog što je u društvu smatrano normalnim, odnosno neko skretanje sa vrednostima i normama definisanog „pravog puta“.
Piše: Milica Stojanović, diplomirani >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << sociolog
Devijacije su jedan od bitnih obeležja svakog društva, te su stoga interesante za sociološko proučavanje. One se javljaju u mnoštvo oblika, a sama definicija ovog termina u sociologiji jeste: svaka pojava koja se po nečemu izdvaja od onog što je u društvu smatrano normalnim, odnosno neko skretanje sa vrednostima i normama definisanog „pravog puta“.
Iako postoji dosta različitih načina na koje određena pojava, pojedinac, grupa, može odstupati od glavnih društvenih vrednosti, a samim tim i biti devijantna, za ovaj rad je posebno interesantan kriminalitet, odnosno, u nekoj slobodnoj i zdravorazumskoj definiciji, zbir delatnosti koje su pravno definisane kao devijantne.
Interesantno je napomenuti da se sadržaj ovog zbira kroz vekove menjao, te su neke radnje i pojave koje su nekad bile smatrane kriminalnim delom vremenom istisnute iz njega (zbira), a neke druge, koje su do nekog perioda bile smatrane sasvim normalnom pojavom, razvojem i menjanjem dominantnih društvenih vrednosti, vremenom su uvrštene u listu zakonom zabranjenih, a samim tim i kažnjivih dela.
(Ne)poznata pojava
Jedno od relativno novih polja interesovanja u proučavaju kriminaliteta, koje zasigurno postoji mnogo duže od trenutka kada je, najpre zbog promena u dominantnim društvenim vrednostima, pa kao posledica toga, u krivičnom pravu, zatim i u oblastima proučavanja društvenih devijacija, njemu posvećeno više pažnje, jeste nasilje u školama.
Autorka u okviru ovog rada nastoji da se bavi sagledavanjem nasilja u školama iz jedne sociološke perspektive, a kao osnovica za nastanak istog poslužila je publikacija „Nasilje u školama“, čiji je autor socijalni psiholog Dragan Popadić. Valjalo bi na početku napomenuti da je pomenuta publikacija nastala u okviru UNICEF-ovog programa „Škola bez nasilja“.
Autor, u prvom delu knjige detaljno i precizno iznosi korišćenu metodologiju, a zatim se bavi teorijskim pravcima u objašnjavanju nasilja, pokušava da sistematizuje osnovne karakteristike nasilnika i žrtava, iznosi podatke mnogih istraživanja vršenih u cilju rasvetljavanja rasprostranjenosti i oblika nasilja koji su prisutni u okviru ove posebne vrste, i na kraju daje predloge čija bi primena u borbi protiv ove vrste nasilja, po njegovom mišljenju, urodila plodom.
U nastojanju da definiše ključni pojam, „nasilje u školi“, koji je istovremeno i naslov ove knjige, autor, imajući u vidu da je termin „nasilje“ i ono što on označava već naširoko poznat, odlučuje da najpre malo detaljnije objasni drugi deo termina, koji ga posebno određuje, odnosno značenje tog „u školi“.
Nanošenje štete drugoj strani
Naime, iako ovo sugeriše da se radi o nasilničkom činu koji se događa u školi, značenje je, ipak, malo kompleksnije, pa se može reći da se neki vidovi i nasilnički činovi koji se obavljaju u školi zapravo ne mogu svrstati u ovu kategoriju nasilja.
Takođe, mnogi slučajevi nasilja koji se događaju van škole u stvari spadaju u „školsko nasilje“ ili „nasilje u školi“. Autor, kao bitnu stavku pre iznošenja samog definisanja, iznosi činjenicu da se u samom naslovu ove kategorije nasilja imenica „škola“ ne odnosi isključivo na lokaciju, i da je zapravo u ovom kontekstu ključna njena funkcija u organizovanju i hijerarhizovanju uloga i legitimisanju određenih pravila, a samim tim i oblikovanju jedne specifične interakcije između onih kojima ona dodeljuje određene uloge.
Nasilje, za potrebe ove publikacije, nastojeći da iznese za ovaj slučaj najupotrebljiviju definiciju, koja neće biti ni preuska, ni preširoka, autor definiše kao „namerno i neopravdano nanošenje štete nekome“.
Najgrublja podela u okviru nasilja jeste ona na verbalno i neverbalno, a u okviru ove definicije, neopravdanost nasilja se ogleda u njegovoj nezasluženosti od strane žrtve, prekomernosti i neprimerenosti.
Kada se o različitim vidovima nasilja radi, autor navodi više različitih tipova njihove klasifikacije, prilikom koje neretko dolazi do javljanja nedovoljno određenih definicija, koje za posledicu imaju mogućnost da se u osnovi različiti vidovi nasilja zapravo, ukoliko se definicije shvate doslovno, svrstaju u iste klasifikacijske grupe.
Za potrebe definisanja i razgraničavanja različitih vrsta nasilja u svojoj publikaciji, autori su preuzeli podelu iz ’’Posebnog protokola za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama’’ iz 2007. godine.
Ovde se vrši podela na: fizičko, emocionalno/psihološko, seksualno i elektronsko nasilje. Takođe, u nasilje se ovde ubrajaju i zloupotreba, zanemarivanje i nemarno postupanje i eksploatacija.
U nastavku ćemo ukazati na najznačajnije crte svakog od ovih tipova nasilja.
Izvor: Centar za istraživanje bezbednosti (CIB)
Nasilje u školama (1): Neki oblici devijantnog ponašanja
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
