Izvor: Politika, 19.Jul.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najzad kod kuće
Danima smo bili ni živi, ni mrtvi, kaže Goran Cerović, otac povređene Miljane
Leskovac – Dve porodice u Leskovcu juče su slavile povratak dvoje mladih koji su povređeni u udesu autobusa kod Luksora u Egiptu. Radost je stigla u porodičnu kuću Ivice Nešića u Ulici Kole Rašića u ovdašnjem naselju Dobičica i u stan njegove devojke Miljane u leskovačkoj Ulici vojvode Mišića. U Leskovac su stigli kolima grada oko pet sati.
– >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Po njih su išli vozač zamenika gradonačelnika i Miljanin otac Goran Cerović. Sačekali su ih na aerodromu „Nikola Tesla" gde je avion sleteo oko dva sata. Lično sam ih sačekao ispred kuće Ivice Nešića, a tu je bila i grupa rođaka i prijatelja – rekao je za „Politiku" Branislav Đorđević, zamenik gradonačelnika Leskovca.
Pošto su se izljubili i izgrlili sa svojim najmilijima, Ivica i Miljana su otišli da se naspavaju, a njihovi ukućani neprestano odgovaraju na mnogobrojne telefonske pozive.
– Možete da zamislite kako nam je bilo. Danima smo bili ni živi, ni mrtvi. Stalno smo kontaktirali preko mobilnog telefona i znali smo da Miljana nije ozbiljno povređena, ali je strepnja, ipak, postojala. Ovo je užasna tragedija, video sam da su poginule čitave porodice. Kao da je raketa pogodila autobus. Mi smo imali sreću. Ivica nije povređen, a Miljana je samo ugruvana. Fizički nisu povređeni, ali će duševne rane ostati, jer su pretrpeli veliki stres, kaže za naš list Miljanin otac Goran Cerović, dok njegova miljenica spava najzad u svom krevetu.
Ivičina majka Snežana Nešić jedva stiže da odgovori na sve telefonske pozive. – Zovu rođaci i prijatelji sa svih strana. Ovo je moj najsrećniji dan. Non-stop sam se čula sa Ivicom i znala sam da je dobro, ali tek sada mogu da odahnem, kaže Snežana za naš list. Radost ne krije ni Ivičin deda Ljubomir Nešić: – Već sam preživeo jednu tragediju, izgubio sam njegovog oca. Hvala bogu da je Ivica dobro.
Ivica se na trenutak probudio. – Još se nisam naspavao, tek ću da spavam, ustao sam samo da popijem kafu sa majkom. Isključio sam mobilni telefon da bih se lepo naspavao i odmorio. Ne znam ko sve nije zvao. O nesreći mogu da kažem ono što je već toliko puta ispričano. Bio sam budan u trenutku sudara i to mi je verovatno spasilo život. Naš autobus je išao normalno u svojoj traci kad smo ušli u krivinu ulevo, kamion je išao s druge strane, takođe u svojoj traci, a onda smo u sekundi videli drugi kamion koji pretiče i sudar je bio neizbežan. Bio sam svestan i odmah sam počeo da tražim Miljanu koja je bila dva-tri metra od mene. Bila je u nesvesti. Izvukao sam je. Hvala državi Srbiji koja je bila sve vreme uz nas, ispričao nam je dvadesetdevetogodišnji Ivica Nešić.
Inače, njegovo ime nije nepoznato u Leskovcu. Radio je kao sportski novinar u TV Leskovac, odakle je prešao u Zavod za zdravstveno osiguranje. Potpredsednik je Gradskog odbora stranke G17 plus, a odnedavno je i član Gradskog veća Leskovca. Njegova devojka Miljana je bankarski službenik.
M. Momčilović
[objavljeno: 20/07/2009]
Pogledaj vesti o: Leskovac
