Izvor: JUGpress.com, 29.Nov.2025, 00:36
NPS: Ako imate u vlasništvu poljoprivredno zemljište, a nezaposleni ste, država traži da platite zdravstveno osiguranje
LESKOVACđ
Na konferenciji za medije leskovačkog odbora Narodnog pokreta Srbije
Mihajlo Savić, član Gradskog ondbora, izneo je problem sa kojim se
susreće kao advokat. Radi se o delu građana koji, kada ostanu bez posla,
se prijave Nacionalnoj službi za zapošljavanja, radi ostvarivanja svojih
prava.
„Radi se o obavezama i nametima od strane države za osobe koja >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << se nalaze
u statusu nezaposlenih zbog prestanka radnog odnosa. Sa namerom da imaju
pravo na besplatne zdravstvene usluge, oni odu u Zavod za zdravstveno
osiguranje u nameri da overe svoje zdravstvene knjižice. Poslednjih 5-6
godina, čega većina nije svesna, zavod po službenoj dužnosti proverava
da li je ta osoba vlasnik poljoprivrednog zemljišta. Ukoliko jesu, zavod
ih prijavi kao osobe koje se bave poljoprivrednom delatnošću, što je
veliki problem. Zavod za zdravstveno posle podnosi prijavu poreskoj
upravi da tim osobama na godišnjem nivou obračuna doprinose za
zdravstveno osiguranje. Te osobe najčešće u početku toga nisu ni svesne,
već za to saznaju tek kada odu u zavod ili da se leče, pa im se saopšti
da su prijavljeni na poljoprivredu. Na kraju godine im Poreska uprava
dostavlja rešenja kojim im na godišnjem nivou obračunava doprinose.
Prošle godine su doprinosi obračunavani na iznos od 57.000 dinara.
Ljudi, kada dobiju rešenje, bivaju šokirani kada saznaju da oni kao
nezaposleni imaju određene obaveze prema države. Onda se na te iznose
obračunava kamata, a postoji i opasnost od prinudne naplate. Ima
slučajeva da neke osobe nemaju ništa na svoje ime, nego se zemljište
vodi na nekog od člana porodice, ali se prijavljuju kao članovi nekog
poljoprivrednog gazdinstva.“
Savić kao problem navodi i činjenicu da zakonom nije predviđen minimum
površine poljoprivrednog zemljišta koji neko treba da ima kako bi se
vodili kao tzv. poljoprivrednici.
„To čak može da bude i kvadratni metar, ali i deset hektara, a ne utiče
na visinu doprinosa za zdravstveno osiguranje koje su oni u obavezi da
plate. Sve češće mi, kao advokatu, dolaze ljudi koji ne znaju kako da
reše ovaj problem. Mi sličan problem imamo već 40 godina unazad, tačnije
od 1986. godine vezano za PIO doprinose. Tada su, 80-ih i 90-ih godina,
kroz sela prolazila lica koja su vršila popis nezaposlenih, ali koji, po
njihovoj proceni i slobodnom mišljenu, se bave poljoprivredom.
Poslednjih desetak godina tim osobama stižu rešenja iz PIO fonda da
treba da plate doprinose za poslednjih 30-ak godina. Radi se o
milionskim iznosima, a u leskovačkom kraju imamo više hiljada takvih
slučajeva. Ne postoji način da ljudi to isplate, praktično su stavljeni
u dužničko ropstvo, a čak ni sama država ne zna šta da radi. po nekim
mojim saznanjima, država te ljude trenutno ne utužuje. S druge strane,
pojedini žele da uđu u reprogram tih dugova, nagode se s državom u
koliko rata to da izmire. Onda se desi da ne otplate jednu ili dve rate,
onda država krene u prinudnu naplatu, pa dođu u goru situaciju od onih
koji ništa ne otplaćuju.“
Savić zaključuje da se radi o alarmantnoj temi kojom država mora da se
ozbiljno pozabavi, ali i da lokalna samouprava pokrene tu temu kako bi
izvukla ljude iz finansijskih problema u koje su ni krivi ni dužni dospeli.
Na konferenciji za medije govorio je i predsednik GrO Narodnog pokreta
Srbije Dragan Stošić, te obavestio javnost da je podneo prijavu za
nesavesno obavljanje posla koje je urađeno na sanaciji krova Gimnazije u
Leskovcu. On je podsetio da je u junu mesecu na sednici Skupštine grada
Leskovca postavio pitanje vezano za prokišnjavanjem krova Gimnazije i
predložio formiranje komisije koja bi se pozabavila ovim pitanjem.
„Tada su mi neki od odbornika vladajuće koalicije dali odgovor da nisu
mogli zbog blokadera da nešto urade, jer je Gimnazija bila blokirana i
nisu mogli da vrše radove. Onda smo otišli na raspust, prošao je jul,
avgusta smo u jednom saopštenju saopštili da se ništa ne dešava iako je
zgrada deblokirana i onda su po hitnom postupku počeli radovi na
Gimnaziji. Tada mi je još na Skupštini rečeno da je izdvojeno nekih dva
miliona dinara od strane korporacije „Jura“ i da će ona biti donator i
da se to sanira da bi učenici nesmetano mogli da pohađaju školu i da se
nastava nesmetano odvija. Kakvi su radovi izvršeni, ne znamo, ali znamo
da je posle prve kiše krov počeo da prokišnjava i da je poslednji sprat
zatvoren i da se ne koristi. Pritom, podsećam da se na tom spratu nalaze
i kabineti sa vrednom opremom.“
Stošić kaže da je iz tog razloga podneo prijavu Gradskoj građevinskoj
inspekciji i zatražio da provere šta je to rađeno.
„Posle ovolike kiše, inspekcija treba da proveru u kakvom je stanju ta
zgrada. Ta zgrada je verovatno pod velikom vlagom i to će još više
pogoršati i poskupeti radove na sanaciji tog objekta koji je i onako pod
zaštitom države. Obratili smo se i zavodu u Nišu i kazali su nam da nisu
dobili nikakva dokumenta i zahteve za radove na Gimnaziji. Oni su naveli
da je to sanacija a ne rekonstrukcija pa su verovatno zbog tog naziva
„sanacija“ nisu im bili potrebni građevinski planovi šta treba da se
radi. Firme koje su radile na sanaciji Gimnazije su AD Standard iz
Leskovca i firma Faro Projekt Ofis iz koja je vršila nadzor radova iz
Brestovca.“ (kraj) IS/ljS
I ovo Vam može biti interesantno
