Izvor: JužneVesti.com, 25.Dec.2018, 14:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Modeli aviona iz Leskovca “lete” do kolekcionara širom regiona
Testere, šmirgle, dleta i stege samo su deo alata koji koristi nekadašnji pilot Nikola Milićević kako bi izradio verne modele aviona koje nekad šalje i širom regiona. Ni sam, kako kaže, ne zna koliko je skica i parčeta drveta prošlo kroz njegove ruke, a pored omladinaca koji mu pomažu u izradi modela, društvo mu pravi i pas Boki.
Iako je ceo život posvećen radu u leskovačkom Aero-klubu “Saša Mitrović”, >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << te vezan za avione i pravljenje njihovih umanjenih replika, Nikola MIlićević, kako kaže, aktivno je modelarstvom počeo da se bavi 2005. godine kada je prestao da se bavi letenjem. Verni saputnik, pas Boki, foto: B. A.
Modelarstvo je nekada bilo deo velikog vazduhoplovstva ispada da se ja čitavog veka bavim modelarstvom, ali nisam pravio modele dok mi nije istekla karijera. Kad sam završio letačku karijeru onda sam se više angažovao da neka svoja iskustva prenesem na izradu modela - priča Milićević.
Klub je, objašnjava, u stalnom sastavu imao modelare kojima je povremeno pomagao, naročito kada mu je bila potrebna rekreacija, ali se ovom poslu više posvetio pre 13 godina. Izrada modela može trajati i 2 godine, foto: B. A.
Ni sam ne zna na koliko je projekata ukupno radio, ali nijedan kompletno ceo model aviona nije uradio samostalno, već su uvek delio poslove. Na izradi jednog modela, dodaje, može se raditi i 2 godine.
S obzirom na to da sam radio na veoma ozbiljnim projektima, poslovi su se delili. Retki su modelari koji od početka do kraja jedan model rade sami. Ne znam zašto je to tako, ali verovatno jer svi volimo da se družimo, pa je mnogo lepše kada jedan radi trup, drugi krila, a treći komandne površine i na kraju sve sklopimo - kaže Milićević.
Deo njegovog tima, dodaje, osim mladih momaka iz kluba, čine i dugogodišnji modelar Radivoje Nešić i Goran Stamenković.
Posao modelara je, kaže Milićević, da što vernije napravi umanjenu verziju aviona, a sve polazi od prilagođavanja šeme. Šemu treba prilagoditi, foto: B. A.
Postoji nekoliko načina za početak rada - jedna je da nabavite gotovu šemu koju se odnosi na model koji želite da radite, a drugi, sa kojim sam se mnogo više sretao, preuzimanje šema aviona iz tehničkih knjiga održavanja i proporcionalno prevođenje u veličinu kojiu želimo da pravimo - objašnjava Miliević.
Mogućnosti su neograničene, prave se modeli proporcije 1:2 što je, kako kaže izuzetno veliko, pa do onih nešto manjih koji se rade u razmeri 1:5 i 1:6. Ipak, mere najčešće prevode u razmeri 1:26 i 1:30, a njihova marljivost i zanatsko-majstorsko iskustvo ogleda se u tome da to što naprave bude što vernije originalu.
U inostranstvu postoje čitavi šoping centri u kojima se mogu kupiti, kako modeli, tako i delovi aviona, ali je draž u tome, kaže Milićević, da sami otkrivate i pravite modele ručno. Trimovanje kormila sa Radivojem Nešićem, foto: privatna arhiva
Danas postoje i CNC mašine koje isprogramirate da naprave sve delove za kratko vreme. Međutim, tako se gubi draž otkrivanja. Morate imati izuzetan osećaj, ali i znanje, jer nekada pogrešan milimetar može dovesti do toga da model ne poleti - kaže Milićević.
U toku rade, kaže on, mogu se otkriti greške koje ni konstruktor pravog, velikog aviona nije uvideo ili nije mogao da reši, pa je upravo draž otkriti rešenje problema, nakon čega se “uspavate sa osmehom na licu”.
Modele najčešće izrađuju od balze i lipovog materijala, ali pošto u Srbiji ne postoje specijalizovane prodavnice za prodaju, materijale im donose iz okolnih zemalja, a u pomoć im uskoče i lokalni strugari. Elektronske komponente, kaže, kupuju i to najčešće u inostranstvu.
Deo koji najviše voli da pravi su, kaže, krila aviona, koja su mu ujedno i najveći problem za izradu.
Ponekad se razmere koje se prevode sa originala ne mogu uklopiti na smanjeni model. Onda morate da pribegavate kompromisima koji ne smeju da poremete kompletnu geometriju, ni aerodinamiku - kaže Milićević.
Nekada na problemu radi danima, što oduži izradu dela za koji je, kaže, mislio da će završiti brzo. Ali ipak je najlepši osećaj kada reši problem i kada deo bude gotov. Krila najdražeg aviona u izradi, foto: privatna arhiva
Najdraži model koji je u toku svog života napravio, kao iz topa i sa velikim osmehom kaže Milićević, je “Piper PA-18 Super Cup” jer je na tom avionu godinama leteo.
Na pajperu sam puno leteo. Volim taj avion zbog njegovih letnih karakteristika. To je najpitomiji avion na kome sam leteo i zbog toga je omiljen i među pilotima širom sveta. Subjektivan sam što se ovoga tiče, te mi je zbog toga ovaj model bliže srcu nego drugi - kaže Milićević.
Nekada su se, priča Milićević, na ovim prostorima održavala takmičenja u modelarstvu na kojima je cilj bio pokazati svoje veštine.
S obzirom na to da je tehnika mnogo napredovala i da je znatno lakše “model podićiu vazduh” sada se uglavnom održavaju sajmovi na kojima se modeli izlažu.
Na našim prostorima sada postoje pozivni susreti, na kojima se razmenjuju iskustva i vidi se dokle je ko sa izradom došao. U poslednjih 10 godina u Leskovcu se su ovi skupovi održali 2 puta i zaista se dosta radi - kaže Milićević.
Upravo su modeli, objašnjava Milićević, način da se karakteristike letelice koja će praviti ispitaju, tako da celokupan posao izrade pravog aviona polazi od modelara. Pravljenje trupa, foto: privatna arhiva
Najjeftiniji način za ispitivanje aerodinamike i karakteristika aviona je u aerodinamičnim tunelima u kojima se upravo testiraju “verne kopije” odnosno modeli aviona koji će se praviti - objašnjava Milićević.
Iako se prave i u ove svrhe, ljudi se ovim poslom bave i iz hobija jer “ko je jednom zavoleo avione, ima potrebu i želju da im ostane blizak”.
Ipak, svaki leteći model koji se napravi, koji ima motor i teži je od 600 g mora biti registrovan. Obavezno registrovanje modela težih od 600 grama, foto: privatna arhiva
Modeli mogu da ponesu popriličnu količinu tereta i da ne bi bili zloupotrebljeni moraju se registrovati. Zakon tačno propisuje ko može, kad, kako i na koji način da pravi modele, da rukuje njima i gde se mogu upotrebljavati i u kojim uslovima mogu leteti - kaže Milićević.
Dodaje i da svaki modelar mora imati položen ispit, a da bi upravljao modelom mora imati lekarsko uverenje ili važeću vozačku dozvolu. U Srbiji se modeli registruju u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva.
.jpg)
