Izvor: JUGpress.com, 12.Sep.2019, 09:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladžina kafana
LESKOVAC
Kafane u Leskovac su se poznavale po toj kude su, ali i po toj koji gosti u koju kafanu idev. Mladžina kafana je na Široku čaršiju. Bila je – prosvetna jer su u nju dolazili prosvetari – učitelji i profesori. Bila je i porodična jer si kad dođeš kod Mladžu znaja da si ušo u kafanu u koju ćeš prijatno da se osećaš. A imala je i gosti >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << koji su pošli negde pa onakoj usput u prolazu- svrnev da prednev uz šiše rakiju, kafu el pa da pojedev ćebapi i sve drugo što se peče na ckaru i kuva u kujnu.
Mladžini su s kuću bili u ulicu Cara Lazara, a s kafanu su u ulicu Kralja Aleksandra. I sg je takoj. Samo što sg neje kafana nego prodavnica. A i vreme je drugo… U toj vreme od železničku stanicu do Široku čaršiju s obe strane ulice bile su vrčkom kafane. A sg sko da ni jednu ne ne možeš da nađeš.. Možeš da ideš i da se odzrćaš kolko oćeš i na koju stranun oćeš – nema gi! Potikale se i samo gi kod onija koji dugčko pamtiv ima – u sećanja..
Zborav je golema rđa na vreme i sećanja.
Prodzukja pamet pa više nema koje u njega da stane. Sve otišlo. Nema više koje da ti dzmni u glavu. Ametom smo se batisali – od godine pa ne mož ni da pamtimo, a i sećanja su nam sve dalja i dalja..
Maladen Živković – Mladža dođe iz Jarsenovo kd je imaja trinaes godine i prvo što je rabotija – čuvaja je bivolice. Ondak otvori dućan i prodavaja je kiselo mleko od bivolice. Mladen, žena Mica, deca Gorča, Keva i Ljubica. Gorča Mladenović Mladžin, žena Kostadina – Dina, deca Dušan, Uroš, Dragoljub, Vida i Mara.
Uroš Mladenović Mladža, žena Deska od Zajci, deca Branislav i Mladen. Branislav, žena Milunka od Kasparovi, sin Aleksandar, žena Aleksandra, sin Filip. Mladen, žena Mirjana od Gorunovići iz Vlasotince, deca Slađana i Gordana. Slađana, muž Mihajlo Milenković. Gordana, muž Mikan Kordić, ćerka Aleksandra.
Gorča Mladžin je bija „ortodoksni trezvenjak“. Na majku mu Micu kd se pripije ona si ulegne u ćeler i pivne si gu iz bčvu – el rakiju, el vino. Sin Gorča kd vidi da gu nema – traži gu, traži i kd gu nađe u ćeler pituje gu: – Pa, kude si ti? A Mica vika: – Ma, eve u ovuj ćelerinu – zadrža se u ovuj ćelerinu da gu počistim! I po toj se u Mladžinu familiju – ako ima nikoga da oće malo da popije, kazuje: – zadržala se baba Mica da pomete ćelerinu!
Na Pirku Jovkinoga, Čavrljugini i drugi, štab je bija u Mladžinu kafanu. Jer, svaki si je imao svoju kafanu – Čavrljugini, Jovkini u Mladžinu kafanu, u Kasparovu kafanu su išli iz hor Abrašević, u kafanu Orijent su išli šopovi – zidari i preduzimači…
U Mladžinu kafanu na jednu stranu su bili učitelji – Jova Pešić, učitelj i bivši nadzornik, pa Blaža Jovanović i Aca Krstić..Kod Uroša Mladžinoga u avliju bija je ko neki čardak – balkonče edno, i učitelji svu noć pijev, a Blaža Joanović je mnogo voleo da peva: Rodila majka junaka…
U Mladžinu kafanu dođuvali su na šljivovicu i šušteri Draža Arabat i Kole Pešunka..
Astali i ljudi uz astali se nisu mešali, kazuje Branko Beljak. Pirka Jovkin – on si je imao svoj astal i kad se svi soberev tija njigovi ABAPLARI ( drugari ) kao što su braća Čevrljuge, jer on gi finansira. Oni nemav pare da kupiv jagnje, recimo taj Blagoja Čavrljuga ili Mika Mrštanka, a Pirka Jovkin ima pare, i on u petak uveče kupi po nekolko komada jaganjci ili jarići, pa se toj zakolje i Pirka gim da tija jaganjci ili jarići i oni gi prodavav a Pirka gi plati za toj. Ili, Pirka kupi kruške pa gi tej kruške detaljiše, pa kupi kola lubenčiki.. da gim da gi da prodavav i on gim za toj plati i takoj obrća pare. Sin na Pirku Jovkinoga bija je Dune Pirka i on je čuvaja ovce..
U to vreme u Mladžin u kafanu dolazio je i Janja, šnajder. Janja je imao iščašen kuk. Preko dn šije i uveče dođe, sedne uz astal ispred kafanu i kaže:
– Dete – stogramče!
I toj se zna – sto grama je bilo onako apotekarsko i meze – to su bile tri kružića beli luk ili krastavice. I dok ne popije toj stogramče bude deset pa i jedanaes sati . Janja pojede po tri – četri mezića – mezeta i toj mu je večera. I Janja pije toj stogramče i mezeti kružići od beli luk i krastavicu, a onda dođe i njegova žena skromno obučena i sedne do njega. A s Janju uz astal sediv Pirka el Čavrljuga el Mrštanka ili Ljuba Coce – oni su bili tuj stalne mušterije i onda žena kaže na Janju:
– Ajde, Janjo, ajdemo si dom!
A Janja kaže:
-Čekaj čas da popijem ovoj!
Pa vikne na kelera: – Dete, daj još edno stogramče! I dok on razgovara sa s drugari s koji sedi uz astal – žena mu dofati onoj stogramče okrene se na stranu i klo-klo-klo isprazni bar do pola onoj šiše stogramče. I kad se Janja obrne i sune da uzme šiše vidi da stogramče nije puno i vika na kelera:
-Dete – daj još edno stogramče!
I kad treba da pođu kući ne zna se – koj će koga da vodi po put! I takoj zagrljeni polako idev – on malo kleca nogom, ona malo kleca nogom, i otidnev dom oko 12 sata.
U Mladžinu kafanu bio je i Aleksa Rus – iz Rusije je pobego za vreme oktobarske revolucije i zaposlio se kod Uroša Mladžinoga – čistio je štalu, avliju, pomagao je i u podrum kad se u jesen sipuje vino, tu se hranio i spavao je u štalu. Aleksa Rus je pio dosta. Jednom kad je Gorča, tatko na Uroša Mladžinoga pretakao vino, a Aleksa Rus pije mu se vino, a ne sme da pije jer Mladžini vikav po njega. I kad se Gorča nešto zamajaja Aleksa se navali da pije iz – polovnicu punu s vino jer Gorča u nju pretače vino. ( polovnica kaca – bure otvoreno odozgo ). I Aleksa takoj slegnuja glavu ko vol da pije a Gorča natrči i fati Aleksu za glavu pa mu nabije glavu u vino u polovnicu – da ga udavi! I pritrča Uroš i vika:.
– Ne, bre, tatko će udaviš čoveka!
A Gorča vika:
– A što pije takoj .. celu polovnicu vino će popije!
U Mladžinu kafanu bija je i Stanko Stanišić, jardžija – štalski momak. Neje imaja nigde nikoga i tuj se svrte kod Mladžini – radeja je u štalu – mete u štalu, mete pred štalu i spije u štalu sa Aleksu Rusa. Taj Stanko jardžija je kod Mladžini ostao i posle rata i tuj i umre. I kad se svađa ss gazdaricu Desku, ženu na Uroša, ona ga tera da si ide od nji i vika mu:
– Idi si, bre, ne ni trebaš više! Idi si!
A Stanko vu vika:
-Idi si ti! Što ja da idem! Idi si ti!
Jer, Stanko Stanišić jardžija nije imao nikoga i nee imaja ni kude ni kod koga da ode..
Pred Mladžinu kafanu svaki dn je i prosjak – Solunac, bez ednu nogu. Zvali smo ga Gojko, kaže Branko Mladžin. Gojko – šta radiš devojko! Tako smo ga zvali zato što kad popije neku šljivovicu on se raspištolji i dođu svirači kao Mika gajdardžija iz Mrštane i Gojko gim kaže: -Svirite! Oni mu sviriv, a on s onaj svoj patrljak od nogu poigrava na stolicu i vika: - Gojko! Gojko šta radiš devojko! Gazda od kafanu Gorča Mladžin je isto bija Solunac i on i Gojko znaju se još sa Solunskog fronta.
Gorča Mladžin sedi uz astal ispod Albanske spomenice okačene na zid iznad astal.. Gorča je imaja Spomenicu, a Gojko nema. Gorča ima i kafanu a on Gojko prosi – nema ništa! I kod Gojka se neprestano javljao neki revolt – kaže Branko Mladžin. I on drugojačije nije mogao nego je jednostavno tom pesmom izražavao svoje nezadovoljstvo -Gojko, Gojko šta radiš devojko! I sve što „zaradi’’ – isprosi gore ispred Svetoilijske crkve i kod Gradske crkve – on to potroši tu u Gorčinu kafanu. I Gorčina – Mladžina kafana mu je bila i svratište i svrtište. Tu u Mladžinu kafanu je i spavao. Kelneri i momci koji rabotiv u kafanu imaju DRUGU KLASU i spavaju na spojeni astali, a Gojko i njemu slični oni su – TREĆA KLASA i oni na patos rasprostrev rogožu i spavaju. Ujutru Gojko otidne da prosi i pa dođe i toj što isprosi popije u kafanu.
Gorča je imao svoje mesto u kafani – to je bio astal iznad koga je na zid bila zakačena Albanska spomenica. Gorča i Gojko Solunac su u kafanu uvek sedeli za tim stolom. Jer oni su – drugari, bez obzira što je Gorča gazda, a Jovan – prosjak.
-Na astal pred mojega dedu Gorču uvek mora da stoji čaša s kominjak i na tanjir sir i neko drugo meze. Gorča je imao preko 70 godina, belu bradu, belu kosu, brkovi i plave oči i teško je hodao. Njegovo je toj bilo – da sedi uz astal i kao bajagi da gleda i da pazi momci šta rade i kako rade. Toj je je Gorčina „dužnost’’ bila. I kad Gorča i Gojko sediv zajedno uz astal u kafanu ceo njihov razgovor bio je – nemušt! Nisu oni prepričavali njihove istorije. Dovoljno im je bilo da su se gledali! Gojko gleda u Gorču pa ga zove:
-Gorčo! Gorčo drvena lutko!
A šta mu to znači Gorčo Gorčo drvena lutko – niko ne zna. Valjda oće i da ga ponizi i da ga pomiluje! A Gorča se na to što Gojko kaže uvek samo smejao. I nikad nije mnogo govorio.. Bio je ćutljiv – sedi ispod Albansku spomenicu, posmatra sve oko sebe i ćuti..
Sava Dimitrijević
PodeliteClick to share on Facebook (Opens in new window)Kliknite ovdje za dijeljenje na Twitteru (Opens in new window)Kliknite za slanje emaila prijatelju (Opens in new window)Click to share on Skype (Opens in new window)
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
