Izvor: novanasarec.org.rs, 25.Jul.2019, 08:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Miroslav Alilović: Srećan i uspešan čovek (Rom)

LESKOVAC

Miroslav Alilović radi u Gradskoj upravi grada Leskovca, u odeljenju za poslove skupštine i Gradskog veća kao administrativno-tehnički radnik. Mnogi ga smatraju za uspešnog Roma.

„Drago mi je da me zovu uspešni Rom. Od samog formiranja lokalne samouprave nijedan Rom nije uspeo da bude službenik. Bilo je nekih kurira, dostavljača, ali ja sam jedini koji radi posao službenika. Za mene je to velika čast, ali mi je to bio i cilj koji sam sebi davno postavio. Uz to i želja mi je bila da se bavim ovim poslom i budem društveno-organizaciono angažovan. Nije važno da li je to kulturna, sportska ili nevladina organizacija, nekako mi je važno da mogu da pomognem. Radio sam u KUD „Šefket Ibraimović“, dramskom studiju KUD „Abrašević“… Mogu reći da sam uspešan, ali sigurno je moglo da bude i više. Završio sam Gimnaziju, ali zbog materijalnih problema nisam uspeo da završim Filološki fakultet. Upisao sam ga 1986., a životna želja mi je bila da postanem profesor književnosti.“

Književni rad nesuđenog profesora književnosti

Možda i zbog tog neostvarenog sna, Alilović se u slobodno vreme se bavi književnim radom.

„Volim da čitam i pišem. Osećam se predivno u tim trenucima, kada shvatim da sam delotvoran i na neki način pomažem drugima. Pišem ono što se dešava u naselju u kome živim i to me čini zadovoljnim. Već sam objavio zbirku pesama „LJudi bez puta“, a u pripremi je druga zbirka koja će biti dvojezična i čiji radni naziv je „Mesto pod suncem“.“

Neke od pesama Miroslava Alilovića su postale hitovi u izvođenju renomiranih romskih izvođača.

„Postoji neka paralela između tekstova i poezije koju pišem. Od poezije, na žalost, ne može da se živi materijalno, nego samo duhovno. Zato sam mnoge poetične pesme pretočio u tekstove i to unovčio. Moram da priznam da mi taj novac, pored plate koju primam, jako dobro dođe u današnje vreme.“

Trenutna preokupacija su priče, od kojih su neke mogli i da čitaoci pročitaju na stranicama Nove Naše reči.


„Nedavno sam počeo da se bavim ovim vidom stvaralaštva. Da bi bio uspešan, to stalno govorim, moraš da postaviš sebi cilj i da budeš uspešan dok ideš tim putem. Prepreka ima milion, ali ti moraš naporno da radiš kako bi došao do cilja, odnosno kraja puta koji si sebi zacrtao. Za sve ima vremena. Zato je meni jedan od ciljeva i pisanje priča o Romima iz moga kraja. Taj začarani krug života Roma je nešto što je nepresušni izvor događaja… Događaji i likovi u mojim pričama su istiniti i stvarni, sve se to desilo, samo su imena izmenjena. Ali, mi nismo toliko velika zajednica, mala smo sredina, pa se, naravno, svi prepoznaju. Čim se nešto ujutru desi, već za sat-dva to svi znaju, samo što postoji 4-5 verzija te priče. Svako malo našminka, došminka, gleda iz svog ugla, a onda to ja iz svog pesničkog ugla došminkam, ulepšam, uobličim… Zbog obaveza na poslu nisam imao mnogo vremena da te priče stavim na papir, ali sam sebi to zacrtao kao cilj da svake nedelje napišem barem jednu do dve priče, da to ostane zabeleženo… Da se ne zaboravi, npr. Trajče koji je bio strah i trepet u Romskom naselju, ili koji je opravljao bicikle koristeći samo ključ „13-icu“… Priča ima puno, neke su komične, neke su tragikomične, neke su jako, jako tužne… Trenutno se dvoumim da li da napišem priču o čoveku koji u verbalnim raspravama svakog može da pobedi, uvek je bio radostan, vedrog duha, duhovit, ali je privatno jako nesrećan, imao je tragičnih situacija u životu… Cilj mi je da to ostane zabeleženo za neka buduća pokolenja, da pokažem da smo mi Romi narod koji želi, traži neko svoje mesto pod suncem i dok to tražimo mi stojimo pod suncem, ali ne osećamo da nas greje. Mi smo narod koji uvek želi više i više i mnogo bolje od onoga što ima, a često zaboravimo da budemo zahvalni na onome što imamo.“

Koliko treba da budeš srećan

Alilovića ispunjava i njegovo bavljenje teologijom i radom u crkvi koji mnogi zovu „crkva pod šatorom“.

„Stalni sam član, učestvujem u timskom radu, dosta pomažem. Posle napornog rada, pisanja, svega ostalog, utehu nađem u Bogu i druženju sa ljudima koji veruju da je Isus Hrist naš spas.“

Na kraju, zaključujem da je Miroslav Alilović srećan čovek.

„Pa mogu da kažem da jesam. Oduvek mi je bio cilj da budem to što sam sada. Nikada nisam gledao svet sa materijalističke strane, ali mi ponekad, priznajem, bude teško kada vidim neke moje Rome koji su polupismeni, koji ne znaju da čitaju, a voze fascinantna kola i imaju previše bogatstva. Ima mnogo takvih, imaju prevelike kuće, žive raskalašno, lagodno… Ponekad pitam sebe ko sam ja i šta sam ja u svemu tome… Ali, hvala Bogu, ne gledam na materijalno, ja gledam da budem zadovoljan onim što imam. Kako ja, tako i moja porodica. S druge strane, možda sam uspešan i zbog toga što nikada nisam potencirao svoju pripadnost. Radeći u društvenim organizacijama, NVO sektoru, lokalnoj samoupravi, mogu da primetim da me sve moje kolege uvažvaju i poštuju… Naravno, ima ljudi i koji drugačije misle, ali ja na sve stvari gledam onako kako Bog gleda, a on ne gleda ko je ko. Zato ja ljude delim na dobre i loše, a kako mene drugi gledaju je njihov problem.“

Ivan Spirić

MIROSLAV ALILOVIĆ

BAHTALO EM USPEŠNO ROM

Miroslav Alilović čerel buti ko čher e Foreskoro ko than thaj ko buča sar administracijakoro manuš ko lokalno Parlamenti. Sare vačerena lestar kaj si ov jek kajambijalipno manuš.

„Maje pašljona ko vilo esavki lafija so čerena mandar, adalese so injum angluno Rom kova khuvdja te čerel buti sar manuš ki administracija ano lokalno Parlamenti. Maje adava jek bari privilegija i adava hine mo suno, mlo cilj ko djividipe. Sar dzanav maje, me mangljum te čerav buti e Romendje, te pomožinav em te ovav kotor taro Amalipnasere organizacije. Ki kultura, ko sport, ko aver organizacije kote šaj e Romendje te čerav jek sevapi. Injumle but aktivno ano KUD „Abrašević“, ano KUD „Šefket Ibraimović“, i jek injum oto manuša kola pisindjam e čerdjam katane me amalencar angluni romani drama. Taro sikavipe isima Gimnazija i adate terdinjum, a inema baro merako ko vilo te ovav profesori ko književnost, adalese so but mangljum te hraminav em te sikljovav. Al adava ačilo maje sar jek suno kova na diklja o dive.

Književno buti manušesiri kova nane profesori ko književnost?! Šaj adalese so lesoro suno na diklja o parno dive o Alilović lelja te hraminel pese ko djivdiapsko drom.

„But khamava te lav i knjiga ano vas, te pisinav, but maje shukar ano adale momentija. Maje si baro merako ked hraminav dijek paramiz taro mle manuša, kola živinena maje ano foro, paše uzala mande em te šaj te pomožinav lendje. Dji akhana iklistili jek mli knjiga djiljengiri koja akhari anav „Manuša bizo drom“. Čerava buti ki dujto koja ka vičinipe „Than talo akava kham“

Nesave djilja kola pisindja o Miroslav Alilović lelje o pendžarutne gilavne manuša i kola ule bare hitija.

„Mangava te čerav jek paralela maškari mli poezija koja vačeripe em lafija kola šaj te djilabenpe. Nesostar mora i živinipe. Šukar avena maje adala love so lava taro djilja“

Akhana pese pi godi čiča te hraminel paramizija kola šaj te dikhen ko „Nevo amaro lafi“

„Nane kobor sar leljum te čerav i adija buti, adaleso so isima ko vilo te ovel pisime ko parne lila but nesave dukhavne, asamne čačipnasere paramizija kola me dikljum em šundjum samo so e manušendje ano paramizija dava javer anava. Amen o Roma esavke injam bijande pisci, ked šunaja inele nesavi paramiz, nesavo dogadjaj, amen džana but puti te dodajina dijek lafi amendar te šaj i paramiz tovel po zorali pričimnase. Paramizija isi.Akhana dama godi te hraminav paramiz jeke manušestar ko foro kova šaj ko lafi te pagaj sarijen, sarijendje te arakhi redo kravo, a ov nisavo nane, terdjola ko drom i sar ko nakhela sarijencar dirinipe, čerela perjas a andral ko vilo ine but nasvalo, dukhavdo so nakhino maškaro but dukhavde situacije ko djivdipe. Maje cilj akala paramizija te ačhon pisime te bi šaj amare tikne čhavore pa i lengere čhave te dikhen. Amen injam Roma kola niked nane čhale okoleja sos isolen i mangaja buderi a bistraja te phena Devla ov sasto si dindjama akava so isima.

Kobor trubul tuče te ove bahtalo?

E Miroslave pherela lesiri duša i adava so džala ani khanđiri, čerela buti e Devlese em sikljola e Devlesero lafi ani pendžarutni khandjiri „Kandjiri tali šatra“

Me injum jek kotor tari khandjiri e Devlesiri, čerava buti, pomožinava ani khandjiri but i adaja mli buti pherela mi duša. Pali mli buti ano čher e Foresko, me ani khandjiri arakava jek mlo duhovno mir i čerava jek amalipe manušenca kola pačan kaj o Isus Hrist amaro Devel.

Ko kravo šaj te phenav soj o Miroslav Alilović bahtalo em uspešno Rom.

„Šaj te phenav so injum bahtalo em uspešno Rom. Isima mi romni, me čhave, mle trin unukija. Isima buti koja khamava te čerav. A niked na dikljum ko love i podijavkar maje pharo ked dikhava e Romen kola na džele ani sikavni a isole buderi love so man isi.

Ki buti šaj te phenav so mle kolege ičerena maje jek baro respecti, baro česi, neko mangelama buderi neko po hari, nesave dikhenama so injum Rom pa lendje pharo so injum adate. Al me džanav so o Devel na dikhela koj ko, adžakhar i me na dikhava. Isi samo šukar em čhelale manuša a sar man dikhena javer djene adavaj lengiri buti, nane mli.

Nastavak na novanasarec.org.rs...