Izvor: Večernje novosti, 17.Okt.2013, 00:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Miodrag Stojković: Svaka beba važnija od Nobela

SA puno ambicija i nade, genetičar Miodrag Stojković gotovo da se odrekao već stečene karijere naučnika svetskog glasa, da bi se posvetio lečenju parova u Srbiji koji imaju problema sa sterilitetom. Kada je pre devet godina, prvi u svetu, klonirao ljudski embrion u naučne svrhe, svrstavali su ga među pet najperspektivnijih naučnika u svetu „kome je Nobelova nagrada sasvim izvesna“. Posle Nemačke, Velike Britanije i Španije, gde je radio kao naučnik, krug je zatvorio povratkom u rodni >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Leskovac. U Specijalnoj bolnici, koju vodi sa suprugom Petrom, za pet godina pomogao je da bude rođeno više od 400 beba. Procenat uspešnosti trudnoće vantelesnom oplodnjom u ovoj klinici je, takođe, na svetskom nivou - 56,7 odsto. Njegov plan da se vrati u Srbiju „Novosti“ su prve prepoznale kao dobru ideju i pomogle mu da ga ostvari. Stojković se priseća da je bilo mnogo „nevernih Toma“ koji su ga odgovarali da se vrati u siromašnu Srbiju. Od ideja do otvaranje Specijalne bolnice prošlo je tri godine. Nakon pet godina rada, Stojkovićeva „fabrika sreće“ usrećila je na stotine porodica u Srbiji i širom planete. Sada u njihovim domovima čavrljaju mališani, a njihovi roditelji kojima je govoreno da nikada neće imati porod, sada uživaju u odgajanju dece. -“Novosti“ su pomogle ne samo pisanjem o mom radu i onome čime želim da se bavim, već su donirale sredstva za opremanje Specijalne bolnice. Simbolika daje energiju da čovek, onda kada je najteže, ipak izdrži. Da nije bilo takve podrške i od „Novosti“, ko zna da li bih se izborio sa svim iskušenjima koja su stajala na putu. Danas je meni svaka beba u stvari Nobelova nagrada i ne bih ih menjao za najveću slavu na svetu - priča Stojković, koji ne krije da se malo umorio od borbe protiv „vetrenjača“. - Znao sam da neće da biti lako, da će ta bitka potrajati malo duže, ali sam verovao i znao da kada se to desi - kada stignu prve bebe, niko neće misliti o tim vremenima sa gorčinom. Moralo je tako da bude. Sada, kada se vide rezultati, ja o tome ne razmišljam. Gledam šta će sutra biti i gledam da budemo bolji - kaže odlučno dr Stojković koji se uopšte ne kaje zbog svoje odluke, ali objašnjava: - Krivo mi je zbog naučne karijere, ona mi ipak mnogo nedostaje. A, ne mora tako biti. Projekat o izgradnji Banke matičnih ćelija i Centra za regenerativnu medicinu u Kragujevcu stoji već tri godine i „vuče“ se od fioke do fioke. Mladi stručnjaci sa Medicinskog fakulteta jedva čekaju da se uključe i budu kompetentni sa ostatkom sveta - zbunjen je Stojković. - Projekt je odobren, grad Kragujevac je dao zemlju, skoro 2,9 miliona evra na poklon. Domaći i inostrani recenzenti su odobrili projekat i Vlada je donela odluku da se to finansira iz EIB. I sve je završeno, čak i tender za izgradnju, ali se ništa ne dešava. On upozorava da naša zemlja kao da hoće još više da zaostane za svetom, iako imamo sve i znanje i pamet, a u ovom slučaju i uslove. - Zašto je tako, zaista ne znam. Dok mi gubimo vreme drugi ne spavaju, a Srbiji po broju stanovnika trebaju tri banke matičnih ćelija, a nemamo nijednu. Ulaganja su 20 miliona evra. To može da se vrati za 2,5 godine, zato što Srbija godišnje gubi osam miliona evra. Od 1.500 do 2.500 evra košta da se u stranim klinikama čuvaju matične ćelije 20 godina. Vrednost svetskog tržišta matičnih ćelija za 2011. godinu je bio 22 milijarde dolara. To je toliki „kolač“, a koliko ćemo mi od toga da uzmemo to od nas zavisi. Već 2018. vrednost tog tržišta iznosiće više od 120 milijardi dolara. Ako mi taj rast ne uhavtimo i ubrzamo korak, ništa nećemo imati. Stojković ocenjuje da je naš najveći problem što veoma malo verujemo u sopstvene snage i sposobnosti: - Kada sam tražio ljude da investiraju, prva konstatacija je bila da to nema šanse da funkcioniše u Leskovcu i da to mora da bude u Beogradu. U međuvremenu, dokazali smo da to nije tačno. Može da bude bilo gde u ovoj zemlji. Nije bitno gde je, već ko i kako radi. Imamo pacijente iz celog sveta. Trebaju nam uspešne priče iz svih delova Srbije. Iako se udaljio od istraživačkih centara, Stojković je još uvek često citiran i trudi se da bude u toku sa naučnim otkrićima. Njegova saradnica u Njukaslu Linda Leko uspešno radi terapiju matičnih ćelija kod pacijenata koji imaju problema sa bolestima oka. - Ono što je do pre nekoliko godina bila naučna fantastika sada postaje rutinska medicinska procedura. Mladiću koji je ima povredu oka sa drugog oka su uzeli matične ćelije koje su rasle u laboratoriji. Zatim su ih stavili na „nosače“ i transplantovali na bolesno oko. Ti „nosači“ posle izvesnog vremena nestanu i ostanu nove ćelije oka. Mladić se oporavio i nije više invalid. U svetu ima 1,5 miliona slepe dece i biće veliki uspeh pomoći im matičnim ćelijama. VRAĆA SE ULOŽENO U EVIDENCIJI Specijalne bolnice je 4.960 kartona ili skoro deset hiljada ljudi. - Imali smo od 350 do 400 ciklusa godišnje, a svaki ciklus traje 15 dana. Ogromna većina je sa strane, pa moraju neko vreme da borave u Leskovcu. Koliko je to dobitak za ovaj grad ja neću da računam. Grad je puno uložio i treba da iskoristi sve kapacitete ove bolnice - kaže Stojković, koji je imao planove da proširi kapacitete, da uposli, ali i leči više ljudi, sagradi laboratoriju... - Uspeli smo da vratimo 200.000 evra Fondu za razvoj koje smo uložili u opremu. Srećni smo zbog toga i zasad ne bismo dalje ulagali.

Nastavak na Večernje novosti...