Izvor: JUGpress.com, 27.Jan.2021, 18:18
Mija Kulić: Kako smo stvarali Školu stripa…
LESKOVAC
Godina 2020. donela je mnogo ružnih stvari i teško da će je ko zapamtiti po ičemu lepom. Ipak, ovo je godina u kojoj je Leskovačka škola stripa “Nikola Mitrović Kokan” napunila 25 godina postojanja. Četvrt veka je dovoljno vremena da se neke stvari zaborave, da budu skrajnute… Ali, zato je tu arhiva „Naše reči“ iz maja 1995. godine, kada je najpre objavljen oglas za upisu u školu, a nešto kasnije >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << i vest o uspešnom početku rada. Kao predavači u Školi stripa u oba ova priloga navedeni su leskovački strip autori Nikola Mitrović Kokan, Miodrag Veliković Mivel i Mija Kulić. Na žalost, prva dvojica više nisu sa nama, ali se zato Mija Kulić rado prisetio tog perioda.
JUGpress:- Kako je nastala Leskovačka škola stripa? Ko je sve bio uključen?
Mija Kulić:- Početna ideja, uopšte oko stripa kao teme, krenula je od Zorana Rakića, tadašnjeg novinara u Televiziji Leskovac. Naime, on je, u dogovoru sa mnom, počeo na televiziji sa realizacijom emisija o stripu. Gostovali su Leskovački strip crtači i karikaturisti, među prvima naravno pokojni Nikola Mitrović Kokan. Onda smo Zoran Rakić i ja počeli da razmišljamo o pokretanju škole stripa, obavestili smo o tome i Kokana koji je oduševljeno prihvatio ideju, i tada smo krenuli u realizaciju. Dakle, nas trojica – Zoran Rakić, Nikola Mitrović Kokan i ja. Obavili smo razgovor sa Olgicom Petrović, tadašnjom upravnicom Doma kulture u Leskovcu, i ona se složila da buduća Škola stripa koristi prostorije na spratu u Domu kulture. Onda smo planski pristupili realizaciji ideje: raspisali smo konkurs za učesnike Škole stripa, Kokan je nacrtao plakat (ne mogu da se setim ko je finansirao štampanje plakata), Naša reč i svi mediji u Leskovcu su nas zdušno podržali, posebno Televizija Leskovac. Marketing je bio fantastičan za tadašnje prilike, i do sada, neprevaziđen. Organizovali smo u Domu kulture i izložbu stripova autora iz Leskovca pod nazivom “7 veličanstvenih”. Odziv na konkurs bio je zaista neverovatan – koliko se sećam, preko 60 učesnika. Kvalitet prispelih radova takođe. Bili smo oduševljeni tolikim brojem talentovanih mališana, mladića, devojčica i devojaka. Posle završetka konkursa, Kokan i ja smo krenuli sa Školom stripa, kao što sam već rekao, na spratu u Domu kulture Leskovac. Koristili smo dve prostorije u kojima su bile klupe i školske table. Bilo je zaista lepo i pravo zadovoljstvo raditi sa toliko talentovane dece.
JUGpress:- Kako je došlo do tvog odlaska iz Škole stripe, i sta se potom desilo sa školom?
Mija Kulić:- Kada smo se dogovarali sa tadašnjom upravnicom Doma kulture Olgicom Petrović o radu škole, bilo je reči o tome da Dom kulture za polaznike škole nabavi papir za crtanje i druge sitnice kao vid donatorstva od sponzora (olovke, pera za tuš, tuševe, četkice), ali oni nisu ispoštovali taj dogovor. Kokan je sam donosio svoj papir, pera za tuš i slično. Ja sam lično u tadašnjoj leskovačkoj štampariji dogovorio da nam poklone veliku količinu papira za crtanje, ali, verovali ili ne, niko iz Doma nije otišao da taj papir preuzme. I ne samo to. Bilo je zaista mnogo nekakvih nesporazuma i loših stvari, politika je malo umešala prste, Kokan je bio razočaran, i tada sam odlučio da odem iz Škole stripa. Mali Marko Stojanović je sve vreme bio uz mene dok sam držao časove, kao đak i asistent, nije mu bilo pravo što odlazim, i tada sam ga pitao da li može i hoće da preuzme školu. Prihvatio je, ali nije verovao da ću ja stvarno da napustim školu. I danas mi je zaista drago što se sve tako desilo. Marko Stojanović je još uvek u Školi stripa, uspust je stvorio i Balkansku smotru mladih strip autora, a svi znaju dokle je sve to došlo. Samo mogu da mu čestitam na upornosti i svemu onome što je uradio za Školu stripa u Leskovcu. To je stvar ne samo za čestitanje, već i za divljenje.
Verovatno najpoznatiji produkt Škole stripa, Balkanska smotra mladih strip autora, važi za najstariju i najmasovniju manifestaciju stripa na prostoru Balkana. Ona je svoj festivalski život otpočela 1998. kao Smotra škola stripa Srbije, a međunarodni karakter i prepoznatljivost koju ima danas stekla je, ako je suditi prema katalogu manifestacije, 2003. godine. U tom periodu, od 2001. do 2004. godine, likovni urednik Doma kulture je bio Nebojša Marinković. On se seća da su se polaznici ove škole uglavnom okupljali da rade u potkrovlju ustanove.
-Predavač ili vođa škole najčešće i najviše puta bio za sve to vreme Marko Stojanović, povremeno se pojavljivao i Srđan Nikolić Peka, koji se takođe bavi crtanjem stripa. U toku priprema i realizacije Smotre mladih autora Srbije, čiji domaćini smo bili mi kao ustanova kulture i koja se održavala jednom godišnje i kada su nam u goste dolazili strip crtači iz cele Srbije, u razgovoru sa Markom rodila se ideja da smotru proširimo i da preraste u Balkansku smotru mladih strip autora. To je ubrzo i ostvareno uz podršku i saglasnost tadašnjeg direktora ustanove Milivoja Novkovića. Ja od 2004. godine nisam radnik Leskovačkog kulturnog centra, ali po mojim saznanjima ta škola i danas vrlo uspešno radi i osvaja nagrade po čemu je prepoznatljiva, a po njoj je prepoznatljiv i sam grad Leskovac.-
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
