Izvor: JUGpress.com, 26.Feb.2025, 23:04
Menadžerke u lokalnim medijima i stres: Najviše brine finansijska situacija i opstanak medija
LESKOVAC
Žene u medijima, posebno na rukovodećim pozicijama u lokalnim sredinama, suočavaju se sa brojnim izazovima a menadžerke u medijima civilnog sektora više strahuju za svoju online i fizičku bezbednost od svojih koleginica u komercijalnim medijima, pokazuje istraživanje Asocijacija nezavisnih lokalnih medija „Lokal pres“ .
Menadžerke u medijima civilnog sektora više strahuju za svoju online >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << i fizičku bezbednost od svojih koleginica u komercijalnim medijima, pokazalo je preliminarno istraživanje Asocijacije nezavisnih lokalnih medija „Lokal pres“
O ovoj temi se razgovaralo i u okviru Kluba žena u lokalnim medijima “Zorica Višnjić”
“Ideja za osnivanje ovog kluba je bila da čuvamo uspomenu na našu Zoricu, koja je biloa urednica i suvlasnica „Lozničkih novosti“, ali u jednom periodu predsednica Upravnog odbora asocijacije Lokalpres. U tom momentu kad smo je izgubili jer je prerano preminula, to nam je bio način da čuvamo uspomenu na nju, ali da, s druge strane, da gajimo i vrednosti koje je ona gajila. To je i sloboda javne reči, ali i podrška ženama menadžerima i urednicama u lokalnim medijima kroz edukacije, kroz razmenu iskustava, kroz neke naše zajedničke sastanke i aktivnosti”, kaže Snežana Milošević, sekretarka Asocijacije nezavisnih lokalnih medija „Lokal pres“
Ona je dodala da su glavne teme i u razgovoru u okviru ovog kluba bile pretnje i pritisci sa kojima se suočavaju menadžerke i urednice lokalnih medija a na šta je ukazalo i istraživanje Asocijacije Lokal pres.
“Kod nas su uloge prilično izmešane i često su žene u lokalnim medijaima 3 u 1, one su vlasnice ili osnivačice udruženja građana koji su osnivači lokalnih medija, pa su i urednice, pa su i menadžerke..Pomažemo jedni drugima i kroz radionice koje organizujemo, da prevaziđemo te svoje probleme. Možda su lokalne sredine različite, ali su zato problemi s kojima se susrećemo manje-više vrlo slični.
STRES I PSIHIČKI PROBLEMI SA KOJIMA SE SUSREĆU NOVINARI I NOVINARKE
Deo naše radionice je bio bukvalno posvećen tehnikama za prevazilaženje stresa, od toga da smo naučile kako da prepoznamo manifestacije stresa sa kojima se suočavamo kod svake od nas, a dobile smo vrlo korisno znanje, sa jednostavnim, a zapravo beskrajno korisnim vežbama koje mogu da u momentu taj stres neutrališu, spreče, prevaziđu, s obzirom da znamo da stres ostavlja dugoročne posledice. Posao novanara, urednica, menadžerki je jako stresan i zbog količine posla, jer je to posao 3 u 1, gde najčešće jedna osoba sve to radi, objašnjava Milošević.
Pitamo šta je najčešći uzrok stresa kod novinarki i menadžerki u medijima?
Kaže da je “kod menadžerki u medijima najčešći uzrok stresa finansijska nesigurnost i briga za opstanak lokalnog medija, briga za to da obezbedite dovoljno novca da platite plate, da platite honorare, pogotovu u lokalnim medijima se to svelo da zavisimo od lokalnih konkursa i onda je nama prediod janura, februar i mart, kada se pišu projekti, najstresniji. Drugi deo je novembar i decembar, kada je finiš realizacije i izveštavanje, tako da vi šest meseci praktično provedete vrlo posvećeni svom finansijskom opstanku. Ne znate da li ćete pre da izveštavate o projektima koje ste realizovali ili ćete pre pisati nove, a za pisanje novih vam treba mirna i staložena glava, da bi došli do neke nove ideje, a pritom su tu svi tekući poslovi koje imate, tako da je to jedan period od 5-6 meseci koji je jako buran i težak za većinu menadžerki u medijima. Mi imamo situaciju u lokalnim medijima gde se ne možete finansirati od tržišta, jer su to vrlo često mala tržišta, veliki oglašivači ne stižu do vas ili stižu vrlo sporadično kroz neke sitne reklamice koje vama ne mogu ni osnovne troškove tipa zakupi, takse da pokriju, eventualno telefon i internet”.
Dodala je da je budućnost Kluba „Zorica Višnjić“, pre svega osnaživanje menadžerki i urednica lokalnih medija, posredno i lokalnih novinarki.
“Mislimo da je to vrlo važna komponenta za razvoj i opstanak medija. Kada vi kao neko ko vodi jednu firmu, imate dovoljno znanja, ali tu je važna i ta mreža podrške, ženama u medijima pogotovu, i zbog pretnji i zbog pritisaka, zbog borbe za finansijski opstanak. Ta činjenica da smo povezane, da imamo oslonac jedna u drugoj će nam svima značiti”, poručila je Snežana Milošević.
Amela Bajrović, osnivačica i urednica portala Free media iz Novog Pazara jedina je žena u tom gradu u ovoj ulozi
Izvor stresa: Kratki rokovi, dnevne informacije, pisanje i realizacija projekata, veliki obim posla
Pitamo je šta je najveći izvor stresa za novinarke, ali i žene koje su na rukovodećim položajima u svojim organizacijama?
Bajrović: Za mene je najveći stres u ovom poslu kratki rokovi za realizaciju brojnih projekata, zahvaljujući kojima mi preživljavamo i nalazimo sredstva za zaposlene. Ali, tu je i veliki obim posla, a to su svakodnevne informacije koje moramo da preradimo i objavimo, tu je praćenje konkursa, pisanje projekata, pisanje izveštaja za te projekte, plus sporedne i brojne svakodnevne informacije i problemi sa kojima se suočavate na poslu, imate mlade ljude u redakciji s kojima treba da radite, da ih obučavate, imate nešto starije kolege sa kojima trebate da razmenjujete informacije, da dolazite do dobrih tema… Dakle, sve to za jednu ženu koja je na menadžerskoj funkciji znači radno vreme koje počinje ujutru u 7, 8, a završava se uveče u 10, 11, a ponekad i u 12.
Kaže da su aktivnosi u Klubu „Zorica Višnjić“ , koji je osnovao Lokal pres u znak sećanja na preminulu kolegenicu i nekadašnju člnaicu Upravnog odbora, “dobra prilika da se podsetimo na neke stvari koje smo na nekim ranijim seminarima čuli ili negde i same, baveći se ovim poslom, otkrili”.
“Poruka jeste da, kada nam je teško i kaa smo pod stresom, da napravimo pauzu, da imamo neki predah kojio mnogo znači, da posvetimo sebi desetak minuta nekog pravilnog disanja. To disanje igra veliku ulogu koliko god da mi jesnmo ili nismo svesne toga. Ali, i ta solidarnost među koleginicama. Mi smo se ovde okupile i maltene imamo jednu gotovo istu priču, delimo gotovo iste probleme i razumemo jedna drugu. A nekada je to zaista velika stvar, da razgovarate sa ljudima koji vas razueju i ne ignorišu vaše probleme i ne govore vam da to nije baš tako strašno i na, kraju krajeva, zašto se u toj profesiji ako imate toliko posla i stresa”.
Smatra da je umrežavanja žena menadžerki u medijima vrlo važno.
“Ja dolazim iz Novog Pazara i jedina sam žena koja je osnivačica jednog medija i na menadžerskoj funkciji u tom mediju. Rekla bih da u tom smislu i nemam nekog dobrog sagovornika u Novom Pazaru, sredini iz koje dolazim, ali moram da pohvalim kolege koji su na rukovodećim položajima u nekim drugim medijima i koji su mi od velike pomoći, uvek su tu za mene, šta god da se desi tu su da me makar saslušaju ili da me posavetuju, Ali mi sa druige strane zaista nedostaje to što sam sada u prilici, da se umrežim sa svim ovim koleginicama, da razmenimo brojeve telefona, da napravimo neku viber grupu, i da u slučaju kada imamo neki problem, kada nam je teško, ako ništa imamo jedna drugu. Jer, mi jedna drugu najbolje razumemo kroz šta prolazimo. Na kraju krajeva i da se ponaekad posavetujemo, da čujemo kako su one rešile neki problem i izašle iz neke situacije”, kaže Amela Bajrović.
Andrijana Maksimović, izvršna direktorka novine i sajta „Reč naroda“ iz Požarevca
Najveći izvor stresa u lokalnom mediju je pitanje da li ćemo opstati
“U novinarskom poslu najveći izvor stresa su, pre svega, finansije i neprestana neizvesnostk, kaže Andrijana Maksimović, izvršna direktorka novnine i sajta „Reč naroda“ iz Požarevca.
” Dakle, svaka godina nam se završava sa mukom, a onda u svaku sledeću ulazimo ne znajući hoćemo li da je završimo kada je reč o finansijama, hoćemo li primati platu ili ne. To je stvarno strašan teret. Međutiom, kada su u pitanju žene u medijima, onda je tu dodatna otežavajuća okolnost, a što je deo i neke naše kulture i vaspitanja, načina našeg odrastanja, da je žena i kod kuće i majka i domaćica. To je jako mnogo uloga a medij sam od sebe je takav da uzima jako mnogo vremena i privatnog života. Mi nemamo radno vreme, nama je radno vreme svaki dan, svaki praznik, prepodne popdne, događaji diktiraju… To je jako teško spojiti sa nekim drugim obavezama, ali je realno potrebno. Svi mi bi se radije uputili na neki odmor i proveli više vremena sa svojom porodicom i sve to vrlo trpi zbog našeg posla. Mislim da u tom velikom obimu obaveza neprestanih rokova i finansijski problemi su najveći okidač stresa kod medijskih radnika, a pogotovu kod žena, ” smatra Andrijana.
.
Dodaje da su okupljanja žena menadžerki u lokalnim medijima, koji su članice Lokal presa, ” osvežavajuća stvar i jedinstveno iskustvo”.
“Mnogo znači kada se veći broj žena iz različitih medija skupi i razgovaramo, oči u oči, o problemima koji nas pritiskaju. Zaista je skroz drugačije kada to izgovorite i kada nešto slično čujete sa druge strane. Na taj način ste sigurni da ne prolazite samo vi kroz to, a onda samim tim nekako bude i manji teret. Ali i razmena ideja, saveta, prosto svako od nas je na neki od tih problema našao način kako da odreaguje pozitivnije, kako da uspe da svede moguću štetu na minimum, to mnogo znači. Bila je to prilika i da se bolje upoznamo, da se zbližimo, da shvatimo koliko je važno i da održavamo kontakte, da održavamo komunikaciju, da se čujemo kada naiđemo na neke probleme, to zajedništvo, pogotovu u današnje vreme, je način da se sve skupa osnažimo”, dodala je Maksimović.
” Mislim da je ovo jedini način da žene u ovom, poslu, pogotovu menadžerke, pronađu najbolje odgovore na probleme sa kojima se susreću i važno je to razvijati, što kroz sam klub “Zorica Višnjić”, znači aktivnosti Lokalpresa, ali i da mi međusobno taj kontakt što češće održavamo.
Jadranka Marčok, “Ekolist”-Bački Petrovac
Osim brige za egzistenciju medija i redakcije i političke okolnosti su uzrok stresa
“Žene su silom prilika postale žene menadžerke u medijima. Ja da sam mogla da biram jako bih volela da se bavim onim što najviše volim da radim, a to je novinarstvo, a da menadžerisanje prepustimo nekom drugom”, kaže Jadranka Marčok, urednica “Ekolista”.
“Osnovni izvor stresa, osim brige za egzistenciju vaša i članova vaše redakcije, jesu političke okolnosti i ono na šta možemo da utičemo, a šta može da se podvede pod „šta ako…“. Postoji mnogo uzaludnih briga koje brinemo, neke se na kraju pokažu kao sasvim neosnovane, a odnose nam veliki deo života i vremenski i u emocijama i u vremenu koje bi smo mogli da potrošimo na mnogo kvalitetnije načine. Pravo čudo je kako mi sve to uspevamo da zaboravimo kad stres pritisne. Ne smemo da dozvolimo da nas život pritiska na način na koji nas pritiska i na koji on to radi ako mu se dozvoli. Mnogo toga jeste u našim rukama, bez toga mi ovu bitku sa stresom možemo da računamo unapred izgubljenom. Ovo ne sme da bude još jedna prilika nakon koje ću ja otići kući i nepamtiti samo jedan ili dva dana o čemu smo učili, već da sve to svakodnevno primenjujem u porodičnom i poslovnom životu”, k,aže Jadranka.
.
Kažue da su brige menadžerki u lokalnim medijima “kod svih manje-više svih iste. Sve su obojene pojedinačnim pričama, ali to akumulirano iskustvo, da tako kažem, kada vas neko iznova podseća da imate stvari na koje možete da utučete, bi trebalo da nas osvesti da je mnogo toga u našim rukama. Dakle, stres će vladati mnome ako ja dopustim da budem pritisnuta rokovima, da unapred brinem brigu hoćemo li proći na nekim projektima. Ta misaona odrednica u našim glavama, koja će stalno kljucati i stalnopodsećati, a tome služe ovakve radionice je možda najvažnija da se setiš da možda i neko drugi brine sličnu brigu i da je rešava na, možda, po sebe mnogo kvalitetniji način i da treba da se rukovodiš time i da sama probaš isto”, dodala je Marčok.
” Ja sam stalno bila ta koja je smatrala da je ta podela na žene i muškarce u medijima pregruba. Ali, definitivno, kako novinarstvo sve više postaje ženska profesija, možda zato što muškarci više sebe i ne žele da vide u tom poslu, jasno je da su se neke stvari promenile. Ali, upravo od umrežavanja i činjenice da svaka od menadžerki budu svesne da za sve postoji rešenje, nema nerešivih stvari, za neke je potrebno vreme, za neke ljudi, a za neke da se nađe pravo mesto i da upravo ta prioča o umrežavanju ima svoj puni smisao. Moram da priznam da kada smo osnovali Klub „Zorica Višnjić“ u spomen na čuvanje uspomena na nju, možda nisam bila dovoljno svesna svih tih prednosti, ali sada već jesam. Ovo jeste samo jedna od aktivnosti koje treba da se nastave i u budućnosti”, smatra Jadranka Marčok
Biljana Jovanović, direktorka Romskog medijskog servisa iz Beograda
Potreba za izvorom finansiranja medija, i ta neizvesnot, je najveći problem
Mnogo imamo izvora stresa , na žalost, ali potreba za izvorom finansiranja medija je najveći problem, kao i ta neka neizvesnost, smatra Biljana Jovanović, direktorka Romskog medijskog servisa.
Kaže da to nije godišnja neizvesnost, nego čak i mesečna.
“Mi imamo projekte i na 3-4 meseca, kada dobijemo projekte na godinu dana mi smo srećni. To je najveći problem, jer mi imamo ljude koji pre svega zavise od nas, naši mediji zavise od nas, od tog projektnog finansiranja. Stalno smo u nekom stresu, da li ćemo mi to uspeti, ne želimo da izgubimo ljude, bez ljudi nema ništa, sve tako u krug, sve se vrti oko para što se tiče posla. Ali, mi kao žene smo pod mnogo većim stresom nego muškarci, pogotovu mi koje imamo malu decu. Od nas se očekuje da budemo i menadžerke, majke, domaćice, kuvarice… Uspevamo mi da sve to stignemo na vreme, ali stalno smo pod nekim stresom negde žurimo, jurimo, deca treba da izađu iz škole, treba da idem na snimanje, nemam gde da se parkiram… To su ti neki svakodnevni izvori stresa koji utiču na nas i zaista imamo jako veliku potrebu da to smanjimo, kako ne bi došlo do nekog sagorevanja. Ukoliko do toga dođe trpeće i posao i porodica, svi smo onda u problemu”, kaže Biljana.
Na putanje kakva su njena iskustva u prevladavanju tog stresa odgovara kako misli “da je najbitnije da nismo same i da problemi sa kojima ss ja susrećem su problemi sa kojima se susreće većina žena”.
” Postoje radionice na kojima to možemo da podelimo. Kada čujemo neki problem, bude nam lakše. Kada je nama problem u glavi, problem je veliki kao kuća, kao stena, ali kada imamo nekog sagovornika da nas sasluša, da klima glavom, da kaže da se to i njemu dešava, hajde da probamo ovako ili onako… Jako su korisne tehnike disanja, samo što mi to zaboravimo, jednostavno zaboravimo da treba da dišemo. Mi ubacimo u petu brzinu i opnda jednostavno samo trči, žuri, juri… Treba da budemo podrška jedna drugoj.” dodaje Jovanović.
Smatra da “upravo to umrežavanje, i podrška koju imamo i pružamo jedna drugoj, osećaj da nismo same, da možemo nekom da se obratimo, da šta god da se desi, neko je to već doživeo i preživeo, da čujemo njihova iskustva, da nam daju neke savete da mi to prevaziđemo. S druge strane, mi smo tu za njih. Jako je dobar osećaj tog umrežavanja i mislim da je najbitniji rezultat ovog kluba upravo to umrežavanje i osećaj da nismo same”, smatra Biljana Jovanović.
Tanja Trifković, psihoterapeutkinja i odgovrna urednica Glasa Podrinja iz Šapca
Najčešći uzok stresa ekonomska neizvesnost i način finansiranja medija
“Najčešći uzrok stresa u lokalnim medijima nema veze sa polom. To je ekonomska neizvesnost i način finansiranja medija,. Nijedna od nas, kao ni naše kolege, nemamo sigurnost u finansiranju i svaka godina je novi izazova. To je vrlo stresna situacija kada ne znate hoće li vaš posao moći ekonomski da opstane i kada odgovarate za plate još nekoliko ljudi, a nekada to nije samo dvoje-troje, već 10-15 osoba. Tu danas dolazi do najveće opterećenosti u našem poslu, kaže . Tanja Trifković, psihoterapeutkinja i odgovrna urednica Glasa Podrinja oz Šapca
Dodaje da je , za lakše podnošenje tog svakodnevnog stresa, bitna grupna podrška.
“Da imate osobe u svojoj sredini sa kojima možete da podelite svoje probleme, jer nekad samim tim deljenjem dođe do olakšanja. Mi smo u ovom našem medijskom svetu nekako u našem posebnom balonu i retko ko može da razume sa čime se sve suočavamo i kako izgleda i projektno sufinansiranje i kako izgleda uopšte obezbediti finansije za rad jednog medija danas. Bitno nam je da kažemo neke stvari ljudima koji nas razumeju, postoje neke tehnike opuštanja, to se može naći i na internetu, tehnike disanja, obraćanja pažnje na telesne procese… Ali, i neki naši privatni problemi mogu uticati na nivo stresa koji podnosimo” dodala je Tanja.
“Vrlo je važan osećaj , kroz ovaj naš klub, povezivanja i osećaj da nismo same. Imamo podršku da delimo naše probleme, ali i da ih rešavamo, da imamo ljude koji nas razumeju, i da imamo mogućnost da sa njima zajedno rešavamo stvari”, smatra Trifković
Kaže da je , kada je bila na nekim radionicama kao psihoterapeutkinja, a koje su se ticale stresa, savetovala ljudima da što manje konzumiraju medije.
” Na žalost, mi radimo u medijima i ne možemo to da primenimo. Priča se o stresu, o problemima mentalnog zdravlja, ali se malo radi na tome. Neki savet je da se osvestimo koji su nam stvarni problemi, a šta nam nosi život i šta je okidač stresa, ali nije toliko katastrofalno da ne možemo da rešimo u trenutku. S druge strane, pokušajmo malo i da se menjamo, da ne dajemo samo rokove, već i da stvorimo neke svoje prioritete i da napravimo sebi prostora i za neki odmor i predah od svakodnevnih problema”, ukazala je Tanja Trifković..
Marija Obrenović, predsednica UO PU „Lokal pres“,
“Klub “Zorica Višnjić” će tokom narednog perioda biti, pre svega, usredsređen na osnaživanje menadžerki i urednica lokalnih medija, posredno i lokalnih novinarki, jer mislimo da je to vrlo važna komponenta za opstanak i razvoj medija. Mreža podrške je veoma važna ženama u medijima. I zbog pretnji i zbog pritisaka i zbog borbe za finansijski opstanak, činjenica da smo povezane i da imamo oslonac jedna u drugoj mislim da će nam svima značiti”, rekla je Marija Obrenović, predsednica UO PU „Lokal pres“, novinarka i suosnivačica kragujevačkog portala „Presek“
Ljiljana Stojanović, članica UO PU „Lokal pres“ i osnivačica i urednica Regionalne informativne agencije “JUGgpres” iz Leskovca
“Mislim da je vrlo važno umrežavanje ljudi koji rade u lokalnim medijima, naročito novinarki i menadžerki, i to ima vrlo ozbiljnu budućnost. Nažalost, naša Zoka nas je napustila, ali kroz ovaj Klub mi nastavljamo da širimo njeno ime i ono što je ona radila. Mislim da bi smo stvarno svi morali i morale mnogo više da radimo na ovome, jer su lokalni mediji i novinarke koje rade u njima suština informisanja građana”, smatra Ljiljana Stojanović, članica UO PU „Lokal pres“ i osnivačica i urednica RIA “JUGpress”.
JUGpress
I ovo Vam može biti interesantno
