Izvor: B92, 09.Mar.2010, 06:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manojlovce, boje prolaznosti
Manojlovce, šest kilometara od Leskovca, nalazi se gotovo uz samu levu obalu reke Južne Morave i kao da svojim položajem otpozdravlja okolna sela
Autor: Danilo Kocić
Izvor: Danas
Nenadano sam se našao u Manojlovcu, a tu ću, možda, proživeti svoju poslednju deonicu životnog nehaja. Sudbina ponekad zna da se nakašlje tako glasno da se od tišine ne čuje ni grmljavina. Manojlovce, šest >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kilometara od Leskovca, nalazi se gotovo uz samu levu obalu reke Južne Morave i kao da svojim položajem otpozdravlja okolna sela koja mu se udaljavaju, pa namah približavaju, da bi poslala đake u ovdašnju osnovnu školu ,,Radoje Domanović’’.
Prema legendi - a one kruže u svim krajevima leskovačke kotline - Manojlovce je dobilo ime po vizantijskom vođi Manojlu Komnenu. Do kraja šezdesetih godina minulog veka, Manojlovce je bilo opštinsko središte, a sada samo jedna od mnogobrojnih mesnih zajednica glomazne leskovačke opštine.
Uz angažovanje vrednih meštana Manojlovca i okolnih mesta, 12. janaura 1948. godine svečano je otvorena škola, koja 15. maj, dan rođenja Radoja Domanovića, slavi kao svoj praznik. Deo škole su izdvojena odeljenja u Bratimilovcu (gde je organizovana nastava do osmog razreda), ali i četvororazredna odeljenja u Mrštanu, Gornjem i Donjem Krajincu, Rajnom Polju, Kumarevu i Jelašnici. Školom uspešno rukovodi Dragoljub Ilić, koji ima dovoljno mudrosti i strpljenja da pomogne, posebno onim pedagozima koji nemaju dovoljno iskustva u obrazovnom sistemu, koji je poprimio obrise uzavrelog svakodnevlja.
Tu, u blizini Manojlovca, u selu Kumarevu, nalazi se jedna od najlepše uređenih crkava na jugu Srbije. Gradili su je meštani uz pomoć dobrotvora. Deluje otmeno, svečarski, ostavlja utisak hrama kome su sve zvezde bile naklonjene. Manojlovce se, nažalost, time ne može da podiči. Istine, to je lepo selo, ali ima i detalja koji pružaju sliku zapuštenosti, nekog nehaja, ljudske nebrige, možda i tako često prisutne ravnodušnosti iako je potrebno malo para da, na primer, zgrada Mesne kancelarije, koja se nalazi u centru sela, dobije novo, umilno lice! Sadašnje zdanje podseća na kuću koju su nekada gradili domaćini, pa nestali i ostavili potomcima da brinu, a oni su se zagubili u nepoznatom svetu.
Manojlovce nije tipično srpsko selo, ali nagoni na promišljanje o nama i drugima, o prilikama kojih je bilo, a nepovratno su za sva vremena nekuda odlepršale.
Ljudi koji ovuda prolaze - neki to čine sasvim slučajno - o Manojlovcu najčešće govore u prošlom vremenu. Njima je selo izgledalo veselije, sada je poprimilo odsjaj dana kome se mnogi ne raduju.
Ipak, ma koliko slika o Manojlovcu bila i u znaku nestalnih boja, mladost koja se ovde uočava, ta prelepa toplina đačkog šaputanja i graje, čoveka odvodi u zapitanost o vremenu koje je prošlo, koje prolazi i koje će neminovno pristići i potom odlepršati u - zaborav!
