Izvor: JUGpress.com, 02.Jun.2020, 23:13
Mali o subvencijama za poljoprivrednike, dugu Srbije i prodaji Zdravlja
LESKOVAC
Na pitanje novinara JUGpressa kada će biti vraćene na ranije stanje subvencije registrovanim poljoprivrednim proizvođačima, koje trenutno iznose 5.000 po hektaru i koje su nekada iznosile 12.000 dinara, ministar Siniša Mali je rekao da se promenila struktura subvencija.
„Imali ste subvencije po hektaru, a onda je namera vlade bila da ne motiviše samo one koji imaju hektare da dobiju subvencije, nego da motiviše one koji nešto rade na tom zemljištu >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << i tako nešto proizvode i doprinose. Nije ideja da svako ko ima zemljište dobije subvenciju, iako ne radi ništa na tom zemljištu, nego da se to zemljište aktivira, da se tu nešto uzgaja i da po prinosu dobijate subvenciju. Sa te strane nikada nisu bile više subvencije nego što su sada. Sada imamo 43,7 milijardi dinara iz budžeta za tu svrhu i nikada ta suma u apsolutnom iznosu nije bila veće. U trenutku kad smo preuzeli vlast iznosila je 29,5 milijardi. Ja po reakcijama poljoprivrednika koje sam sreo nisam čuo da postoji nikakav problem po pitanju subvencija.“
Na novinarsko pitanje koliko se ova vlast zadužila i koliki je dug Srbije ministar finansija Siniša Mali je odgovorio da ne može da se gleda samo zaduživanje u poslednjih osam godina.
„Srbija je u 2008. godini bila relativno nezadužena država. Onda je jedna potpuno neodgovorna politika tadašnje vlasti dovela do toga da se u tom periodu, od 2008.-2012. Srbija zaduži sa nekih osam milijarde na 17-18 koliko je bilo 2012. godine, a da nijedan dinar nije uložen u proizvodnju i privredu, nego je sav novac bio uložen u potrošnju. Dakle, u ono netazumno, netacionalno povećanje penzija i plata, u prikupljanje jeftinih političkih poena od strane prethodne vlasti… Oni više nisu tu, ali su nama ostavili u amanet taj dug od 17-18 milijardi. U to vreme se prave ogromni budžetski deficit, koji je iznosio oko 750 milijardi dinara. To znači da su „pametnjakovići“ iz prethodne vlasti potrošili 750 milijardi našeg novca više nego što su zaradili. I zato imamo skok u zaduživanju od 2013. godine na nekih 23 milijarde evra kako bi se upravo taj dug, ta razlika u prihodima i rashodima, taj gubitak od prethodne vlasti nadoknadio. U periodu od 2015.-2019. mi smo smanjili učešće javnog duga u BDP-u sa nekih 77-78% koliko je bilo, na sadašnjih 57% BDP. To je znatno ispod 60% što je uslov Mastrihta koji podrazumeva održivost javnih finansija. Da nismo imali teške reforme, da nismo imali održivost javnog duga koji imamo u ovom trenutku, mi ne bi smo ni mogli da sprovedemo ove mere od 5,1 milijarde evra, odnosno da možemo da ispaltimo tri minimalne zarade, da možemo da oslobodimo najveći deo privatnog sektora plaćanja poreza i doprinosa, da možemo da građanima Srbije damo podršku i pomoć sa 100 evra i da možemo kroz Fond za razvoj podržimo ova preduzeća za kredite, za likvidnost i za obrtna sredstva.
Komentarišući privatizaciju „Zdravlja“ zbog koje bio često prozivan, s obzirom da je „Zdravlje“ pre 17 godina prodato za 3,5 miliona evra, ministar Siniša Mali je rekao da se radilo o nekoj drugoj vlasti gde je on bio zaposlen u Agenciji za privatizaciju.
„Po meni je u tom trenutku to bila uspešna privatizacija. Da li je cena niska ili nije, to na kraju krajeva odlučuje tržište. Imali smo mogućnost tenderske privatizacije, ko je dao više na tržištu, taj je pobedio.“
I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Leskovac
.jpg)
