Izvor: Politika, 25.Feb.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Male boginje prete Srbiji
Umesto u udžbenicima iz istorije medicine, morbile sve češće u evropskim zemljama. – Mnogo nevakcinisanih među Romima
Na području Leskovca registrovano je 80 obolelih od malih boginja, a 25 slučajeva je i laboratorijski potvrđeno. Ovo su podaci koje za „Politiku” iznosi dr Goranka Lončarević, epidemiolog, šef odseka za imunizaciju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, podsećajući da je problem malih boginja iskrsao poslednjeg dana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prošle godine kada je zdravstveni centar u Leskovcu prijavio epidemiju u naselju Brestovac, gde je registrovano 13 obolelih. Pretpostavka je da je prvi zaraženi stigao iz nemačkog grada Hamburga.
– Širenje epidemije je, nažalost, bilo očekivano, pre svega zbog posla i načina života romske populacije u ovom području. Oni imaju veliki broj kontakata, a razvoju epidemije pogodovali su i zimski uslovi. Među obolelima, većina nije primila vakcinu protiv malih boginja. Mere pooštrenog nadzora nad malim boginjama, koje su pokrenute još u junu prošle godine, podrazumevaju da se na vreme otkrivaju slučajevi oboljevanja, da se „pročešlja” teren, otkriju osobe koje nisu vakcinisane. Međutim, zdravstvene službe su bile prilično pasivne – kaže doktorka Lončarević.
Bolest se proširila iz romskih naselja i među zaposlene u dispanzerima, gde su se lečili oboleli, kao i među radnike u prodavnicama prehrambenih proizvoda.
– Postoji opasnost i od masovnije epidemije, jer je veliki broj ljudi u riziku: svi koji nisu još oboleli, deca uzrasta do 12 meseci i osobe koje nisu vakcinisane ili nisu revakcinisani – upozorava naša sagovornica.
Inače, na području Beograda prošle godine bilo je sedam prijavljenih slučajeva obolelih od malih boginja.
– Epidemiološka situacija, kada je reč o malim boginjama je iz preteće prerasla u nesigurnu ili nepovoljnu, koja se dalje pogoršava, upozorava doktorka Lončarević dodajući da je najvažnije da se sva deca uzrasta od jedne godine do 14 godina vakcinišu i revakcinišu u skladu sa pravilnikom o imunizaciji.
Vest da se na jugu Srbije razbuktava epidemija malih boginja, s pravom je uznemirila i javnost i lekare. Bolest, koja je odavno trebalo da bude samo u udžbenicima istorije, opet je među nama. Iskusni epidemiolozi, poput primarijusa dr Radmila Petrovića, upozoravaju da to što su se male boginje pojavile u romskim naseljima, ne znači da je ova bolest daleko od nas: isto tako se u većem i masovnijem obliku može pojaviti u prigradskim naseljima Beograda, zbog migracije stanovništva.
Svetska zdravstvena organizacija je još krajem osamdesetih godina prošlog veka planirala iskorenjenje morbila, ali to je bio veliki zalogaj za svet: nije išlo ni lako, ni glatko, jer je trebalo postići imunizaciju dece kod 95 odsto stanovništva.
– Najnovija epidemija na području Leskovca nas opet podseća da se zaboravlja značaj obavezne sistematske vakcinacije mališana. Da su deca u ovim naseljima bila uredno vakcinisana takozvanom MMR vakcinom, oboljevanja ne bi bilo – kaže za „Politiku” dr Petrović.
On objašnjava da su male boginje zarazna, osipna groznica, koju izaziva virus morbila. Male boginje se najčešće javljaju kod dece starije od šest meseci, ali zahvaljujući obaveznoj i besplatnoj vakcinaciji mališana sa 12 i 15 meseci, a zatim i revakcinaciji u sedmoj i 14 godini, ova bolest je i u našoj zemlji već polako odlazila u istoriju medicine.
Male boginje su bile, po rečima dr Petrovića, pre pronalaska vakcine smrtonosna bolest. Međutim, današnji mladi lekari tokom studija nisu imali priliku da vide kako izgleda teška klinička slika malih boginja, a dr Petrović pesimistički kaže kako strahuje da ćemo uskoro videti i difteriju, jer je procenat vakcinacije protiv ove bolesti značajno opao.
– Male boginje nisu bezazlene. Javljaju se sa povišenom temperaturom, crvenim ždrelom, zažarenim očima, prati ih ponekad suv, nadražajni kašalj, a uz groznicu i temperaturu pojavljuje se i ospa. Ovo je opasna bolest jer dovodi do pada imuniteta i izaziva sekundarne infekcije bakterijama – zapaljenje uva, grla, pluća, čak i upale mozga – objašnjava dr Petrović.
Dr Goranka Lončarević kaže i da mnoge razvijene zemlje u Evropi imaju sve češće problem sa malim boginjama. Ona podseća kako su se Bugari suočili sa epidemijom malih boginja sa 25.000 obolelih.
O. Popović
objavljeno: 26.02.2011
