Izvor: JUGpress.com, 23.Feb.2021, 13:41
Mala i srednja preduzeća u Leskovcu: Pupoljak u nesigurnom poslovnom okruženju
LESKOVAC
Nema sumnje da su najozbiljnije posledice pandemije osetila mala i srednja preduzeća i preduzetnici. Ionako težak položaj privatnog sektora, korona je dodatno pogoršala. Predsednica udruženja preduzetnika Leskovca, Olivera Jović, ne nipodaštava državne pakete pomoći, ali ističe da su ovoj grupaciji neophodne sistemske promene.
>> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com <<
Udruženje broji preko 3.000 članova i to su svi registrovani preduzetnici sa teritorije grada Leskovca. Oni, prema asocijaciji nemaju nikakvu novčanu obavezu, kaže Jovićeva, jer je odlučeno da se samim preduzetnicima ostavi na volju- da li i koliko novca žele da izdvoje za rad Udruženja:
“Trudimo se da svojim primerom pokažemo da može da se preživi i teško vreme, u kome smo se našli u trenutku kada je prestalo finansiranje Udruženja od lokalnih komunalnih taksi. Tako funkcionišemo već 13-14 godina. Organizovali smo se, oslonili na sopstvene snage i obezbedjujemo dovoljno sredstava za operativno delovanje.
Stotinak članova je baš aktivno i uključeno u radne grupe i komisije za sprovodjenje politike aktivnog zapošljavanja, a učestvujemo i u izradi strateških dokumenata grada Leskovca, koji se tiču privrede. Ima medju nama pripadnika različitih političkih stranaka, ali to nikada nije bio povod za nesaradnju ili razdor.
Olivera Jović ističe da Udruženje ne želi da se bavi politikom, osim ako ona nije ekonomska, ali i da ovakve esnafske asocijacije, na žalost, nemaju mnogo ingerencija u kreiranju iste:
” Retko se preduzetnici pitaju za savet, a još redje slušaju. Korona kriza nas je strašno ošinula, a iskustvo je pokazalo da su se bolje snašli oni sa ličnom inicijativom i aktivacijom. Primorani da se okrenu sami sebi u traženju najboljeg rešenja za premošćavanje krize, detaljno su izučavali zakone i druge propise, predlagali, sugerisali aktivnosti.
Država godinama istiće da su mala i srednja preduzeća i preduzetnici, motor razvoja jedne države, te da Srbija želi da ulaže u unapredjenje te kategorije privrednih subjekata, ali u praksi to izgleda sasvim drugačije:
” Preduslovi postoje, jer smo godinama unazad radili na propisima koji se tiču ove oblasti: Naledovoj sivoj knjizi, smanjenju parafiskalnih nameta i brojnim drugim problemima. Neki su, ruku na srce, i rešeni, jer je suština u tome, bez obzira koja je opcija na vlasti, da li neko nadležan želi da se nešto reši ili ne. Recimo, porezi i doprinosi su rak rana našeg poslovanja, jer su veoma visoki. Predlagali smo načine za drugačiji obračun, pogotovo za nerazvijena područja, ali se ništa nije desilo. Da se razumemo, privrednici i preduzetnici u ovom delu Srbije su, u odnosu na kolege iz Vojvodine, na primer, u nezavidnom položaju.
Jović ističe da, zbog izostanka reakcije na ovakve inicijative, ne može biti zadovoljna:
” Prošli smo kroz čitavu javnu raspravu Zakona o zanatstvu, a ni do danas se predlog tog akta nije pojavio. Takodje, preduzetnice nemaju pravo na trudničko i porodiljsko bolovanje, s trećim detetom nemaju pravo na produženo odsustvo. Ima još praktičnih problema, ali nema volje da se oni reše. Mi ćemo nastaviti da budemo konstruktirni, da ukazujemo na manjkavosti i nudimo rešenja, jer smo poodavno zauzeli stav da je potpuno suludo samo kritikovati.
Nešto više od trećine svih preduzetnika čine žene, pa i pored stava da pol ne odredjuje unapred uspešnost, Jovićena ne može da ne primeti kako su u kovid krizi najugroženije upravo oblasti u kojima gro zaposlenih čine žene.
” Do pre izvesnog vremena niko nije vodio ni preciznu evidenciju vlasništva po polu i ja to ne mogu tako da delim, ali je činjenica da žene unose novu energiju u preduzetništvo i da su mu potrebne. To vam je, kao jing i jang. Ipak, naša država nije preduzetnički raspoložena, jer ne predstavlja povoljno tlo za početak samostalnog biznisa. Mi smo, pre tri godine, prilikom javne rasprave o budžetu, predstavili projekat ‘’Nemilosrdni andjeo’’. To je računica koliko košta otvaranje sopstvene radnje. Pa tako, ako imate svoj prostor, radnja sa jednim zaposlenim vas košta izmedju 6oo i 9oo hiljada dinara godišnje.To je, bukvalno, minimalac za vas i radnika, porezi, doprinosi, takse. Tada shvatite koliko novca treba da zaradite da biste samo isplatili obaveze.
Drugi veliki problem je što preduzetnik, u ovoj zemlji, odgovara svom svojom imovinom, za bilo koji prekršaj, za razliku od društva sa ograničenom odgovornošću, koje odgovara samo visinom uloženog kapitala. Tako se desi da pojedinci, koji prevare ogroman broj ljudi, odgovaraju sa 100, 200 ili 3000 evra, kojim su osnovali firmu, a pojedini preduzetnici su, bilo je slučajeva 2008. u vreme velike ekonomske krize, izvršili samoubistvo, jer nisu mogli da namire dugove banci ili dobavljačima.
” To mora da se promeni, ali se takve stvari menjaju sistemski. Prošle godine je naše Udruženje konkurisalo kod USAID-a sa projektom izrade zakona ili nekog sličnog akta za uvodjenje bankrota. Ukoliko propadnete, a to može svima da se dogodi, imate mehanizme da isplaćujete dospele obaveze, umesto da vam se oduzima čitava imovina. U razvijenim zemljama, postoje obavezna minimalna sredstva i imovina, koja ne može da vam bude oduzeta, odnosno koja će vam poslužiti da živite i pokušate ponovo da stvorite nešto. U Srbiji, po tom pitanju nema milosti. Ako vam propadne biznis, često morate sve da prodate da biste samo vratili dugove.
U najvažnije faktore za uspešan rad preduzetnika, Jovićeva svrstava- nesigurnost, odnosno nepostojanje sigurnog poslovnog okruženja:
” Stalno mi je u glavi jedna karikatura, kojom je preduzetnik prikazan kao cvet sa pupoljkom, tek u razvoju, a oko njega su administracija, poreznici, sudovi, banke i drugi važni faktori, prikazani kao drvoseče sa motornim testerama, i samo čekaju da cvet malo naraste, kako bi ga posekli. Ne, ova kategorija privrednika treba da se gaji, smatra Olivera Jović.
Poslednjih godina broj preduzetničkih radnji u Leskovcu je, na otprilike, istom nivou. Koliko ih se otvori, toliko i prestane sa radom. Nema nekog značajnijeg zamaha preduzetništva, jer je jednostavnije da tražite posao u državnom ili javnom sektoru, u kojima ćete moći da ostvarite sva svoja prava:
” Ovde se na preduzetnike još uvek gledaju kao na lopove, izrabljivače, kapitaliste. On radi samo da bi ostvario veći profit- naravno, to je suština. Nijedan preduzetnik neće zaradu deliti sa zaposlenima- naravno, jer je on taj koji snosi rizik poslovanja, njemu dolaze inspekcije, sudski izvršitelji, poreznici.Odnos izmedju poslodavaca i zaposlenih je, opet neka druga priča. Socio-ekonomski saveti ne funkcionišu, nema tripartitnog dogovora. Ali, da se razumemo, nije Srbija jedina koja ima ovakve muke, niti je najgora.Taj me narativ užasno nervira, ističe predsednica Udruženja preduzetnika Leskovca, Olivera Jović, zaključujući kako postizanje boljih uslova života i rada nije, i ne može biti posao jednog čoveka ili nekoliko poslovnih ljudi, već obaveza svakog od nas pojedinačno.
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
