Izvor: juGmedia, 12.Maj.2016, 20:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MEDIJI Oglasna tabla vlasti ili servis građana?
LESKOVAC/VRANJE – Da li novinari treba da se bave takozvanim patriotskim novinarstvom, po meri političara, ili da relano izveštavaju, dilema je koja, izgleda, muči samo one koji medije vide kao svoje oglasne table i produžene ruke.
Floskula o izdajnicima i plaćenicima izbledala je, na sreću, ali saveti i pozivanje na (lokal)patriotizam i upućivanje na vesele i zabavne sadržaje poprimaju masovne razmere, pa u >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << skladu s prozivkama novinarstvo i novinari, sputani autocenzurom izazvanom strahovima, ozbiljno ugrožavaju profesionalne zapisničare i kelnere.
Samo nek je veselo!
Dva dana za redom u dva grada na jugu Srbije političari pokušavaju da savetima i preporukama izvrše uticaj, doduše na suptilan način, na novinare a najgore je što većina medija to ni ne registruju u svojim izveštajima. Možda zato što su navikli, možda što im prija čak i takva vrsta pažnje, a možda što vole da i sami posavetuju…
Načelnik Sekretarijata za inspekcijske poslove u Vranju Zoran Mihalović danas nije želeo da odgovori Jugmedii na pitanja o problemu divljih bašti kafića u centru ovog grada uz predlog da novinar „radi neke veselije teme“, dok je na jučerašnjoj konferenciji gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović molio novinare da pišu isključivo afirmativno o ovom gradu kako bi tako pomogli, objašnjavao je, privlačenju novih investitora.
„Recimo, zahvalan sam novinarki Ljilajni Stojanović iz „Jugpressa“ koja me je juče pozvala i kazala da svi treba da afirmišemo grad Leskovac kako bi investicije došle ovde. Ja molim sve novinare da nam tu pomognu, da zajedno pričamo pozitivno o našem gradu, a ne da prenosimo odavde ružnu sliku“, poručio je gradonačelnik.
Podilaženje kao „opšti“ interes
U Nezavisnom udruženju novinara Srbijekažu da ova dva „ispada“ lokalnih političara zapravo govore o suštinskom nerazumevanju i viđenju nosioca vlasti da je sloboda medija zapravo to da novinari budu u službi njihovog opšteg interesa, tačnije da se ponašaju po uputstvima političara.
„To odslikava njihov odnos prema medijima. Na njih gledaju kao na oglasnu tablu vlasti. Po njihovom, mi bi trebalo da budemo njihov servis, a ne servis građana. Ta dilema, nažalost, nije razjašnjena ni kod nekih naših kolega pa se tako i ponašaju„, ističe predsednik NUNS-a Vukašin Obradović.
Malo hrabriji novinari u Leskovcu ističu da nije prvi put da od lokalnih političara dobijaju „uputstva“ kako i šta bi trebalo da pišu.
„Novinari moraju da izveštavaju o realnoj slici u društvu. Ako je nešto pozitivno oni to neće samo da prenesu već i da pohvale, ali ako je nešto loše onda to mora da se kritikuje. U suprotnom bi jednostavno lagali građane, iskrivali realnu sliku, što ne bi smelo da se dešava„, kaže urednica lokalne Televizije Leskovac Nataša Đorđević.
Istina je da su cenzura i autocenzura stare koliko i novinarstvo i da u Srbiji pritisci, ubeđivanja, saveti i preporuke nisu počele sa ovim vlastima. Naprotiv, ponavljaju se ciklično, s tim što su periodi slobode u novinarskom izražavanju sve kraći, pa ovakva stanja postaju bez malo – hronična.
I sve dok se vlasnici medija bore za parcijalne, odnosno, sopstvene ekonomske interese, i novinarima drže brnjicu na ustima, prema savetima i preporukama oni će odnositi kao prema nečemu normalnom, što zapravo ne bi trebalo da bude u jednom demokratskom društvu, za šta se savetodavci, bar deklarativno, zalažu,
A istine radi, pozitivnu investicionu klimu stvaraju nosioci vlasti, a ne novinari, za javni red i mir brine se policija, komunalna preduzeća za čistoću u naseljenim mestima, a uloga medija i novinara nije da podupiru kult ličnosti, budući da naši političari sebe poistovećuju s državom, gradom ili opštinom, već da istinito, pravovremeno i objektivno informišu građane.
(Kraj) dum/mil
