Izvor: juGmedia, 07.Dec.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MACIJEVA PRAVDA
Mogao se je videti po celom Leskovcu, a najčešće ipak na Niškoj i oko Leteksa, gde je kažu, živeo.
Visok. Bradat. Upečatljivog isposničkog lica, preko koga je padala, nezaboravna samsonovska griva. Večito u pocepanoj, prljavoj vojničkoj jakni. Na nogama skoro uvek papuče, a samo ponekad zimi, nekakve poluraspadnute cipele. I bez obzira na vremenske prilike, uvek bez čarapa.
Ne verujem da postoji neko, ko ga bar ponekad nije video. Teško je bilo ne primetiti >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << ga, dok je naizgled besciljno lutao ulicama našega grada. Razgovarao je sa samim sobom. Uvek vatreno, kao da se nekome pravda i od nečega brani. A onda bi usred takve žustre „rasprave“, sasvim iznenada seo na ivicu trotoara, ili na nekakav stepenik i dugo ćuteći zurio u nešto ispred sebe.
Ljudi su zazirali od njega. Neki, a naročito deca su ga se čak i pribojavali.
Bezrazložno.
Poznavao sam ga veoma dugo. Možda više od 3 decenije. Pamtim ga još iz njegovih najboljih dana. Iz vremena kada je bio neko sasvim drugi. Bio je veoma lep i naočit čovek. Uvek pristojno, gotovo elegantno odeven. Na žene je kao takav, ostavljao naročit utisak.
A onda mu se je nešto dogodilo! Nešto što ga je zauvek izmenilo.
Priča se da je odležao tuđu robiju?! Priča se, da se je tada nešto slomilo u njemu?! Priča se da je pre nekog vremena, napustio ovu dolinu suza?!
Priča se, da ga više nema?!
Voleo bih da mu je tamo gde je otišao, mnogo bolje nego što mu je ovde bilo. Voleo bih da je sit i da mu je toplo. Voleo bih, da je susreo pravednog sudiju.
Voleo bih da je konačno dokazao, da nije kriv.
Pogledaj vesti o: Leskovac
