Izvor: JUGpress.com, 19.Dec.2019, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudi i sokaci starog Leskovca: Čivlk
LESKOVAC
Neke primetimo tek onda kada ih više nema.
Susretali smo ih, a jedva primećivali – ni toliko da se zapamtimo u prolazu.
A zatim nam zasmeta što ih nema – ni u prolazu. Ni u susretanju. Prazno nam što ih više nema. Nema ih ni iz jutra. Ni iz podneva. Ni iz sutona. Ni iza ugla.
I sećamo ih se po tome – što ih nema!
Od bolnicu nakud raskrsnicu kude se dvojiv putevi >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << -desno za Bojnik i levo za Lebane – prvo Dika Šušterka – ona je kuću prodala na Dragišu Cvetkovića, žena Rada – deca Boža, Bucko i Coke.
Na ćoš od Bliznački sokak – Vančini. Bio je Jovan, zvani Vane, sin Aleksa, albatin, potkivač, žena Ljuba, deca Đoka, zvani Đoka na Aleksu, fudbalski sudija, zatim Mirko, kočijaš, Mile, južar, Olga, Vera i treća – udala se u Beograd.
Đoka na Aleksu, žena Vera, deca Ljubinka i Velibor. Đoku su vikali Đoka na Aleksu zato što mu se otac zvao Aleksa i takoj su najlakše mogli da ga nađev. Samo kažeš – Đoka na Aleksu, i svi znajev i koj je, i čiji je, i kude je! Đoka na Aleksu je bija radnik u štampariju, a i žena Vera je radila u štamparijui. Đoka na Aleksu je posle rata bio sportski radnik i bio je fudbalski sudija i po toj ga najviše pamtiv…
Aleksa Vančin – „skupljao je lajna od od krave i konji i prodavaja kao stočno đubre..” Na sam ćoš imaja je samlk i tuj je subotom i nedeljom puštaja da spijev seljaci koji su dokarali s kola robu da prodavav na pijac.. I moj tatko, kaže Voja Mišin – često je vikaja:
– Eeej, tepate se za imanje, a ne znate kako ga je toj Alleksa zaradeja – s lajna!”
Do Vančini – bliznaci Vlajko i Đoka – tišljeri su bili. Vlajko Bliznak, žena Vida, deca Olivera i Gordana. Đoka Bliznak, žena Đika, deca Predrag – Pecko Džojka, Vera i Zorica.
Onda braća Stankovići – Dragi i Blagoja. Blagoja, žena Branka, deca Stevan i Ljiljana. Dragi , žena Zorka, deca Branka, Ratko i Olivera.
Pa su Mišići – Đoka Mišić, baštovadžija,žena Persa, deca Jelena, Pera, Luka. Pera Mišić, pekar , žena Mileva od Bojanići u Mlinsku ulicu, deca Duško, Ljilja i Vojislav, zvani Miša, žena Zorica, sin Veljko, žena Marijana, sin Vuk.
Na mesto kude je sg soliter – vikav ga Tri šešira - tuj su bili Štulini, kaže Mija Denčić, zvani Štula.
-Moj deda se prezivao Denčić, poginuo je na Solunski front, i on je u ovuj kuću – zatečen! A Milan, zvani Štula je u ovuj kuću – priveden. Milan se prezivao Stanković, zvani Štula . Tri put se ženio, poslednja žena mu je Julka, unuk mu je Kuzmanović zvani Kuzma – njigov sin na Nišku ulicu popravlja bicikli..
Milan Štula i Julka imaju decu Dragica, Jelku, Zagu i Verku.
Milan Štula je imao braću – Vasilija, zvanog Cilko i Antanasa. Cilko je imao sinove Budu i Stevan.
Antanas Denčić, žena Ljuba, deca dragi, Vitka, Dobrila, i još dve ćerke.
Milan Štula je bija poljak u Isar zajedno sa Žikom poljakom, tatka na Mile Baštovanskog ( ćerka mu je Ružica Baštovanski gde je sad restoran ). Antanas se preziva Denčić, žena Ljuba, zvana Denčina, deca Branko, Zorka, Dobrila, Dragi i Vitko zvani Šulc. Vasilije – Cile Miljković, žena Julka, deca Steva, Buda i Mira.
Do Štulini – Đoka opančar, žena Smilja, ćerka Verica. Onda Tasa Belo Jagnje – on je kuću prodao na Blagoju Drdavku, žena Dinka, deca Sretko zvani Glista, žena Vida, sin Nebojša.
Zatim su Dragan Arap, radeo u Rul, pa Krsta Stojiljković, opančar, žena Stojanka, deca Micko, Zoran i Velibor.
Na samu raskrsnicu – Blagoja Demek.
A Ljupče Gušterče kaže da je ponatam nakud Bojnik do Tončini – Stojan iz Sinkovce – vikali su ga Kockar jer se mlogo kockaja, žena mu je Petrovka. Stojan Kockar je više živeja po Beograd – tamo je imaja sestru hotelijerku i kad na kocku izgubi pare on si otidne u Beograd kude sestru. Do Stojana Kockara – Đoka Tončin, a odovud od Persu Šićerdžiku – Kole Janjin – trguvaja je i matrapasuvaja – toj je rabotija.
Kod Olgu Pretrisačku sedela je jedna Vranjanka – edni vikašev Vranjanka, a edni pa vikav:
– Ma kva Vranjanka – ona je Makedonka!
Ona nikad nije tela da kaže tačno ime. A nema muža – samo ona i edno detence – ćerka Višnja! Ona gu je sama krstila! I koj zna kakva je ALAVANTIJA bila!
Između Stanka Cara i Majkulovi imalo je jedno sokače i toj sokače se po Mavrići zvalo – Mavrićev sokak. Taj Mavrić je imao dva sina – Ljubu i Jovu i njega su ubili za vreme okupaciju – nešto politički je bilo i utepaše ga. Ljuba Mavrić, žena Mara iz Crnu Travu, očuvali su Stevu.
U Mavrićevo sokače bili su još – Pera Pešić, što je čuvao ovce, žena Perka, sin Velibor. Zatim su bili braća Cile i Boža – nji su gi vikali Vlasotinčani. U isto sokače imali su i jedni Zajci – Mitka, žena, Ruža i sin Branko.
Sava Dimitrijević
PodeliteClick to share on Facebook (Opens in new window)Kliknite ovdje za dijeljenje na Twitteru (Opens in new window)Kliknite za slanje emaila prijatelju (Opens in new window)Click to share on Skype (Opens in new window)
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
