Izvor: JUGpress.com, 02.Okt.2025, 09:27
Leskovčanin na Ruskom forumu u Vladivostoku
LESKOVAC
Ruski dom u Beogradu raspisao je konkurs za forum na koji je, među trojicom iz Srbije, odabran Vladimir Petković, viši kustos i istoričar Narodnog muzeja Leskovac. Ovaj istočno-ekonomski forum u trajanju od četiri dana održan je u u Vladivostoku na krajnjem istoku Rusije, u organizaciji Roskongresa i predstavlja ključnu međunarodnu platformu za uspostavljanje i jačanje veza ruske i svetske investicione >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << zajednice, za sveobuhvatnu ekspertsku procenu ekonomskog potencijala ruskog Dalekog istoka, kao i za predstavljanje njegovih investicionih mogućnosti i uslova za poslovanje na teritorijama ubrzanog razvoja. Osnovan je ukazom predsednika Rusije Vladimira Putina 19. maja 2015. godine i održava se svake godine u Vladivostoku.
Petković, prenoseći svoje utiske, nakon foruma, kaže da ga je privuklo i to što je video da se organizatori bave i afirmacijom kulture i nauke na prostoru ovog dela Balkana.
„Videvši da je objavljen konkurs, konkurisao sam, bilo je nekoliko uslova, jedan od uslova je da si iz polja koje je zahtevano, da li je u pitanju ekonomija, pošto je Istočni ekonomski forum, da li iz polja medija ili kulture. Ja sam se pronašao u polju kulture, na osnovu preporuke muzeja, zato što sam rukovalac za zbirike „Drugi svetski rat“, a jedna od glavnih tema ovog, 10. jubilarnog Istočnog ekonomskog foruma, bila i pobeda u Velikom otačastvenom ratu, odnosno Velikom otadžbinskom ratu, kako oni zovu Drugi svetski rat. Na moju veliku radost, jedini sam kome su finansirali put i sve troškove od kandidata koji su dolazili iz Republike Srpske, Severne Makedonije, Crne Gore… Inače, sam Vladivostok je krajnji istok Rusije, na svega 50-ak kilometara je granica sa Kinom, na 60-ak kilometara je granica sa Severnom Korejom, na nekih 100 i nešto kilometara morskim putem je Japan. To je sedište Federalnog okruga Ruski daleki istok, odnosno, ukazom Predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina, on je proglašen za centar, odnosno, glavnim gradom tog dela Ruske Federacije. Ono što je takođe interesantno, da je Vladivostok meni kao istoričaru fenomen, zato što je grad bogate istorije 20. veka, odnosno, za vreme Oktobarske revolucije, snage Antante, predvođene Japanom, Velikom Britanijom i SAD su zauzeli taj grad u ime Belogardejca i jedno vreme to je bilo sedište za taj deo nekadašnje Ruske carevine, sedište Bele garde. Za vreme Drugo svetskog rata, tu su vođene završne operacije, odnosno, tom delu fronta Kaman-Džuri vođine su operacije u Drugom svetskom ratu i, što je još interesantniji moment, 3. septembra, kada smo bili u poseti Istorijskom muzeju, odnosno, muzeju koje nosi nazv jednog od ruskih istraživača morskih puteva dalekog istoka, pogodilo se baš da taj 3. septembar bude dan kada Japan kapitulirao pred SSSR-om, odnosno, kada su okončane ratne operacije na dalekom Istoku. Iz istorije znamo da je bila samo jedna mala operaciju na početku rata, odnosno, kada je SSSR zadao jedan udarac japanskoj imperijalnoj politici i onda je narednih šest godini bilo apsolutno zatišje u ratu, sve do 1945. godine. U muzeju sam video izuzetne eksponate, vojne uniforme, izuzetne fotografije, što je mene jako bitno. Najvrednije od svega vidao sam kako kolege kustosi, odnosno, kustosi pedagozi, kustosi istoričari, sa decom školskog uzrasta i decom osnovnoškolskog uzrasta, rade radionicu na temu pobede u Drugom svetskom ratu.“
Na forumu u Vladivostoku bilo je preko 8000 delegata iz 75 država sveta. Najbrojnije delegacije bile su iz Indije, Kine, Laosa, Mongolije, a interesantno je da, što se tiče Evropskog kontinenta, nije bilo mnogo predstavnika, a najbrojnija je bila delegacija iz Bugarske.
„Ceo koncept foruma je interesantan, putem sesija, okruglih stolova, tribina, ljudi su diskutovali, i, zapravo, cilj tog foruma je da spoji subjekte iz Rusije sa investicionim stručnjacima širom sveta. Zato je i bila veoma brojna delegacija iz Kine, dolazili su i kineski visoki funkcioneri, jedan od specijalnih delegata na finalnoj sesiji, odnosno plenarnom zasedanju, bio je i treći čovek Narodna republike Kine. Ono što je takođe interesantno meni, kao radniku iz kultura, odnosno kustosu, vezeno je za izložbe na otvorenom, gde su predstavljeni svi ruski regioni, gde su predstavljeni različni narode koje žive na prostoru dalekog ruskog istoka. To nije mali broj naroda, a za mnoge mi ovde nikada nismo čuli ili imamo vrlo malo informacija. Ali, na toj izložbi, mogli ste da vidite i neke druge narode iz drugih država, koje su na interesantan način prikazali svoju kulturno istorijsku baštinu.“
Petković kaže i da su aktivnosti na forumu bile u jakom tempu, da je tu bilo različitih programa…
„Obilazili smo grad Vladivostok, muzeje, odnosno institucije kulture ili samog urbano-gradskog jezgra, a imao sam priliku i da na jednoj od mnogobrojnih tribina, odnosno sesija ili okruglih stolova koje sam slušao, čuo i uvek zanimljivu i interesantnu Mariju Zaharovu, portparola Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije. Upoznao sam glumca Stivena Sigala, velikog prijatelja Ruske Federacije i Srbije, koji je ovih dana posetio Beograd… Centralni deo foruma je bila plenarna sesija, kako su je domaćini nazvali, gde je predsedavao predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, dok su njegovi sagovornici bili premjeri Laosa i Mongolije, kao i treći čovek Kina, odnosno specijalni izaslanik predsednika Narodne republike Kine. Tu smo mogli da čujemo u kom pravcu će se odvijati ekonomska saradnja najbrojnijih nacija u svetu, tu su Kina i Indija, a obe države po poslednjih podacima imaju po 1,4 milijarde stanovnika. Takođe, Rusija koja je itekako važan činilac u tom evroazijskom kontinentu. Čuli smo interesantno mišljenje, dosetke i neke zaključke predsednika Vladimira Putina. Ono gde sam ja prepoznao među rečima govornika te plenarne sesije kao vrlo važnu informaciju koja se tiče ekonomske saradnje naše države, moguće je da se još više pospeši saradnja sa najmnogoljudnijim, ali generalno i najrazvijenim državama tog dela sveta. U pitanju je Kina, a kako sam ja na forumu čuo, za nekoliko godina prestići će ekonomiju trenutno najmoćnije ekonomske države sveta, a to su Sjedinjene Američke Države. Što se tiče kulturnih sadržaja, bili su i koncerti klasične muzike, zatim sadržaji za mlade, tako da, sve u svemu, jedno neponovljivo iskustvo. Ja sam već imamo jedno slično iskustvo, s obzirom da sam 2017. godine bio jedan od mnogobrojne tada delegacije Srbije na svetskom festivalu mladih i studenata u Sočiju.“
Kao kustos i istoričar Petković je predstavio Srbiju, Leskovac i Narodni muzej, ali kaže i da će moći da primeni u svom poslu nešto od svega onoga što je video.
„U toku je izrada treće faze stalne postavke, „Bune, ustanci i ratovi“ koja obuhvata najturbulentnije vreme u istoriji srpskog naroda, a to je 19. i 20. vek. Imamo u 20. veku itekako dinamičan od prvog Svetskog rata, pre toga ratova za oslobođenje i ujedinjenje, to su Balkanski ratovi, prvi i drugi Balkanski rat, pa drugi Svetski rat koji je jako bitan, jer je to ipak osetljivo područje. Ja sam u tim muzejima, u kontaktu sa kolegama, razmenili smo kontakte, a volimo da se našalimo, pa da kažemo fotografisao sam dosta toga, možda ćemo da ukrademo neku ideju. Dakle, jedno neprocenjivo iskustvo za mene kao istoričara, kao nekog ko se bavi kulturologijom.“
U razgovoru sa običnim ljudima, gde su taksisti, prodavci, radnici u hotelu, iz Vladivostoka, grada koji ima nekih 600-700.000 stanovnika, Petković zaključuje da nas jako uvažavaju.
„Sa kulturološke strane, jako je bitno i interesantno da postoje kineski, korejski i japanski natpisi, tu je kineska, korejska i japanska roba u rafovima. U prodavnicama je to zaista nesvakidašnje. Najviše sam se družio sa brojnom delegacijom iz Indije, stekao prijatelje iz Kirgistana, Mongolije, te, ono što je najinteresantnije, uvek vesele Afrikance. Međutim, ono što sam morao da održim je neki čas geografije i istorije, vezeno za Srbiju, za Beograd. Imao sam pitanja da li je Srbija grad, gde je ta država. Mene su iznenadili Indijci, koji su vrlo školovani ljudi, ali mi je jedan od njih rekao da je, što se tiče Srbije, samo čuo za Novaka Đokovića. Ali, kada sam pomenuo Jugoslaviju, Pokret nesvrstanih, Tita, Nehrua i Nasera, onda su se malo stvari razjasnile. Zapravo, ja tu vidim jednu vremensku belinu, odnosno jednu vremensku razdvojenost između SFRJ, koja je itekako bila poznata kao sila koja se borila za novi svet, koji nije bio svet kolonija. I onda imamo nesrećne ratove 90-ih, pa NATO agresija na našu državu, i onda u znanju imamo tu malu prazninu… Mi se trudimo da popunimo te beline za te naše prijatelje, strance… Nekako sam ponosan na obrazovni sistem Srbije, koji ipak malo više obrađuje te neke teme iz opšte kulture. Tako da se nadam da će i naši sadašnji školarci koji će u neko buduće vreme otići na ovaj tradicionalni ekonomski forum, sigurno će znati više od svojih vršnjaka koji će biti tamo. Preporučio bih svim mladima da mi za školovanje u Rusiji imamo određenu kvotu, te da je školovanje za građane Srbije besplatno. Zato im savetujem da prate Ruski dom, odnosno da čitaju informacije i da mogu se školuju na jednom od najboljih obrazovanih sistema, pogotovo što se tiče sfere društveno-humanističkih nauka.“ (kraj) IS/LJS
I ovo Vam može biti interesantno
