Izvor: Blic, 15.Sep.2014, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leskovčani četiri godine silom pešaci
Peto po veličini naseljeno mesto u Srbiji pretvoreno je u grad pešaka i biciklista jer u Leskovcu - ne postoji gradski prevoz.
Kroz neke delove grada prolaze autobusi do prigradskih naselja i sela, ali stanovnici u gradskim jezgrima, poput Hisara, Zele Veljkovića i Slavka Zlatanovića poslednji put su videli autobuse još 2010. godine.
- Ovde su od ranog jutra do ponoći stajali autobusi na pola sata sa brojevima pet i šest. Mesečna karta je važila samo za vožnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << po gradu, ne i za okolna naselja - priseća se Nebojša Jovanović, vlasnik kioska na raskrsnici Nikole Skobaljića i Mlinske ulice.
Anketa: Da li vam nedostaje gradski prevoz?
Ana Stoiljković
Naterali su me da u poznim godinama pešačim po šest kilometara dnevno do centra grada, kao da živimo u nekoj pustinji.
Slobodan Antić
Zaboravio sam kako izgleda vožnja u gradskom prevozu. Postao sam biciklista, a automobil palim samo kada sa porodicom idem u selo.
Miljana Veljković
Ne znam ni da postoji gradski prevoz. U centar stižem biciklom, ali se bojim da me policija ne kazni jer je zabranjeno voziti glavnom ulicom.
Dragana Kostić
Od fabrike idem pešice do centra pa tu hvatam prevoz za Guberevac. Prolaze autobusi, ali nijedan se ne uklapa u moje radno vreme.
Najteže je stanovnicima bez automobila na Hisaru, brdovitom i najnaseljenijem delu Leskovca, gde se ni bicikli ne mogu koristiti. - Do centra grada putujem po pola sata, a od centra do kuće 40 minuta. Lomim noge, ali uveče moram da izdvojim po 300 dinara ćerki za taksi - objašnjava Milena Popović.
Gradski prevoz sa 11 linija ugašen je 2006. godine kada je propalo preduzeće „Jugekspres“, a iste godine gradski i prigradski prevoz poveren je šestorici prevoznika.
- Prevoz je preuzeo “Pešić” d.o.o, ali je ubrzo počeo da napušta jednu po jednu liniju pa mu je taj posao oduzet. Sada tri prevoznika: „Cvetković“, „Mitić“ i „Frenki“ obavljaju gradski prevoz od Leskovca do Bogojevca, Brestovca, Gornjeg Stopanja, Rudara, Jajine, Turekovca i Bobišta. Prolaze kroz mnoge delove užeg i šireg gradskog jezgra, ali je istina da ima nepokrivenih delova - objašnjava Saša Bukumirić, šef odseka za saobraćaj u Upravi za urbanizam.
Problematične su i industrijske zone, poput severne koja je posle 20 godina ponovo počela da se puni radnicima.
- U petnaestak preduzeća radi oko 2.500 radnika, samo tri ili četiri poslodavca su organizovala prevoze. U analizama koje smo ranije radili, privrednici su kao drugi najveći problem upravo isticali problem nedostatka organizovanog gradskog prevoza - priča za „Blic“ Vlada Kostić, direktor Tehnološkog prehrambenog parka smeštenog u severnoj industrijskoj zoni u Leskovcu.
Bukumirić kaže da prevoznici saobraćaju i u industrijskim zonama, ali da je problem što radnici nemaju novac za mesečne karte.
- Osnovno je da grad nema novca za finansiranje gradskog prevoza, a bitna je i činjenica da naš narod neće da plaća kartu. Pokušali smo da uvedemo liniju u naselju Zele Veljković sa cenom od 25 dinara, ali je brzo ugašena zbog nerentabilnosti - objašnjava Bukumirić.
Da Leskovčani vole da koriste gradski prevoz, dokaz je da je jedan autobus „Zlatnog traga“, koji je kružio gradom, bio prepun samo zato što se nije kupovala karta.
Pogledaj vesti o: Leskovac
