Izvor: RTS, 28.Maj.2021, 16:48
Leskovačka "Duga" je kuća sreće i radosti
Udruženje za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju prigodnim manifestacijama, pod motom "Nisu svi nevidljivi", obeležava šest decenija rada. To je povod za posetu leskovačkom Udruženju "Duga" i podsećanje na sve što radi kako bi pomoglo osamostaljivanju dece sa smetnjama.
Ovo
je kuća sreće u koju se sa radošću
ulazi. Svakog jutra u 7 sati tridesetak
korisnika stiže na druženje, vežbanje,
učenje, planiranje izleta. Za njih od
drugarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nema ničeg dragocenijeg.
"Meni
je ovde prelepo imam svoje drugove
bojimo, družimo se, idemo u park",
kaže Jana
Marinković.
Ana Dodić kaže da joj je nedostajalo druženje u Dnevnom boravku: "Ja sam se rastužila za moji
drugari i volim da radimo, da crtam, da
pišem, da bojim."
Ljubav
prema poslu i ovoj deci ulaznica je za "Dugu". Defektolog, psiholog, pedagog,
sociolog, negovateljica brinu o njima
kao o najdražima, posvećeno
i stručno. Problemi sa kojima se roditelji
sreću tokom njihovog odrastanja su brojni. "Duga" je olakšanje.
"U
smislu da su deca zbrinuta dok su oni
na svojim radnim mestima ili za dane
vikenda kada je vikend program, predah
smeštaj aktivan tako da svakako znači
i jednoj i drugoj strani malo za
relaksaciju odnosno i za svoje vreme", ističe Aleksandra
Milošević
Stefanović, pedagog.
Dnevni
boravak „Duga" za decu sa smetnjama u razvoju stvorili su sami
roditelji pre 15 godina, gotovo bez podrške
okruženja. Sluha lokalne samouprave i
nadležnog ministarstva danas ima, ali
brojne usluge i dalje se projektno
finansiraju.
"Mi smo za ovih 15 godina prezadovoljni
onim što smo postigli, ali nas još dosta
toga očekuje. Trudili smo se i prošle
godine smo iskoristili ovo nesrećno
doba korone za neke adaptacije prostora.
Humanizovali smo ga, učinili lepšim,
svetlijim, boljim za život i rad", kaže
Dragan
Nikolić,
iz
Udruženje
za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih
osoba Leskovac.
Istovremeno
Savez ovih udruženja u Srbiji slavi 60.
rođendan. Deljenjem propagandnog materijala
i darova koje su sami napravili poručili
su svojim sugrađanima da invaliditeti
nisu uvek vidljivi, ali da su njihove
potrebe iste kao i druge dece i mladih - da čuju lepu reč i osete ljubav.
