Izvor: RTS, 20.Mar.2014, 16:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leskovac, tridesetih godina prošlog veka
Leskovac tridesetih godina prošlog veka oživeće na filmskom platnu. Grad Leskovac i Intermedia Network ušli su u zajednički projekat "Slavujevo doba".
Uskoro počinje snimanje filma o Leskovcu iz tridesetih godina prošloga veka.
Tako je pokrenuta priča o Slavuju i bioskopu koji je skoro tri decenije bio stečište kulturnih dešavanja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Sećanja naviru. Odmotavaju se scene poput traka sa nemih filmova koji su ovde stigli još 1920. godine. Video je bioskop Dušan Stanković Slavuj u Francuskoj gde se kao solunski ratnik našao na lečenju. Doveo ga u svoj Leskovac, a onda ko zna koliko puta i ko zna koliko dana putovao u Beograd po filmove.
On je otkrio i školovao glumicu pročuvenu kao Ita Rina. Sa oca na sina Dragutina, punih 28 godina Krupova kino aparatura je neprekidno radila, a na Tonetovim stolicama smenjivala se generacije.
"Preko dana je bila kafana, a noću bioskop. Sala dugačka 15 metara, stolice naređane celom dužinom, a na zidu platno, ispod njega veliki bilijar, čak se i on okretao kako bi gledaoci seli. Bio je bioskop toga vremena prava atrakcija. I sam odlazak u bioskop je bio atrakcija, odlazile su cele porodice, a dnevno se se prikazivale po tri pa i četiri projekcije", kaže Ljiljana Milenković, ćerka Dragutina Stankovića Slavuja.
I eto filmske priče. O čuvenom Slavujevom bioskopu, o šeretskom duhu njenovog vlasnika, a bilo ih je dosta. Ljiljani je omiljena ona vezana za film "Pompeja u plamenu".
Uzme tata običan pepeo sipa po malo u kese i onda plati decu da raznose i dele ljudima pozivajuci ih u bioskop uz reči da je to pepeo od Pomeju što je sinoć gorela.
Slavujevo doba oživljava zahvaljujući Leskovčaninu producentu Zvonimiru Simuneću i Intermedia Network.
Direktor Intermedia Network Tijana Konstantinović kaže da posle "Montevidea" i "Bili smo prvaci sveta" koje su radili na istorijski baziranim činjenicama ovo je još jedna lepa velika- mala pričae o malom-velikom gradu.
"O Leskovcu između dva Svetska rata i njegovom usponu od malog u grad evropskog duha", dodaje ona.
Za početak dokumentarni film, a onda naredne godine i igrani. Dobro je da su koreni reditelja sa juga zemlje.
"Čini mi se da je jug premeštanjem svih važnih stvari na sever dugo bio zanemaren, a prepun je divnih priča. Nadam se da će ovaj projekat to pokazati. Mi se već dugo spremamo, istražujemo, ovde ćemo jedno vreme živeti. Drugom reditelju Mladenu Đorđeviću je nešto lakše, jer je on odavde. Najpre radimo dokumentarni film sa dosta igranih delova i on je praktično uvod u igrani film. Premijera dokumentarnog filma je u oktobru ove godine", kaže Ivica Videnović, reditelj.
Grad Leskovac u čitav projekat, za koji je već izdvojio sredstva, ulazi sa puno očekivanja.
Gradonacelnik Leskovca Goran Cvetanović kaže da starije sugrađane žele da podsete kako je nekada bilo, a novije da Leskovac ima nadu i da ponovo može da živi to zlatno doba.
Brojno potomstvo Dragija Slavuja zadovoljstvo ne krije. Zbog teških proživljenih godina posle rata, zbog nepravde koja je celu porodicu snašla. Posle preživljenog Mathauzena Dragutin Stanković je 1953. godine osuđen na tri godine zatvora. Samo četiri meseca nakon izlaska je umro, a kafana, inventar i pokućstvo su nacionalizovani. Sada su ponovo svoji na svome posle 55 godina.
"Znate David Albahari je rekao "Mi smo autobus za gene", e pa ja sam zaista ponosna na svoje gene, na svoju porodicu i srećna što će na ovaj način nepravda biti ispravljena", kaže Dragana Pavlović, unuka.
Scenario još nije gotov. A podloga je objavljena još pre dve godine u okviru leskovačkog festivala književnosti"Bubnjara iz slavujev bioskop".
Dobro je znati da je Sava Dimitrijević, novinar i publicist prava riznica jezika, mentaliteta, svake kuće i sokaka, duha starog Leskovca.
rts.leskovac@rts.rs
+381 16 242 131
