Izvor: Politika, 10.Avg.2011, 23:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Leskovac ostao i bez pekare

Posle neuspelih privatizacija „Umi-Pek”, godinama najveći proizvođač hleba i peciva na jugu Srbije, sada je u stečaju

Leskovac – Slika privatizacije u leskovačkom kraju najbolje je predstavljena na zidu kancelarije Jovice Nedeljkovića, sekretara Veća samostalnih sindikata za više opština. Iznad glave, kao gorku opomenu i upozorenje, Nedeljković okačio novinske tekstove napisane na ovu temu. A naslovi su: „Katastrofalne posledice privatizacije”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Pekari čuvaju mašine”, „Tranzicija oduvala sedamnaest hiljada radnika”, „Dramatično stanje u privredi”, „Loša privatizacija gasi 40 firmi”...

Trenutno je, podseća Nedeljković za „Politiku”, 35 privatizovanih preduzeća u stečaju, a šest u postupku likvidacije. Po njegovoj proceni, možda će tek u desetak odsto njih, proizvodnja biti ponovo pokrenuta. Za ostala, ne vidi izlaz.

Dug je spisak loših privatizacija u Jablaničkom okrugu. Nekadašnji „Srpski Mančester” ostao je bez tekstilne industrije, ali i bez – hleba. Preduzeće „Umi-Pek”, do pre nekoliko godina najveći proizvođač hleba i peciva na jugu Srbije, posle dve neuspele privatizacije, od 27. maja ove godine, je u stečaju.

Preduzeće je najpre kupio kontraverzni niški biznismen Jovica Stefanović – Nini, koji je u to vreme postao vlasnik devet fabrika, od hemijske i farmaceutske industrije, do pekarstva i štamparstva. Pored ostalih, kupio je i leskovačku fabriku „Tomako”, čiju je vilu u Sutomoru, koju su gradili radnici, uprkos njihovom protivljenju, odmah prodao. U vreme prve privatizacije, „Umi-Pek” je imao više od 400 radnika, znatne proizvodne kapacitete (50.000 vekni i peciva dnevno, fabriku stočne hrane, silose) i pet mlinova – u Leskovcu, Kosančiću, Bratmilovcu, Pečenjevcu i Vlasotincu.

Posle raskida ugovora sa Stefanovićem, 70,01 odsto akcijskog kapitala „Umi-Peka ”, aprila 2008. godine, kupila je firma „Krisma agrar” – Šid. U Regionalnoj privrednoj komori to je ocenjeno kao primer dobre privatizacije. Pored proizvodnje raznih vrsta hleba i peciva, novi vlasnik je pokrenuo i pogon stočne hrane. Nažalost, preduzeće se ubrzo našlo u krizi i nije moglo da izmiruje obaveze prema radnicima koji su u trenutku prestanka proizvodnje tražili dvanaest mesečnih zarada i povezivanje staža za četrnaest meseci. Proizvodnja je prekinuta krajem 2010. godine, a poslovodstvo je obećalo da će u roku od mesec dana da uzme kredit, izmiri dugovanja prema radnicima i da pokrene proizvodnju. Od toga ništa se nije desilo. Umesto da se pokrene proizvodnja, kako je bilo najavljeno, 27. maja, doneta je odluka o pokretanju stečaja.

Radnici kažu da pravi vlasnici nikad nisu ušli u krug fabrike. Postavljali su direktore koji su primali i po pet hiljada evra mesečno, dok su oni bili na minimalcu. Radnicima duguju pedeset miliona dinara. Dva meseca pre uvođenja stečaja, vlasnici su preregistrovali firmu sa sedištem u Pančevu, u Ulici Stevana Sremca 14. Tako je došlo do tragikomične situacije – objekti, mašine i radnici ostali su u Leskovcu, a nova firma je u Pančevu imala samo jednu kancelariju od četiri kvadratna metra.

U trenutku uvođenja stečaja, u fabrici je bilo 110 stalnih i tridesetak sezonski angažovanih radnika. Bivši zaposleni su sada na tržištu rada i primaće nadoknadu tri do dvanaest meseci, jer niko od njih nije imao uslove za dvogodišnju naknadu. Posle toga ostaju bez primanja.

Pogoni su sablasno pusti, mašine prekriva prašina. Radi samo stečajni upravnik i obezbeđenje privatne firme, koje je on angažovao.

Sutra: Radničke knjižice na smetlištu

Milan Momčilović

objavljeno: 11.08.2011.
Pogledaj vesti o: Leskovac

Nastavak na Politika...