Izvor: Politika, 26.Mar.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leskovac mesto susreta privrednika, sindikata i vlade
Tema najavljenog skupa biće kako povećati privrednu aktivnost, animirati investitore, privući kapital, otvoriti nova radna mesta…
Savez samostalnih sindikata Srbije predlaže da se sastanak koji je dogovoren za 15. april s predstavnicima vlade i kluba „Privrednik” o merama izlaska iz krize održi u Leskovcu, kaže za naš list Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njegovim rečima, s drugim partnerima u socijalnom dijalogu već je postignut dogovor da skup bude van Beograda.
Zašto baš Leskovac?
– Ovaj grad simbolizuje mnoge probleme naše privrede i društva. Nekada je tu radilo 12.000 tekstilnih radnika, sada praktično nijedan. Tekstilna i industrija uopšte su propale i radi samo jedna fabrika, i to lekova, „Aktavis”. „Nevena”, na primer, ima probleme s privatizacijom, a lokalna administracija je jedna od najvećih u državi. Očekujem da članovi „Privrednika” pokažu svojim primerom da se i Leskovcu može nešto raditi – kaže Orbović.
O merama koje će sindikat predložiti iz svog socijalno-radnog domena je rano govoriti, kaže, jer one tek treba da prođu sindikalno „sito”.
– Jedno od glavnih pitanja je to da se stvori privredni ambijent. Neki od naših zahteva koje smo uputili s „Privrednikom” pre oko mesec dana vlada je već usvojila. Tada smo zajedno istakli potrebu za hitnim merama vlade i NBS radi stabilizovanja monetarne politike, finansijsku podršku proizvodnji, stimulaciju potrošnje i privlačenja investicija, ali i efikasniju saradnju s vladom – kaže Orbović dodajući da je ideja da se ubuduće upriliče u sličnom sastavu sastanci o problemima u određenoj grani – građevinskoj, metalskoj industriji, poljoprivredi.
Toplica Spasojević, predsednik Asocijacije korporativnih direktora Srbije i član Kluba „Privrednik”, kaže da će tema najavljenog skupa biti kako povećati privrednu aktivnost, animirati investitore, privući kapital, otvoriti nova radna mesta.
– Vladine mere su pomogle da kriza ne bude „oštra” kako se očekivalo, ali nisu dovoljne za ubrzani izlazak iz krize. Drugi se bolje bore s tim i ukoliko oni budu brže pravili puteve i mostove od nas, investitori će tamo otići. Mi polako gubimo lidersko mesto u regionu, imamo obavezu prema naslednicima i uveren sam da vlada o tome razmišlja. Mi godišnje stvorimo 30 milijardi evra, Hrvati 50, Mađari 150, Česi 156 milijardi evra. Sve su to zemlje s manjim ili sličnim brojem stanovnika – kaže ovaj privrednik.
Liberalni kapitalizam su napustile i one zemlje koje su ga izmislile, kaže prvi čovek Asocijacije korporativnih direktora dodajući da privrednici od naše države traži da za njih uradi koliko i druge države u regionu za svoj realni sektor.
– Nama su potrebni dugoročni krediti, stabilne kamate, posebni fondovi za industrijski oporavak, garancijski fondovi, stimulacije poljoprivredi, podrška građevinskom sektoru. Dobro je što je država donela mere regionalnog razvoja, odnosno za podsticaj privrede u nerazvijenim područjima. Dobre su i mere za stimulaciju potrošnje jer će to biti pomoć domaćim proizvođačima – kaže Toplica Spasojević.
U Uniji poslodavaca kažu da im zvanično poziv za sastanak nije upućen, a da bi bilo dobro da se na sastanku govori o dugoročnom pravcu razvoja. Utisak je, kaže Dragoljub Rajić, portparol ovog udruženja poslodavca, da je koncept razvoja nejasan i da se politika vodi od slučaja do slučaja.
– Jedan put može biti da se zemlja dalje zadužuje što vodi samo u siromaštvo i grčki scenario, a drugi je da se sprovedu reforme i to javnog sektora, da se poveća izvoz, da se za svaku granu napravi strategija. Početkom sledeće godine mi ulazimo u izborni ciklus, političari će vući populističke poteze i tada od reforme neće biti ništa. Zbog približavanja EU privredu čekaju novi propise kao ekološka taksa, obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom, a sve to opterećuje njen rad – kaže Rajić.
Predsednik vlade Mirko Cvetković izjavio je da će se rado odazvati svakom pozivu ostalih članova za socijalni dijalog, jer se jedino zajedničkim snagama i u duhu tolerancije mogu pronaći najbolja rešenja koja će zadovoljiti interese svih.
J. Rabrenović
[objavljeno: 27/03/2010]
