Izvor: JUGpress.com, 28.Feb.2020, 14:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leskovac, lešnjak i grb
LESKOVAC
Plemenito je nastojanje čovekovo da zađe u prostore saznanja, da se prosvetli, da otkriva tajne, da se kreativno osvrne i prema sebi i prema okruženju. Međutim, ako se izmakne kontroli, ako se stroga pravila nauke ne ispoštuju, dešavaju se ona skretanja u nepoznato, oni smešni, pogubni sunovrati kakvih, nažalost, ima mnogo. Često nedopustivih. A evo jednog takvog:
U okviru nauke o jeziku postoje >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << nauke etimologija koja se bavi poreklom reči i toponomastika koja pručava poreklo i značenje imena mesta.
Za Leskovac se pouzdano ne zna ni kada ni gde je prvi put pomenut. Kao pouzdan izvor pominje se, zarad istorijske objektivnosti, nekakav falsifikat, ali se datiranje dokumenta ili falsifikata svodi na raspon od 1304. do 1348. godine. Čak se i za pomen Leskovca kao grada pominju dve godine, 1395. ili 1400. Ali, ovo je istorija i tome se mora verovati sve dok se ne naiđe na pouzdaniji dokumenat.
Međutim, na dušu istoričarima stoji naivno, na narodnoj etimologiji izvedeno poreklo imena Leskovac. Naime, svuda piše da je Leskovac dobio ime po leski koja je “obilato? rasla u okolini”. Čak i kad se mesto postanka Leskovca dovodi u sumnji i vezuje se za neki drugi lokalitet, narodna etimologija se poštuje. Ali, za greške istoričara ni po jada. Istoričari mogu, pozivajući se na izvore i na legende, da zabeleže i pogrešno tumačenje. Međutim, kako se iz knjige u knjigu, bez osnove i bez lingvističke opravdanosti ovaj podatak prenosi, poslednji je čas da se pozove nauka o jeziku.
Nažalost, tim stručnjaka koji je odlučivao o simbolima za grb Leskovca o nauci o jeziku nije razmišljao, pa je učinio neoprostivu grešku koja se graniči sa skrvnavljenjem. Naime, na grbu grada našli su se lešnici (lešnjaci)?
Ako bi se konsultovao bilo koji od relevantnih rečnika srpskog jezika, naišlo bi se na reč LES sa mnoštvom značenja, od onog šuma, do, daleko bilo, mrtvački sanduk.
Nije li logičnije da je, ako se zna da je sam kraj bio močvaran, pun vode i rastinja, reč Leskovac veže za korensku reč les (od koje su izvedene i reči leska i leštar). Čak i ako se i prihvati leska kao reč iz koje je izvedena toponim Leskovac, otkud lešnici (lešnjaci) na grbu? Nije li to sprdanje sa naukom, sa gradom, sa zdravim razumom?
Ako je neko mislio drugačije i ako je u stanju da iznese na nauci bazirane argumente, voleo bih da ovakvu našu zapitanost dematuje.
Dragan Radović
PodeliteKlikom podijelite na Facebooku(Otvara se u novom prozoru)Podijeli na Twitteru (Otvara se u novom prozoru)Kliknite za slanje e-pošte prijatelju(Otvara se u novom prozoru)Kliknite kako bi podijelili na Skype-u(Otvara se u novom prozoru)
I ovo Vam može biti interesantno
