Izvor: Večernje novosti, 11.Feb.2013, 22:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Leskovac: Privatizacija fabrike “Mladost” za primer

LESKOVAC - U 57 društvenih preduzeća koja su privatizovana u prethodnoj deceniji, broj zaposlenih je smanjen sa 11.750 na 1.883, dok je u neprivatizovanom društvenom sektoru bez posla ostalo još 3.762 radnika u 30 proizvodnih firmi. Ona su tokom godina odlazila u stečaj i likvidaciju, pa sada imaju - 129 zaposlenih. U analizi Gradske uprave za privredu, konstatuje se i da je ukupna cena za sve aukcijske prodaje iznosila oko milijardu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i po dinara, odnosno 19,6 miliona evra, uz obavezu novih vlasnika da investiraju dodatnih 6,6 miliona evra. Od ovog procesa u gradski budžet slilo se oko 56 miliona dinara, odnosno pet odsto ostvarenih privatizacionih prihoda. U međuvremenu, Agencija za privatizaciju raskinula je više od trećine ugovora, jer vlasnici nisu ispunjavali obaveze. Od 20 preduzeća u kojima je privatizacija raskinuta, 11 je u postupku stečaja, pet je brisano iz registra, jedno je prodato iz stečaja, dva su u postupku restrukturiranja, a JP “Radio Leskovac”, vraćeno je lokalnoj samoupravi. Na tenderu su nove vlasnike pronašli fabrika lekova “Zdravlje” i “Porečje” iz Vučja. Ovaj poljoprivredni kombinat je u postupku restrukturiranja, jer je kupoprodajni ugovor u međuvremenu raskinut. Novi vlasnik “Zdravlja” je ispunio obaveze, investirajući mnogo više od ugovorenih 20 miliona evra, ali njeni manjinski akcionari i danas tvrde da je ova firma prodata u bescenje. Vlasnik sa Islanda je “Zdravlje” platio 3,5 miliona evra. Ova fabrika lekova je poslovala u sistemu “Aktavis”, a nedavno je njen novi vlasnik postala američka kompanija “Votson farmaceutikals”. LOŠE I PRE PRIVATIZACIJE ANALIZA nadležne gradske uprave pokazala je i da su privatizovana preduzeća u gradu smanjila vrednost imovine za 11 odsto uz povećanje poslovnih prihoda za tri i ukupnih prihoda za jedan odsto. Povećan je i poslovni prihod po zaposlenom, ali isključivo zbog smanjenja broja radnika. Ipak, u zaključcima se navodi da privatizacija nije najveći uzrok porasta nezaposlenosti i problema u privredi, jer su društvena preduzeća bila nekonkurentna, imala su preveliki broj radnika i gubitke u poslovanju. - Posle detaljne analize možemo da kažemo da je samo u jednom slučaju privatizacija bila apsolutno uspešna, da je relativni uspeh ostvarilo 10 firmi, dok je apsolutni neuspeh doživelo tri četvrtine privatizacija - kaže Boban Sokolović, načelnik gradske Uprave za privredu. Broj zaposlenih povećan je samo u preduzeću za proizvodnju opeke “Mladost”, uz rast ostalih pokazatelja uspešnosti. Osam preduzeća koja su pre privatizacije bila gubitaši, danas ostvaruju dobit, ali je u njima broj radnika manji kao i obim poslovanja (“Standard”, “Pionir”, “Transport”, “Crna Trava”, “Pobeda Predejane”, “InterLemind”, “Vunil” i “Porečje”). Dve firme koje su pre privatizacije poslovale pozitivno, danas imaju negativan finansijski rezultat, a smanjile su i broj zaposlenih (“Zdravlje” i “Livnica”). U 11 preduzeća stanje se nije promenilo ni posle svojinske transformacije, jer su još gubitaši(“Mesokombinat”, “Metal DCP Agro”, “Jugekspres autokuća”, “Fateks”, “Trgocentar”...). U “Neveni” je u toku proces restrukturiranja. Ostala preduzeća su u stečaju, ili su već izbrisana iz privrednog registra. Bez obzira na skromne efekte privatizacije, imajući u vidu da su sva neprivatizovana društvena preduzeća u stečaju ili su brisana iz registra, u analizi se zaključuje da bi ta sudbina zadesila i privatizovane firme da nisu išle u prodaju.

Nastavak na Večernje novosti...