Izvor: juGmedia, 06.Okt.2014, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lek iz šljive za lečenje opake bolesti
LESKOVAC – Doktor tehničkih nauka Ivan Savić (29) iz Leskovca je u laboratoriji izdvojio iz koštice šljive amigdalin, supstancu za koja pomaže u terapiji karcinoma dojke, limfona, prostate…
Farmakolozi kažu da je reč o bogastvu koje, možda, nikada neće ugledati svetlost dana.
Metode lečenja ove opake bolesti amigdalinom primenjuju se u Meksiku i Nemačkoj, putem tableta i injekcija, ali sa supstancom izdvojenom iz koštica kajsije i breskve. >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia <<
“Niko na ovim prostorima do sada nije pokušao da izdvoji amigdalin iz koštice šljive. Ja sam se na taj korak odlučio zato što je naše područje bogato ovim plodom“, kaže mladi naučnik, koji je provodio dane i noći u laboratoriji Tehnološkog fakulteta u Leskovcu radeći zapravo svoju doktorsku disertaciju “Izdvajanje bioaktivnog jedinjenja amigdalina iz semenki šljive i kvercentina iz lista zelenog čaja”.
Metoda lečenja opakih bolesti sadržajem iz koštica voća, koji je pun vitamina B17, poznata je još u vreme starih Egipćana, a sistemsko proučavanje počelo je u prošlom veku.
„Molekul amigdalina spada u grupu tumor selektivnih agenasa, koji uništavaju samo ćelije tumora, dok zdrave ćelije ostaju netaktnute. Gotovo da ne postoji literatura koja o toj supstanci u koštici šljive, što je za mene posebno bio izazov. Uspeo sam da izdvojim sadržaj amigdalina koji iznosi šest posto na svežu masu šljive“, obajšnjava Savić, koji je naučni dokaz objavio u nekoliko stručnih svetskih časopisa.
Srđan Pešić, šef Katedre za farmakologoju na Medicinskom iniverziteu u Nišu procenjuje da će pronalazak mladog leskovačkog naučnika najverovatnije ostati u časopisima, budući da od izdvajanje supstance do proizvodnje leka prođe 20 godina.
„U Srbiji nema ni jedne farmaceutske kompanije koja bi se bavila inovacijama ili uvođenjem potpuno novih lekova, one uglavnom proizvode kopije ili generičke paralele već sintetisanih lekova. Taj posao u svetu radi tek dvadesetak kompanija, koje su u stanju da za jedna novi lek izdvoje oko dve milirade dolara, i to s rizikom. Od desetine hiljada novosintetisanih supstancija samo njih 250 u proseku uđe u preklinička ispitivanja. Od tih 250, samo 5 se nađe u fazu ispitivanja na ljudima. Samo jedna od ovih supstancija na kraju postane lek“, objašnjava profesor.
Ipak, smatra da je Leskovčanin došao do pravog naučnog bogastva.
“Baviti se naučnim istrazivanjima u Srbiji vam je kao da u centru tajfuna od peska pravite kuću. Upravo zato svaki mali doprionos naučnoj misli, a da je potekao sa ovih prostora, predstavlja veliku stvar. I ako neko iz Leskovca uspe da doda makar malo, da njegova puzlica bude deo nekog velikog budućeg saznanja to je pravo bogatstvo”, zaključuje profesor Srđan Pešić.
Doktorirao sa desetkom
Ivan Savić je asistent na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu, gde je diplomirao sa 9,85, najvećom prosečnom ocenom poslednjih godina, i doktorirao sa desetkom. Sprema se na petogodišnje postdoktorsko usavršavanje u inostranstvu.
Izvor: Blic/Jugmedia
Pogledaj vesti o: Leskovac
