Izvor: juGmedia, 06.Sep.2018, 11:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LICEMERSTVO: I naredbodavci polažu vence
Došlo je krajnje vreme da se zapitamo zašto smo dozvolili a ne zapravo zabranili leskovačkim istoričarima – komunistima koji su u brojnim knjigama o partizanskim podvizima najveću tragediju grada Leskovca decenijama ignorisali, a desila se na današnji dan, 6. septembra kada je Leskovac sravnjen sa zemljom. Poginulo je oko dve hiljade ljudi.
Da li zato što je grad bombardovala saveznička alijansa u kordinaciji sa Narodno oslobodilačkim pokretom pa su ti, danas penzionisani >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << istoričari, po naređenju i uverenjeu zabranjivali istinu sve do pada komunističkog sistema da se o najvećem stradanju njihovih očeva i dedova napiše i jedna jedina reč. A danas, njišući se niz politički vetar, podignute glave polažu vence na spomen česmi u centru grada.
Ako ostavimo po stranu licemerstvo Hranislava Rakića, koji je četiri decenije bio direktor Narodnog muzeja Leskovac i proganjao one koji su početkom devedesetih godina prošlog veka pisali istinu o tom bombardovanju, a pokušao čak i da osujeti istorijske činjenice zlatnog doba Leskovca između dva rata samo zato što sa njim komunisti nisu imali nikakve veze, zapravo je poražavajuća činjenica da se jutros na obeležavanju najtragičnijeg dana za naš grad pojavilo svega dvadesetak predstavnika vojske, lokalne vlasti, naslednika pokojnika i slučajnih prolaznika.
Jauk zatrpanih pod bombama čujem i sada (VIDEO)
“Današnji dan bi trebalo da se proglasi za dan žalosti grada Leskovca jer nikada u njegovoj novijoj istoriji u jednom danu nije stradalo toliko civila i nikada Leskovac u jednom danu nije porušen do temelja, bar njegovo najlepše gradsko jezgro. Tog dana Leskovac je sravnjen sa zemljom i nestalo je možda i do 4.000 ljudi, po nekim istoričarima. Umesto da vence polažu najviši zvaničnici ovoga grada i potomci, umesto da se Leskovčanima napuni trg, prisustvo ostarelih partizana i krojača lažne istorije i njihovo polaganje venaca vređa dostojanstvo grada i nedužne žrtve ovog stravičnog bombardovanja za koje su nalog dali upravo Titovi partizani”, ocenjuje urednica portal juGmedia Milica Ivanović, koja se kao novinar decenijama bavi ovom tematikom.
U 12 sati i 18 minuta na današnji dan 1944. godine Leskovac je srušen. Uništeno je 84 najlepših i najvećih objekta i zauvek je nestao arhitekstonski izgled Leskovca na razmeđi zanatskog i industrijskog grada.
Лесковац у пламену 06.09.1944. године, 12:16 минутаАутентична фотографија снимљена из "савезничког" авиона који бомбардује Лесковац
Posted by Предраг Митровић on Четвртак, 06. септембар 2018.
Na nebranjeni Leskovac je tog dana palo 69 tona “tepih bombi” iz 24 američka avio-bombardera “libertas” i 28 pratećih “lovaca”. Operacija se zvala “Retwik”, odnosno, “Nedelja pacova”. Hroničari su zabeležili da se u tom momentu u centru grada slavio rođendan Kralja Petra Drugog.
“Želim da poručim našim sugrađanima da ne smeju da zaborave ovaj datum zabeležen u istoriji. Naši sugrađani koji su dali svoje živote treba zauvek da ostanu u našim sećanjima jer sun am omogućili da živimo u slobodi i miru”, poručila je danas gradska većnica Mileva Milčić.
Na današnji dan je Leskovac sravnjen sa zemljom
Tog dana je u gradu bilo svega stotinak nemačkih vojnika, a negde u potezu gde se danas nalazi Osmospratnica igralo se kolo u čast rođendana kralja Petra drugog. A okolo grada se vodila borba protiv fašista i borba protiv četnika. Pobednik u građanskom ratu je već bio poznat. Zar su morali pobednici da budu baš toliko okrutni?
