Izvor: Večernje novosti, 23.Mar.2014, 16:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kolačara i dunjac naše blago

JABUKE kolačare, bele kalačuše, crvene debelokorke, demirke, dunjke, mioljače, novčićeve budimke i streknje. Kruške jeribasme, takuše i jarce. Šljive požegače (madžarke) i crvene ranke. Dunje leskovačke i vranjske. Grožđe prokupac, smederevka, bagrina, tamjanika crna i bela... Ova pomalo arhaična imena kriju stare srpske (autohtone) sorte voća i vinove loze, na koje se posle Drugog svetskog rata gotovo zaboravilo. Ipak, poslednjih desetak godina, u izobilju voća čiji plodovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << obično liče na plastične, na tezgama se sve češće nađu i oni od srpskih sorti. Štaviše, prodavci tvrde da ih kupci sada radije i češće biraju. U vreme kada su počeli da osvajaju naše tržište, plodovi stranih sorti bili su hvaljeniji i naizgled bolji. Ipak, pokazalo se da ako se iste agrotehničke mere primene i na naše stare sorte, njihov kvalitet, rodnost, pa i izgled, nimalo ne zaostaju za uvoznim. Zato je širom Srbije sve više voćara i vinogradara koji se vraćaju autohtonim sortama. Tvrde da je, u vreme velike tražnje za organskim poljoprivrednim proizvodima, uzgoj i prodaja starih srpskih sorti velika šansa koju ne bi trebalo da propusimo. - Autohtone sorte voća, pravo su, neizmerno, bogatstvo Srbije - kaže za „Novosti“ dr Evica Mratinić, redovni profesor Katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. - Iako su posle Drugog svetskog rata neke sorte, nažalost, nestale jer su ih zamenile strane, domaće sorte su se, ipak, manje-više očuvale. Srećna okolnost bila je što je dve trećine našeg voćarstva u brdsko-planinskom području, gde je pretežni sortiment bio i ostao autohtoni.KOLEKCIONARI DA bi se bogatstvo starih sorti očuvalo, bilo bi dobro da se kao u Irskoj ili Francuskoj, kolekcionisanje poveri privatnicima ili manastirskim posedima. To znači da bi oni odabrali po desetak autohtonih sorti istog ili različitog voća, koje bi uzgajali, čuvali i negovali, a instituti za voćarstvo bi ih evidentirali. Tako bi se precizno znalo gde imamo koju staru sortu voća - predlaže profesorka i kaže da se u Srbiji zna za samo nekoliko domaćina koji su odlučili da budu kolekcionari starih sorti. Naša sagovornica otkriva da su stručnjaci voćarstva u Francuskoj, zemlji sa najbogatijom kolekcijom autohtonih sorti jabuka u svetu (više od 6.000 sorti), još 1997. godine bili zatečeni i iznenađeni srpskim sortama ovog voća. - Od 1985. godine, u 16 opština Srbije, proučila sam i sakupila oko 340 srpskih sorti jabuka. Samo u opštini Brus 90 - priča Evica Mratinić. - Većinom je reč o poznim takozvanim zimskim sortama. Najpoznatije su šumatovka, budimka, kolačara, streknja, slatkača i bedrika. To bogatstvo je „posledica“ činjenice da smo „kuća nasred druma“, a pošto voćarstvo nije bilo intenzivno, sorte su se vremenom same ukrštale i broj im se povećavao. Iako je reč o starim sortama, naša sagovornica naglašava da neke i danas mogu da budu vrlo primenljive. - Šumatovka je, na primer, izvanredna - ističe Mratinićeva. - Obilato rađa, prirodno je otporna na čađavu krastavost i ne mora da se prska. Mana joj je sitan plod, ali zato ne mora da bude stona, nego industrijska sorta. Kada je reč o kruškama, profesorka Mratinić kaže da je evidentirala oko 150 autohtonih sorti, uglavnom letnjih: - Jeribasma je najrasprostranjenija. Ukusnog je ploda, vrlo rodna i dugovečna. Od sredine jula sazreva i lubeničarka, takođe rasprostranjena domaća kruška. Prepoznatljiva je po okruglastom plodu crvenog mesa i može da bude fina stona sorta. Kaluđerka je, pak, jedina strana sorta koje ima širom Srbije i gaji se kao da je autohtona. Ne traži posebnu negu. Tu su i odlične zimske sorte arapka i tipsara - objašnjava naša sagovornica. Ona sadašnje i buduće uzgajivače upozorava da uzgoju krušaka, i u Srbiji i u Evropi, ozbiljno preti ervinija, bakterijska plamenjača koja kada se zapati ne može da se uništi. Uvreženo je mišljenje da je dunja gotovo nestala iz naših krajeva. Ali, Srbija je danas najveći proizvođač dunja u Evropi. Iako praktično nema seoskog domaćinstva koje nema bar dva, tri stabla, prostora za plantažne zasade ima na pretek. - Naše sorte su leskovačka dunja i dunjac. Leskovačka ima okrugle plodove i dobrog je kvaliteta, dok je dunjac zapravo vranjska dunja. Zbog oprašivanja sade se zajedno, u toplijim odnosno vinogradarskim područjima - dodaje profesorka Mratinić i naglašava da dunji, kao i kruški, zbog osetljivosti preti bakterija ervinija. Zanavljanje starih i podizanje novih plantaža vinove loze, u Srbiji je poslednjih godina uzelo maha. Kao da se polako prisećamo tradicije vinogradarstva i vinarstva. Veliki državni kompleksi vinograda i vinarija uglavnom su urušeni, ali je sve više srednjih i manjih privatnih zasada. To je, tvrde stručnjaci, i evropski trend. - Srpski vinogradari su, srećom, očuvali stare sorte vinove loze poput prokupca, smederevke, začinka, bagrine, plovdine, kreace kao i čuvenih tamjanika, bele i crne - kaže dr Dragan Nikolić, redovni profesor Katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. - Zavisno od vinogradarskog regiona, rejona, vinogorja ili lokaliteta, ali i konačne namene grožđa, vinogradari i vinari odlučuju o sortama koje će uzgajati. Kada je reč o autohtonim sortama, primetno je da se, na primer u jugoistočnom i južnom delu Srbije, kao i u okolini Kruševca, najčešće biraju sorte prokupac, smederevka i tamjanika bela. Najvažnije je, ipak, da je većina autohtonih sorta očuvana, a vreme će im sigurno dati šansu da potvrde sve kvalitete.CRVENA RANKA SORTA crvena ranka, pronađena u Darosavi kod Aranđelovca, a gaji se širom Šumadije, čudo je od šljive kada je reč o preradi u rakiju. Zvanična proučavanja pokazala su da jedina uz požegaču daje rakiju vrhunskog kvaliteta. Njeni zasadi se relativno lako održavaju. Dovoljno je da se redovno orežu i pođubre i, potom, da se zreli plodovi omlate, a ne da se oberu - otkriva profesorka Mratinić i podseća da je između dva svetska rata, kada je Srbija bila „među šljivama“, u oko 80 odsto zasada bila madžarka. Ona je, nažalost, najosetljivija na šarku, zbog čega je iskrčena i danas je ima „u tragovima“. Ipak, u Srbiji se očuvalo 50 do 60 autohtonih sorti šljive.

Nastavak na Večernje novosti...