Izvor: Politika, 19.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kinesko povrće sa „južne pruge”
Na imanju „Poljoprivrede” kod Leskovca povrtari iz oblasti Landžu uzgajaju u dve „zelene kuće” i na 16 plastenika kineski i naš krastavac, razne vrste salata, luk, šargarepu, paradajz, papriku, lubenice, kao i jucu, koja podseća na našu blitvu
Leskovac – Novine su nedavno objavile da je Ministarstvo poljoprivrede Kine donelo specijalni državni program kojim se podstiču kineske kompanije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da kupuju poljoprivredno zemljište u inostranstvu. Takođe je obelodanjeno, što zapravo i nije neka tajna, da svetu preti glad, osim Kini koja povećava sigurnost u hrani i garantuje isporuke prehrambenih proizvoda iz drugih zemalja.
Grupa Kineza iz oblasti Landžu i pre zvaničnog objavljivanja ovog programa krenula je u njegovu realizaciju i to baš u Srbiji, u Pečenjevcu kod Leskovca. Pre godinu dana zakupili su zemljište posustalog preduzeća „Poljoprivreda” i otpočeli proizvodnju povrća na kineski način. Reč je o dosta hrabrom potezu naših prijatelja sa Dalekog istoka koji su se „drznuli” da osnuju povrtnjake u tradicionalno poznatom povrtarskom kraju. To je kao kad bi Leskovčanin otvorio piceriju u Italiji.
Kinezi su podigli dve „zelene kuće”, kako ih zovu i šesnaest klasičnih plastenika u kojima uzgajaju sve vrste povrća – kineski i naš krastavac, razne vrste salata, luk, šargarepu, paradajz, papriku, lubenice, kao i jucu koju Kinezi jedu tokom cele godine. Podseća na našu blitvu, ali je, kažu, ukusnija. Nažalost, poplava je ovih dana zahvatila i kineske povrtnjake, pa je deo povrća uništen.
Na imanju je šesnaestoro marljivih Kineza, među kojima su i četiri bračna para. Potpisali su ugovor na dve godine. Vlasnik je Huang Lijašeng koji ovih dana prodaje povrće, među kojima su i tek pristigle lubenice, pored puta na izlazu iz Pečenjevca. Na naše pitanje kako ide prodaja, kroz smeh odgovara:
– Šop radi dobro, ima kupci.
Jedini Srbin u ovom malom preduzeću je Slobodan Videnović koji nam objašnjava suštinu kineske proizvodnje.
– Ne koriste mašine, struju i gorivo. Upotrebljavaju samo stajsko i kokošinje đubrivo. Sve rade ručno, sade, pleve korov i što je najvažnije, ne prskaju povrće, pa je reč o pravoj organskoj hrani. Severni zid „zelenih kuća” je od blata, odnosno, od nepečenih cigli i on čuva optimalnu temperaturu i apsorbuje višak vlage koja je najveći uzročnik biljnih bolesti. Na krovu, na južnoj strani je folija, tako da ima svetlosti i ventilacije.
Po njegovim rečima, u početku je bilo dosta podozrivosti ovdašnjih seljaka, ali oni su bili prvi kupci kineskih proizvoda, što iz znatiželje da probaju nešto novo, što zbog toga što je kinesko povrće stiglo pre njihovog.
– Razlika u odnosu na naše povrtare je u tome što Kinezi proizvode veoma rano. Krastavci su stigli mesec dana ranije u odnosu na domaće. Paradajz su proizveli takođe mesec dana pre naših povrtara i to u njihovim objektima odgajaju ga veoma jevtino, koristeći sunčevu energiju. Prvi proizvodi odavde stigli su odmah posle nove godine. Najpre rotkvice, salate, juca, zatim, luk. Prva berba krastavaca bila je 24. marta, a prva berba paradajza 24. aprila. Pre nekoliko dana pojavile su se lubenice, a naše najbolje bostandžije mogu da ih očekuju za petnaestak dana. Suština je u tome što su prvi i što im je povrće veoma ukusno i zdravo – objašnjava Videnović.
Kinesko povrće za sada ne ide u velikoprodaju, sve se prodaje na licu mesta i po narudžbini. Dolaze ljudi iz svih gradova Srbije, pored prodajnog punkta se stalno zaustavljaju kola. Cena je veoma popularna, recimo, kilogram prvoklasnog paradajza trenutno košta 50 dinara.
U vreme naše posete, tu je bio i gospodin Li Šeng, glavni koordinator saradnje između Landžua i Leskovca, koji najavljuje širenje projekta.
– Uskoro ćemo da podignemo još jedan povrtnjak kod Poljoprivredne škole u Leskovcu. Nije nam cilj toliko profit, koliko želimo da to bude centar u kojem će se učenici Poljoprivredne škole i Leskovčani obučavati da proizvode na kineski način. Planiramo da tu izgradimo ribnjak i restoran. Idemo postupno, jedno po jedno. Kad to završimo, počećemo da se bavimo i stočarstvom bez kojeg poljoprivreda ne može. Tako ćemo imati i stajsko đubrivo za povrće – ispričao je za „Politiku” ovaj preduzimljivi Kinez.
Milan Momčilović
[objavljeno: 20/06/2008]
.jpg)
