Izvor: JUGpress.com, 22.Nov.2019, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kam gi praci
LESKOVAC
PRIČE IZ VREMENA – LJUDI IZ NEZABORAVA
Svetolik Ilić, zvani Sveta Ćora 1950. godine vratio se sa studija u Leskovac kao prvi poljoprivredni inženjer u gradu. Kao diplomiranog agronoma postave ga za direktora Traktorske stanice čija je Uprava bila u zgradi preko puta sadašnje Vojne ambulante u ulicu Branislava Nušića. A to je, kaže Jovica Ilić, sin Svete Ćore, bilo vreme početka primene mehanizacije u obradi zemlje uz čuvenu >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << krilaticu – TRAKTORI SU VAŽNI POLJOPRIVREDNI FAKTORI! Zadatak Traktorske stanice je bio da obučava seljake za obradu zemlje uz pomoć traktora i da održavaju ove veoma važne poljoprivredne mašine.
Mladog i sposobnog inženjera narodna vlast je zatim postavila za direktora Poljoprivrednog dobra „Dubočica”.
I prvog radnog dana Svetolik dolazi na posao i kaže:
-Dajte mi matične knjige stoke!
Zaposleni na Poljoprivrednom dobru mu daju i on kaže:
Sada ćemo da idemo u štalu da prebrojimo stoku i utvrdimo da da li je sva stoka umatičena!
I odu uštalu i utvrde – goveda na broju i na mestu, ali – telci – faliv! Svinje su tuj ali –praci faliv! Nema gi praci!
Dobro, vika Sveta Ćore – šta je ovo – kude su prasci?
A oni sagnuli glav, slegli s rame i kažu:
Pa, direktore…
Da l istrčaše i pobegoše, da l isrcaše – šta se desilo s tim prascima, a i po neko tele ga nema.. – kaže Sveta i gleda u činovnici…
A oni kažu:
Pa, eve, direktore – obrni vrata otpozadi na štalu pa će vidiš kude su praci!
I direktor Sveta otvori vrata od štalu, a na vrata otpozadi magacioner s kredu napisaja: Đoka Komitet – prase za Prvi maj, presednik opštine prase za 29. novembar, drug Žika iz SSRN – prasića – tri!.. Drug Mile – dve prasići….
Ete direktore – ete gi praci – kažu činovnici – piše lepo na vrata – tuj su praci! Dali smo gi na drugovi..
A Sveta Ćore kaže na blagajnika:
Sutra, vika, da napišete fakture na svi ovija drugovi – odma da plativ praci koji su uzeli!
I kad je Poljoprivredno dobro „Dubočica” pratila fakture na drugovi da plativ praci koji su uzeli – izbio je politički skandal. Zasedao je i Komitet da se utvrdi – zašto Sveta nema poverenje u odgovorne partijske drugove i kako drug Sveta ne veruje drugovima optšinskim funkcionerima koji bi praci koji su uzeli u svakom slučaju platili, a ne da se sumnja u njihovo poštenje i – kako je Sveta Ilić, direktor Poljoprivrednog dobra uopšte mogao da posumnja da oni neće da plativ nego je pratija fakture da gi sramoti za edni praci!
I sačekali su da izmine neko vreme, a onda je drug Sveta Ilić Ćora prvi diplomirani poljoprivredni inženjer u Leskovcu pod kaznu premešten u Prizren!
Otac agronoma Svete Ilića – Jovan Ilić bio je učitelj u Pečenjevcu i osnivač prve zemljoradnilčke zadruge u Pečenjevcu. A onda je prešao da živi u Leskovac. Deda Jovan je sa porodicom sedeja u Pop Ilijinu ulicu broj 22 ( sada ulica Rada Končara ),- kaže njegov unuk Jovica Ilić, sudija Okružnog suda.
-Pre rata kod kod mog dede Jovana i babe Todore kao đak stanovao je Vlajko Lazarević, odmah posle rata načelnik Udbe u Leskovcu. U bombardovanje 1944. godine poginuli su i dedini najbolji prijatelji – muž i žena učitelji Denčići na Hisaru, a njihova tri deteta – dve ćerke i sin ostanu živi. I deda Jovan se digne i uzme ta tri deteta siročiće i dovede kući. I sa njegova tri deteta, znači – šestoro njih na malu učiteljsku platu je podigao na koge i odškolovao kao da su mu rođena deca. Dve devojčice, ćerke poginulog učitelja Denčića završile su učiteljsku u školu. A godina 1945. – glad! Učiteljska plata malečka.. i Todora, žena na Jovana Ilića se digne i otidne kod Vlajka Lazarevića, načelnika Udbe. I kaže:
Vlajko, reče, ja sam došla da mi daš nešto decu da izranimo!…
Dobro Todoro, kaže Vlajko, al samo da mi kažeš – sećaš li se one noći kad sam došo kod vas noću, a ti otide u šupu i donese sekiru i turi gu poza vrata ..
Sećam se, kaže,Todora..
E, pa, kaže Vlajko, ja sam dobio zadatak da ubijem Jovana, tvojega domaćina, al’ kad vido sekiru – odustado!
A moja baba Todora bila muž žena i kaže:
-Tačno, Vlajko – isekla bi te sa sekiru na parčiki i u nužnik bi te bacila da si toj napravija!
Vlajko se nasmeje i kaže:
Dobro, Todoro – idi u onuj sobu i uzmi šta ti treba!
Todora ušla u sobu a soba – prepuna s pare i zlatnici.. I Todora se vrne i kaže:
Slušaj, Vlajko, nisam ja došla za tuđu krv da uzmem! Daj mi ti, ako, ako oćeš, džak brašno!
I Vlajko joj da džak brašno da imav koe doma da izraniv decu..!
Sava Dimitrijević
PodeliteClick to share on Facebook (Opens in new window)Kliknite ovdje za dijeljenje na Twitteru (Opens in new window)Kliknite za slanje emaila prijatelju (Opens in new window)Click to share on Skype (Opens in new window)
I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Leskovac
