Izvor: Večernje novosti, 25.Mar.2015, 13:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad zažari međunarodna paprika

Šta je prirodnije od toga da se Australijanac poreklom iz Danske, koji voli ljute začine, nađe u Beogradu, u isto vreme zaljubi u kuhinju kojom se ponose Leskovac, ali i Tajland i Meksiko, osnuje međunarodno udruženje ljubitelja ljute hrane, a onda klekne pred Srpkinju Anu, i zamoli je da ostatak života prožive zajedno? Savremeni svet ide svojim tokom, a mnogi od tih pravaca krajnje neobično svoje putanje okončavaju u ovom gradu. Ovo je priča o tome... Od filma do paprike Dok je >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << radio sa "Foks studiom" u Australiji, Vik Jensen je od 1999. do 2005. godine uvideo da na njegovom kontinentu nema dovoljno stranih filmova, i bio je osnivač Srpskog filmskog festivala. Družeći se sa našim autorima i ekspertima za kinematografiju, uskoro je napravio i uzvratni kulturni opus - Australijski filmski festival koji je u našem gradu postojao od 2002. do 2005. godine. - U to vreme nije bilo posebne kafane ili restorana gde bi se okupljali stranci u Beogradu, i stvorili smo običaj da se jednom mesečno družimo u staroj australijskoj ambasadi, u Čika Ljubinoj ulici - govori Jensen za "Beogradske priče". - Tih godina me je jedan kolega iz Švedske, uposlenik na međunarodim odnosima, uputio da postoji Svetsko udruženje diplomata, i da unutar svake zemlje imaju svoj ogranak. U to vreme počelo je krajnje neobično gastronomsko druženje. TAKMIČENjE Pre dve godine naš sagovornik i njegove kolege okupljene sa svih strana planete napravili su takmičenje čiji ljuti začin je "najvatreniji". - Bila je oštra konkurencija, a pobedila je paprika iz Južne Afrike - seća se Jensen. - Sledeće godine najbolja je bila ona iz Australije. Tako su uvaženi gosti naše zemlje oformili svoj klub. U međuvremenu je Vik osetio još jedno sudbonosno "sidro" koje ga je "zakucalo" za ovo podneblje, pa se venčao sa Srpkinjom Anom, koja je stručnjak za engleski jezik i prevodilac, i "prokazan prstom sudbine" postao je Beograđanin sa Crvenog krsta. - Iskreno, volim ljute začine, i kroz druženje sa diplomatama raširili smo tu strast - dodaje Jensen. - Kolega iz Indije je prvi počeo da donosi začine koji su nam se dopali, zatim su počeli i drugi, i tako smo napravili Klub diplomata i stranaca u Beogradu koji vole ljuto. Mi smo rodonačelnici manifestacije koja se zove "Balkan čili festival", i održava se od 2012. godine. Članovi Kluba okupljaju se jednom mesečno, i razmenjuju recepte i iskustvo. Međusobno razmenjuju semenje ljutih biljaka, pogotovo raznih vrsta paprike, i prave minijaturne plantaže. - Nije suština da jelo bude što više ljuto, ovo je priča o začinima i ukusu - dodaje Jensen. - Tako svakog meseca stranci nastanjeni u Beogradu, ali i sve više originalnih stanovnika vašeg glavnog grada, dolazi i donosi svoja jela. Propozicije su jednostavne. Svako napravi nacionalno jelo za četiri osobe, po originalnom receptu sa svog podneblja, a zatim sva jela članovi ovog kluba izlože na svojevrstan "švedski sto". Svako iznese šta je napravio, a proba ono što nije. Ukrštanje kultura JENSEN sa nama deli još jedno čudno saznanje: Sve civilizacije na planeti koje gaje "kult" ljutih jela imaju stanovnike koji znatno ređe obolevaju od srčanih bolesti. - Na Tajlandu i u Indiji, u oblastima u kojima se koriste vrlo ljuti obroci - stanovništvo ponajmanje oboleva od infarkta. Slično je i sa kancerom. Strane diplomate u Beogradu i njihovo druženje iskazali su nam još jedno čudno saznanje. - Pre oko 5.000 godina stare Inke su lečile ljude sa srčanim problemima i oboljenjima debelog creva koristeći ljutu papriku - zaključuje Jensen. - Interesantno, ali tu terapiju danas, posle pet milenijuma, lekari opet preporučuju. Prave i posebne tablete sa veoma ljutim ekstraktima ove biljke, kao medikamente za čišćenje krvi i borbu protiv kardiovaskularnih bolesti. SEDAM ŠERPI Družeći se u Srbiji, strane diplomate uvele su ceremoniju koja se zove "Sedam šerpi". To je britanski običaj, da začini budu dovoljno jaki da jedna paprika može da začini sedam velikih posuda koje zahvataju po 25 litara. Neki od njihovih uzoraka toliko su ljuti da mogu da "obave" ovaj posao. TRI PLASTENIKA Predstavnici stranih zemalja u Beogradu, čija su strast ljuta jela, čak imaju plantaže na kojima pokušavaju da odgaje najbolje primerke biljaka koje rađaju na njihovom podneblju. Tako Jensen objašnjava da su trentuno zakupili tri plastenika - u Leskovcu, Obrenovcu i Surčinu, u kojima gaje svoje ljute biljke. - Sve što iz ovog hobija želimo da napravimo, iznesemo na "Čili fest" i imamo i jedan plan: da svu zaradu, koja, iskreno, nije velika, vratimo seljacima koji su nam dali plastenike. Znamo da to nije veliki novac, ali u ovo vreme svima znači da naprave bar neki profit.

Nastavak na Večernje novosti...