Izvor: JUGpress.com, 02.Dec.2020, 10:10
Kad je Leskovac bio. . : Mitičkin sokak
LESKOVAC
On je Branislav – Branko Cvetković, zvani Kika, semenkar. I samo takoj ga i znamo – Kika Semenkar.
Toj su – Bradini. Bija je Ceka, žena Kata, ćerka Julijana – Julka. Julka je prizetila Dimitrija Cvetkovića. Dimitrija je nosija bradu i vikali su ga Mita Brada. Mita Cvetković Brada, žena Julka, deca Božidar, zvani Boža Brada, Mihajlo, Branko zvani Kika Semenkar, Dušan, >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << zvani Dumba, a vikali i Tuparc – nije imao ruku.
Branko Cvetković – nadimak Kika iznela mi je Darka Magina, majka na Doju Bliznaka. Tatko na Kiku – Mita Brada nosija kruške, a Branko neje umejaja da rekne – kruške, nego rekja – KIKA ( kruška – kika ) i takoj ga Darka Magina nazvala – Kika.
Branko – Kika, žena Božana iz Manojlovce, deca Dušan, Božidar, zvani Boki, Julijana i Aleksandar. Dušan, žena Slobodanka, deca Dijana i Sandra. Božidar, žena Slobodanka ( isto ime kao i Dušanova žena ), deca Maja i Sanja. Aleksandar, žena Gordana, deca Anita i Bratislav. Julijana se udala za Peru zvanog Keli, sinovi Saša i Ivan.
Radmila Kalanja kaže kako je Dana Bućka govorila da su još stari ljudi pričali da je Kata na muža Ceku opasuvala futarku i da je Ceka futarku nosija.
-Moj tatko Mita Brada bio je železničar – kondukter, i pregleđuvaja je karte na putnici u brzi voz i na putnički voz. Majka je čuvala decu. Bili smo u staru kuću –četri deca. Ko pilčiki grvaljamo se tamo po pepel, a tatko Mita iz Skoplje donese brašno, sol, šećer, zejtin i maz..
Pre rata ja sam prodavaja novine kod Lenku Stošić. Ona je žena na Stojilka Stošića bez ruku. Kiosk gim je bija odma do tekstilnu radnju Milana Đikića kod Spomenik. Kod Lenku sam prodavaja Politiku, Vreme, ilustraciju Žena i svet, Mika miš i roman Sibir. Novine smo čekali na železničku stanicu. Muž na Lenku Stojilko bez ruku dođe na stanicu i svi zajedno čekamo voz. Kad voz dođe Stojilko ni da novine i beleži koj kolko novine uzne – uveče tolko pare da mu doneseš. Pazarili smo 400 dinara, a ako prodaš sve novine i po 500 dinara. Ja uzmem po 200 – 300 broja Politiku, Vreme, ilustraciju Žena i svet… I dok idem s novine svirkam – š-š-š-š i bacam novine ispod roletne na dućani..Posle se vraćam na stanicu da čekam večernju Pravdu koja je dolazila s večernji voz – skupljam pare po radnje kude sam ispod roletne bacija novine. Pravdu čekam uveče na stanicu, jer ona je dođuvala uveče s voz iz Beograd, i pa trčim natrag da gu prodavam. Dnevno sam prodavao po 300-400 broja i najbolji sam bio prodavač novina u Leskovac.
Pre rata u Leskovac je novine prodavaja i onaj debeli Dragi Gedža zvani Socijal iz Hadži Pavlov sokak, Gute zvani Novinar iz Zeke Buljubaše, Sveta Čavrljuga iz Hadži Paglov sokak i Kole Kukalj – on beše mnogo visok. Dragi Socijal ide po uoice i vika:
– Novos! Novos da čujete..I vika – pljačke se pojavile, pojavile se pljačke po Afriku i vika ,, kako se negde tepav, kako se negde ubivav, novos, novos – ubili direktora za novčanicu.. Dragi Gedža je merija preko 200 kila, debel je bija taj Dragi socijal..
A koj je najviše kupovaja novine po čaršiju?
Pa kupovali su Milan Đikić, Dina vlasnik hotela Kostić, Pera Diskić, Pera Mančić, Mika Burinčić, Voja Ilić, predsednik opštine što je bija, pa hotel Plug, Elita berbernica, Milan Stojanović u poslastičarsku radnju, kafana Kasina na ćošku…
Nvine su kupovali i Kope Čavurče, što igraja kocku i bankar Cile Milenković.
Laza Teokarević je od mene kupovaja novine svaku večer. Kupovao je Pravdu, Politiku i sve druge novine je kupovao. Laza je bio visok! Živ li je, bre, on?. Stanjuvaja je u ulicu kude je bila kafana Kasina. Svako jutro izađe kod Kasinu i čeka da od stanicu dođem s novine. Daj mi Politiku, kaže. A uveče opet kod stoji kod Kasinu i čeka da donesem Pravdu! I sve plati pa me još i časti – da mi bakšiš!
Branko Cvetković – Kika rođen je 1918. godine. Vojsku je služio u Skoplje. Čistija sam avioni – krupni dvotrupci. I prozovu me: Vranko Cvetković –ajde na čišćenje avioni. S mene u vojsku je bija i Mile Jera.
Kad je počeo rat 1941. godine Branko Kika je zarobljen u Kičevo.
-Iz Kičevo smo s voz prošli kroz Leskovac u poljski vagoni, a bilo nas je preko sto duše zarobljenika.
Bio sam u logor Osnabrik – oficirski logor sa Dobri Šupljagu – četiri godine u ropstvvo. Broj mi je bija na gušu 51081 u nemački logor Osnabrik – 8.000 su bili oficiri, a vojnici su bili preko 1.500 .
Godine 1942. sam nastradao – vagon me prigmeči i karlica mi izašla kod pupak
Kika pamti i komšije Bućkini.
– Naša komšika Dana Bućka neje imala penziju, a muž vu Tasa imaja je penziju. I pošto s jednu penziju nee moglo da se živi Dana Bućka je otišla u hotel Kostić da čisti krompir i kuva jelo – to je bilo za vreme okupacije. Taj Dana Bućka bila sirotinja, muž vu Tasa bija šajkačar, pa je posle bija rabadžija. Imav dve ćerke – Veru i Nane, i taj Nane se odade u Niš.
( Nastaviće se )
Sava Dimitrijević
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
