Izvor: JUGpress.com, 16.Apr.2023, 22:12

Kad je Leskovac bio. . . : Leskovac imao više od sto kafana i petnaest javnih kuća

LESKOVAC

Zapisano je i sačuvano u tefter da je u Leskovac pre rata bilo preko sto kafane i 15 javne kuće – najviše na Drveni pijac –sg Vatrogasni dom kude je. Javne kafane ili javne kuće bile su takozvane – prokazane kafane za toj što se smatralo da je toj u što u njima javne ženske radiv – nemoralno! Kafane su, kaže Branko Mladžin, kafedžija >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << - imale svoju boju. Bilo je kafana gde odeš s porodicu, sa ženu i decu i da budeš siguran da si ušo u svoju kafanu u koju ćeš prijatno da se osećaš – tu ti je potrebno prijateljstvo sa vlasnikom kafane i poslugom ...I za toj je Mladžina kafana bila – porodična. Porodične kafane bile su Kulaševa i Vardarska kafana. U Mladžinu kafanu na Široku čaršiju dolazili su prosvetari. Mladžina kafana je bila i intelektualna i prosvetna jer su gosti bili prosvetari i koji su imali vezu sa školstvo... Direktor gimnazije bio je Vladimir Rosić i on ako oće da nađe učitelji i profesori - nađe gi u Mladžinu kafanu! I tuj, predveče, kad se đaci puštaju iz školu u četri sata – đaci idev doma, a učitelji i poneki nastavnici iz gimnazije skupljaju se u Mladžinu kafanu!...Tu su vodili reč učitelji Blaža Oljević i Aca Kostić, a među profesorima Migljevski i ponekad direktor gimnazije Vladimir Rosić. Druga grupa kafana bile su - čaršijske kafane! I tu je spadala i Slezenkina kafana. Čaršijska kafana znači da svako jutro gazde raznih zanatskih i drugih radnji bili – kafopijci koji pre nego otvoriv dućan svrnev da popijev jutarnju kafu.. A posle podne, kad se vrnev od ručak – samo obiđev radnju, a onda pređev u kafanu.. Tu si mogo da vidiš zanatlije i trgovci... Treća vrsta kafana bila je najveća – to su bile – seljačke kafane! I tuj su gosti svraćali najviše u petak uveče i subotu. Seljačke kafane su skupljale seosku elitu – trgovčiće i ostale, i u tej kafane su gosti imali prenoćište. Subotom i petkom u Glavonjinu kafanu skine se cela pruga od Vladičin Han do Leskovac – svi putnici seljaci na toj liniji konače u Glavonjinu kafanu. A u Trenkinu kafanu dođuvali su najviše Crnotravci – kad pođev u pečalbu i kad se vrćav iz pečalbu oni pravo iz voz dođev u Trenkinu kafanu da malo prednev .. A bile su i kafane na „višem nivou’’, kao što je bila kafana Plug čiji je vlasnik bio Nikola Miljković.. Tu je dolazila leskovačka elita -. Bogataški sinovi da se zabavljav uz muziku, pesmu i šarlijske priče i šale...U kafanu u Plug stalni gost bio je čuveni šuster Žika Timić BKM i pevao za svoju dušu i gosti u kafanu.. Ima ljudi bez koji ni sećanja na Star Leskovac ne možev da opstanev i – niki iz taj sećanja ne može da gi napudi. I za toj se i sg kazuje: „Kolko je star Star Leskovac - tolko je stara i priča od pročuvenoga šnajdera Dundu Pekića, brata na šnajdera Rade Pekića.

-Dunda Pekić je opšte poznati čovek u Leskovac, i bija – kao veliki šaljivdžija, vrlo pametan i duhovit. I zato što je bio takav bio je omiljen u društvo, a njegovi najbolji prijatelji bili su sinovi na industrijalci, trgovci, doktori, apotekari, sudije i profisori. I znalo se – ss Dundu je uvek zabavno. Ako u društvo u kafanu neje i Dunda – nema ni šale, ni smejanje ni pevanje..

Krojačnica na Rade Pekića bila je do ćebapčijnicu na Vlajka Gurmana – preko put hotel „Plug.”

Dunda Pekić je šija samo prsluci i pantalone. Vrskaja je kd zbori i bez njega sinovi na industrijalci i drugi leskovački bogatatši nesu nigde išli..

U radnju kude majstora Rade Pekića dođev Bora Piksla, Vojkan Tonkić, Dragi Jovanović i Dine Čeče i vikav Dundu da ide s nji u kafanu. Ali, nikako ne mogu da ga izvedev jer mu brat Rade ne dava da ostavi rabotu. I oni koje će – bez Dundu gim se ne ide na doručak i sediv u radnju kude su rafovi ss štofovi i šaliv se na račun Dunde, a Dunda gi vidi i čuje iz radionicu kude mora da sedi i šije prsluci i pantalone i vika gim:

Vi ebem majku jaaa!- al ne sme da iskoči, jer mu brat Rade ne dava.

Kd izgubiv strpljenje oni mu kažev:

-Dobro, Dune, ti ši pantalone i prsluci, a mi će idemo u hotel Plug na doručak!- i otidnev!

A Dunda – živ neje što i on neje otišja s nji, jer zna da će u hotel Plug da bude edenje i pijenje. I – vrti se, vrti, vrti – ide mu se u hotel Plug, ali ne sme da iskoči od brata Rade. I kd više ne može da izdrži ostavi šivenje i pođe, a Rade ga pita:

-Di ćeš ti Dune!? –

-Ti mene ne može braniš! Ja neću radi više i neću dođem više! –

I takoj se Dunda i Rade posvađaju – Dunda otidne u hotel Plug i – ne dođuje na rabotu nekolko dana.

Najelitniji je bio Hotel „Kostić“ kod Spomenika. Na tom mestu prethodno je bio hotel „Kruna“. Hotel „Kostić“ je bio čuven po zabavama, balovima i igrankama, a imao je i salu i u njoj su prikazivane su i pozorišne predstave.

Vlasnici hotela „Kostić“ bili su braća Gligorije – Gorča Kostić i Dragutin zvani Dina Kostić.

Braća Gorča i Dragutin su srušili hotel „Krunu“ i na to isto mesto zajedno počeli da grade novi hotel pod nazivom „Kostić“. Kada su radovi bili pri kraju, stariji brat Gorča je iznenada umro i izgradnju hotela je nastavio mlađi brat Dragutin – Dina.

Po kazivanju starih Leskovčana – Novice Kulaša i Svete Agice izgradnja hotela je završena 1921. godine.

Hotel «Kostić» spada među one građevine na koje su leskovčani mnogo ponosni i sada – kada ih odavno više nema.

-Toj je bija reprezentativan hotel otvorenog tipa. Tuj je dođuvala smo leskovačka elita, odabrani ljudi, intelektualci – lepo obučeni, ukruteni ljudi ss mašnu, koji leskovčani vikav – uštirkani ljudi! Jer, hotel «Kostić» je bija smo za visoku kategoriju ljudi, tkv mu ambijent bija – čovek koj nosi kačket nee nikd svrćaja u hotel «Kostić»’, a ako niki pijan oće da ulegne – osoblje hotela mu dade banku i vikav mu:

-Eve ti banka i idi na drugo mesto da piješ, čoveče! Ovoj je hotel «Kostić!»

Gazda hotela Kostadin – Dina Kostić bija je ozbiljan i opasan čovek, a takvo je bilo i osoblje i tuj nee mogja svaki da ulegne. Kelneri su bili Pera Todorović Ćure, Bora Mitić Dejanac, Jordan Petrović Piroćanac, Aca Kuzmanović Štefi, Luka Bosanac, Nikola Veličković Stari, Čeda Gulja i Mita Nedeljković, češljar, zvani Mita. Dura je bija londiner – njigovo je bilo da ss fijaker ide na stanicu i sačekuje putnici iz voz i dovozi gi da spiev u hotel, a ko londiner je rabotija i Duško Ciganče. Na kasu su rabotili Mehmet Čevro Bosanac, Sveta Graočankić – Graočanka, Pavle Jovanović i Rade Stanković, zet na Dinu Kostića.

Tast na Dinu Kostića, gazdu od hotela, Rista Biljar zvani Kmet iz Vladičin Han bija je na kasu u kujnu – pred njega uvek stoji jelovnik ss cene, i kd kelneri markirav jelo za gosti, Rista Biljar gim za markirano jelo uzne metalni tantuzi ( bonovi ) i uveče kelneri tija tantuzi isplativ na kasira u pare.

U hotel «Kostić» gosti dođev još od sobajle – da popiev kafu i pročitav novine. Hotel ima dva sprata, a u prizemlje levo i desno od ulazna vrata veliki prozori ss debela stakla – leto kd je osoblje hotela gi otvori širom da se kafana izluftira…

Sava Dimitrijević

I ovo Vam može biti interesantno

Nastavak na JUGpress.com...