Izvor: JUGpress.com, 14.Jun.2020, 19:00
Jovanović u Lipovici: Srbiji su potrebne promene
LESKOVAC
Bolja Srbija je organizovala predizbornu tribinu na kojoj su u Lipovici govorili predsednik stranke Dragan Jovanović i narodni poslanik Miladin Ševarlić. Oni su pretežno govorili o problemima u poljoprivredi, a Dragan Jovanović, predsednik skupštine opštine Topola, koji je naglasio da svoju opštinu vodi već 16 godina.
„Ja živim u selu koje ima 400 kuća i nikada nisam imao manje od 85% glasova >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << u svom selu. Valjda su me komšije upoznale do sada i ne podržavaju me bez razloga 16 godina. Verujem da možemo da napravimo listu ljudi koji mogu da daju dobro ovoj Srbiji, a za to su pre svega neophodne promene. Uz svo poštovanje Vučiću i njegovoj energiji da nešto uradi, ali ako se u nešto ne razume i ako nešto slabo funkcioniše, to je poljoprivreda i pomoć ljudi na seoskom području. Potrebna nam je decentralizacija i to da se dese promene odozdo na gore, jer ako se ovako nastavi na kraju ćemo imati Beograd i ostatak Srbije. Zašto sva ministarstva moraju da budu u Beogradu, zar ne može makar jedno, najmanje važno, da bude u Nišu? Mi predlažemo i da se na nivou okruga, gde trenutno imamo samo načelnika koji samo prima platu i nema nikakva ovlašćenja, formiraju skupštine koje bi imale do 40 poslanika i rešavala sva pitanja vezana za život opština i okruga. To znači osnovno i predškolsko obrazovanje, putna struktura na nivou okruga, formiranje zadruga i slične stvari. Republička skupština bi rešavala probleme koji su bitni za državu, kao što je spoljna politika, odbrana, nacionalna bezbednost… Nelogično je da ministar prosvete imenuje direktora škole u, npr. Lipovici, ili da dolazi Drobnjak, direktor „Puteva“ Srbije i da određuje u kom će selu da se asfaltira put…“
Jovanović je rekao i da je Topola danas bogata opština, ali da tako nije bilo pre 16 godina, kada je on postao predsednik opštine.
„Tada smo bili u četvrtoj grupi razvijenosti, daleko ispod Leskovca. Danas smo u prvoj grupi, što dokazuje da se upornim radom sve može popraviti i dovesti u bolje stanje. Da bi stvari generalno popravili, između ostalog treba promeniti i politiku davanja ogromnih subvencija stranim investitorima za otvaranje radnih mesta. Mi nemamo ništa protiv subvencija, ali ono za šta se zalažemo je da, ako dajete kao država pare, taj neko ne može da daje platu radnicima od 30-35.000 dinara, nego najmanje platu koja je prosečna u Republici Srbiji. A zamislite kako bi bilo jednom seljaku ili nekom ko se bavi malom privredom, kad bi mu država dala 10.000 evra za kupovinu zemlje ili mehanizacije? Okosnica našeg programa je potpuno drugačija agrarna politika. Nama su stalno ministri poljoprivrede iz Vojvodine i oni, jednostavno, ne razumeju problem srpskog seljaka koji je potpuno drugačiji u odnosu na vojvođanske seljake. Jedina smo zemlja u regionu koja nema povraćaj akciza na dizel gorivo za seljake. Kod nas je gorivo skuplje za 30, 40 dinara skuplji, a treba da proizvedemo paradajz ili višnju, uz to su granice otvorene, uvoz robe slobodan i mi treba da budemo konkurentni?! Pre 10 godina je subvencija po hektaru obradive površine bila 12.000 dinara, a danas je 4.000 dinara. Dodajmo tome i nezainteresovanost države da seljaka zaštiti od prevaranata sa garantovanim otkupnim cenama. Za nedelju dana kreće berba višnje, a niko ne zna otkupnu cenu! Država treba da izađe i kaže koja je minimalna otkupna cena, pa ako neko da više neka otkupi. U protivnom, otkupljuje država, skladišti kao svoje robne rezerve i dalje prosleđuje bolnicama, policiji…“
Jovanović je rekao i da smo država u kojoj se ministar poljoprivrede ne pita oko formiranja zadruga, nego to radi penzioner Krkobabić „koji nikada ni kuče na selu nije imao. To je čovek koji pravi fiktivne zadruge i protiv koga sam ja podneo krivičnu prijavu. U jednom šumadijskom selu Tulež su dali 67.000 evra za zadrugu za preradu oraha, a nemaju nijedno zasađeno stablo oraha! Da bi orah počeo da daje plod treba minimum 5-7 godina, pa vi vidite koje su to prevare…“
Miladin Ševarlić, agroekonomista, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i poslanik, kao veliki problem u poljoprivredi je naveo što se smanjuje poljoprivredno zemljište, njegova plodnost, smanjenje stočnog fonda što, opet dovodi do smanjenja stajnjaka, pa primenom navodnjavanjem dolazi do ispiranja humusa u dublje slojeve, tako da gore ostaje skeletna površina koja će za 50-ak godina da se praktično pretvori u pustinju.
„Poseban problem je razvoj poljoprivrede južno od Save i Dunava, koje ima različitu strukturu u odnosu na Vojvodinu i gde dominira voćarstvo i vinogradarstvo uz ratarsku, povrtarsku i stočarsku proizvodnju. Ova poslednja proizvodnja je okosnica razvoja poljoprivrede, jer jedino oni koji imaju stoku na gazdinstvu, oni su vezani svih 365 dana u godini za to gazdinstvo. U periodu između dva popisa zbog loše agrarne politike ugašeno je 230.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava! Ako uzmemo da je po 100 gazdinstava u selu, to je 2300 sela, a u centralnoj Srbiji i Vojvodini imamo 4539 sela. Srbija pražnjenjem svojih sela menja i svoju nacionalnu strukturu stanovništva, o čemu takođe treba voditi računa.“
Ševarlić je kao dodatni problem naveo i nedostatak poljoprivrednih stručnih savetnika.
„Srbija sa 280 savetodavaca na 560.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, na 3,5 miliona hektara zemljišta i na 1,9 miliona uslovnih grla stoke je na nivou koji je poražavajući. Da bismo bili na nivou savetodavstva u Hrvatskoj trebali bi da u jednom danu povećamo broj savetodavaca za 4-6 puta, u zavisnosti od toga da li uzimamo kao osnovicu za obračun broj gazdinstava, obradivo poljoprivredno zemljište ili uslovni broj grla stoke. Da bi dostigli Sloveniju, taj broj mora da se poveća 10-12 puta. Mi smo jedina država u svetu koja je u jednom danu, dolaskom tadašnjeg ministra Kneževića jednom sms porukom otpustili 1658 pomoćnika savetodavaca koji su pomagali rad poljoprivrednika… Oni su barem tri puta godišnje obilazili svako domaćinstvo.“
Na tribini su se obratili i nosilac odborničke liste u Leskovcu i kandidat za poslanika Oliver Antanasijević i odbornički kandidat Jovan Stanković.
Dragan Jovanović kaže da, kao predsednik skupštine opštine Topola, velikih problema imao dok su na vlasti bili, kako je sam rekao, „žuti“.
„Nije bilo inspekcije koja mi nije bila po šest meseci i proveravala šta i kako radimo u opštini. U to vreme nije bilo mitinga SNS-a na kome nisam govorio i obraćao se narodu. Više puta sam direktno razgovarao sa Vučićem i ukazivao na propuste. Na žalost, većina u SNS-u jedno govori, a sasvim drugo radi i to je ono što mi želimo da promenimo. Vreme je da oni koji imaju dokazane rezultate u svojim sredinama dobiju priliku da urade nešto i za celu Srbiju.“
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
