Izvor: JUGpress.com, 29.Sep.2022, 08:01
Jesu li žene ’’domaćice’’ i na poslu?
LESKOVAC
Nikad nisam smatrala da je ženski pol slabiji. Niti da su suze njihovo oružje a empatija nešto sa čime se žena rađa. Emocije nisu merljive, nisu utisnute u ženski DNK, i svakako je ne čine krhkom i slabom. Takvom je društvo predstavlja. Takva žena društvu odgovara.
Iako mnoge od nas svedoče da su se vremena promenila, da muškarci podjednako obavljaju kućne poslove kao i žene, situacija je >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << prilično drugačija na poslu. Brojna istraživanja pokazuju da se ženi u preduzeću u kome radi najčešće delegiraju takozvani ’’kalnelarijsko-kućni poslovi’’ (office housework). Ovaj koncept nije novina. Datira možda još iz vremena kada je žena kročila u kancelariju. Pod ovim se podrazumeva da žena organizuje rođendanske zabave za svoje kolege, biva nadležna za hranu i piće za poslovne ’’evente’’ i proslave ili se od nje često traži a pritom i podrazumeva da pripremi kafu za svoje kolege, da sređuje i uređuje sale za sastanke nakon seminara i sastanaka ili pokazuje novom zaposlenom gde se nalazi kopi aparat i slično. Dakle svi oni poslovi koji su ’’nevidljivi, neprimećeni i neplaćeni’’. Slični poslovi koje žene obavljaju u svom domu. Poslovi koje sasvim sigurno može obavljati muškarac. Ipak, postavlja se pitanje, zašto su ovakva kolektivna očekivanja uvrežena među menadžerima i uopšte među svim zaposlenima? Jer verujem da, većina muškaraca kao i žena smatra ovakvu ulogu opravdanom.
Ženi je u ovom slučaju dodeljena poslovna uloga tzv. ’’pipl plizera’’ (peopel pleaser),to jest onaj koji stalno udovoljava drugima, te vremenom postaje njen poslovni brend. To je neka vrsta prećutnog sporazuma gde se muškarcima iste životne dobi i položaja u preduzeću ni na kraj pameti ne delegiraju ovakvi zadaci. Ukoliko se žene i odvaže da odbiju ovakve zadatke, budu okarakterisane kao previše emotivne i slabe. Ne samo što su ženama upućeni ovakvu zahtevi češće nego muškarcima, već se podrazumeva da žena pristaje da obavlja ove radne zadatke. ’’Žene osećaju krivicu ukoliko ne prihvate ovaj posao’’, ističe Gardian (The Guardian) u svom članku iz 2022. godine ’’Nema nagrade niti priznanja: zašto žene trebaju reći ne kancelarijsko-kućnim poslovima.’’ (‘No reward or recognition’: why women should say no to ‘office housework’).
Osnaživanje žena, u svim životnim sferama te i na radnom mestu jeste zadatak svih nas. Prema istraživanju koje je 2021. godine sproveo magazin Forčen (Fortune 500), svega 15% od ukupnog broja izvršnih direktora čine žene. Iako se danas mnogo govori o savremenom poslovanju koje podrazumeva zabranu diskriminacije na osnovu polova, mnoga preduzeća se izgleda samo na papiru jasno zalažu za zaštitu prava svojih zaposlenih potencirajući jednak tretman za muškarce i žene. Ipak praksa pokazuje da nije baš tako.
Danas je možda više nego ikad potrebna žena lider koja će pokazati i dokazati svoje poslovne veštine. Autori Korin Post (Corinne Post), Boris Lokšin (Boris Lokshin) i Kristof Bon (Christophe Boone), članka objavljenom 2021. godine u Harvard biznis rivjuu (Harvard Business Review) pod nazivom ’’Istraživanje: Postavljanje žena na poziciji izvršnog direktora dovodi do promena u načini razmišljanja preduzeća (Research: Adding Women to the C-Suite Changes How Companies Think), smatraju kako žene lideri zajedno sa muškarcima na ovoj poziciji, doprinose boljim rezultatima poslovanja, društvenoj odgovornosti preduzeća, većoj sklonosti ka promenama i težem prihvatanju rizika. Dakle, podjednakim delegiranjem ovih ’’neprimećenih’’ poslovnih zadataka, ženama ostaje više vremena da doprinesu uspešnom realizovanju ključnih vrednosti i ciljeva u preduzeću.
Iako mnogi još uvek smatraju kako je preduzeće institucija u kojoj nema mnogo mesta za empatiju i ’’mekim’’ veštinama(soft skills), nama ženama ostaje jedino da se učimo veštini – Kako reći Ne?
Kulturno, staloženo i dostojanstveno. Jer samo poštujući sebe možemo poštovati i druge.
dr Nataša Dimitrijević
I ovo Vam može biti interesantno
