Izvor: Politika, 15.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelena proučava opake viruse
Početkom oktobra, Jelena Božilović iz Grdelice stekla je zvanje doktora nauka na Univerzitetu Gete u Frankfurtu, gde je odmah i dobila posao na Institutu za hemiju i medicinsku biohemiju tog univerziteta
Leskovac – Pored čuvenog genetičara Miodraga Stojkovića koji se bavi istraživanjem matičnih ćelija, još jedan stručnjak iz leskovačke opštine otisnuo se u inostranstvo, u svet nauke i medicine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << To je Jelena Božilović iz Grdelice, koja je početkom oktobra stekla zvanje doktora nauka na Univerzitetu Gete u Frankfurtu. Odmah po doktoriranju, dobila je posao na tom univerzitetu, gde je već uključena u istraživanja koja se sprovode na Institutu za hemiju i medicinsku biohemiju. Ona proučava viruse koji su uzročnici opakih bolesti, kao i područja genetike u oblasti organske hemije i biohemije.
Njeno interesovanje za hemiju potiče iz Srednje medicinske škole u Leskovcu gde je pohađala farmaceutski smer. Ključnu ulogu za razvijanje njenih interesovanja u tom periodu, ističe, odigrao je profesor Žarko Bjeletić.
– Tek na studijama hemije u Nišu uvidela sam koliko je široko znanje koje sam ponela iz srednje škole, upoređujući ga sa ostalim studentima. Studirati u vreme krize i ratova nije bilo lako, a ni naročito motivišuće. Ipak, bila sam svesna da će znanje pre ili kasnije dobiti na značaju. Naše laboratorije na fakultetu nisu imale čak ni osnovne preparate. Hemija iziskuje dosta novca, a u to vreme nije ga bilo ni za nauku, ni za obrazovanje. Ali i u takvim uslovima, onaj ko je hteo i želeo, mogao je da stekne bazična znanja i razvije logiku koja je neophodna za naučni rad – priseća se za „Politiku” novopečeni doktor hemije.
Pošto nije našla posao u struci, po završetku studija radila je pet godina u jednoj niškoj apoteci, ali to, kaže, nije nikada smatrala za svoju trajnu orijentaciju. Sve vreme je pokušavala da se na bilo koji način vrati hemiji, ali to nije išlo lako.
Odluci da ode baš u Nemačku doprinela je i činjenica da je u to vreme doktorand na Univerzitetu u Frankfurtu bila Aleksandra Živković,njena drugarica iz Niša, što je Jeleni olakšalo proceduru odlaska i potonje uklapanje u novu sredinu. Drugo, njena radna grupa je bila sastavljena od stručnjaka iz raznih zemalja, pa se nije osećala kao potpuni stranac. Pored Aleksandre Živković, veliku zahvalnost za svoj uspeh duguje i mentoru dr Joahimu Engelsu koji je od samog početka bio uveren da će Jelena doktorirati sa najvišom ocenom. Koristila je literaturu na engleskom, dok je doktorat odbranila na nemačkom jeziku.
– Uvek me je vodila nada da će se stvari promeniti nabolje i da će kvalitet, u svim oblastima, biti ono što će se ceniti. Međutim, vremenom sam uvidela da u našoj zemlji između stručnosti i podobnosti ovaj drugi parametar gotovo uvek odnosi prevagu. A to je jedan od ovdašnjih bazičnih problema – smatra Jelena Božilović, dodajući da za sada ne namerava da se vrati, jer, kako kaže, kod nas još nema čvrstih spona između nauke i prakse.
M. Momčilović
[objavljeno: 16/11/2008]
