Izvor: JUGpress.com, 21.Dec.2017, 21:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javna debata : Kakve lokalne medije želimo u Leskovcu?
LESKOVAC
Mediji na lokalnom nivou nisu u stanju da tržišno opstanu, zbog čega većina njih i zavisi od projektnog sufinansiranja. Iako je proces projektnog sufinansiranja od suštinskog značaja za medije, on pati od odredjenih nedostatnosti, kao što je problematika sprovodjenja konkursa. Konkretno, u gradu Leskovcu, preveliki broj medija dobio je novac putem konkursa, čak njih 19, zbog čega se gubi svrha projektnog >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << sufinansiranja i pri tom se ne razmatra ocena kvaliteta projekta. Slabi su kapaciteti kako medija, tako i novinara, a kvalitet informisanja je loš.
To su glavni zaključci koje je izneo na javnoj debati, organizovanoj danas u Leskovcu, povodom sprovedenog istraživanja, izvršni direktor Fondacije Slavka Ćuruvije, Marka Vujačić.
„Sastav, rad, plaćanje i transparentnost u radu konkursnih komisija koje odlučuju o dodeli sredstava lokalnim medijima, potrebno je unaprediti. Na primer, da li je dobro to da konkursna komisija samo preporučuje, a da Gradsko veće odlučuje kome će dodeliti sredstva. Ono što je Gradska uprava stalno isticala, jeste da su oni sve radili prema pravilima i zakonskim procedurama, počevši od toga da ako neki mediji nisu leskovački, a dobili su finansiranje, da je prosto zakon odredio da ne treba da postoji diskriminacija“, rekao je Vujačić, dodavši da su u okviru istraživanja kao najveći nedostatak lokalnih medija, gradjani istakli neobjektivno izveštavanje, te nedostatak aktuelnih tema i nedovoljan broj novinara.
Jedna od učesnica debate, glavna i odgovorna urednica Televizije Leskovac, Nataša Djordjević, istakla je danas da je zadatak novinara da prenese informaciju, kakva god ona bila i da po njenom mišljenju, treba ispratiti dnevna dešavanja, koja su možda nebitna.
„Leskovac je sredina koja ima ogroman broj medija. Nigde nema više televizija i internet portala na tako malom području, kao što je naše, ali su sve redakcije sa jako malim brojem novinara, zbog čega ne možemo baš uvek da ispratimo sve oblasti društvenog života. Zato se i javlja varijanta da ljudi veruju informacijama, ali da ih nema dovoljno“, kaže Djordjevićeva.
Ona dodaje da je Televizja Leskovac, koja je inače privatizovana 2007. godine, jedini privatizovani medij u Leskovcu koji još uvek funkcioniše.
„Imali smo tu sreću da nastavimo da radimo posao koji smo radili, bez ikakvog pritiska od strane vlasnika medija“, dodala je ona.
Govoreći o problematici projektnog sufinansiranja, predstavnik Gradske uprave, Jovan Jović, šef Odseka za kulturu, sport i informisanje, koji je učestvovao u današnjoj debati, istakao je da je lokalna samouprava svesna da 20 miliona dinara predstavlja mali iznos, kada je u pitanju sufinansiranje medija.
„Mi ih ne finansiramo u potpunosti, stoga ovo je samo podrška medijima da realizuju najbolje projekte, odnosno aktivnosti koje su u javnom interesu i za grad, ali i za lokalnu zajednicu. Gradska uprava koja je nadležna za praćenje konkursa, vrši kontrolu sprovedenih aktivnosti. Ovo je prva godina da smo uveli podnošenje kvartalnih izveštaja, upravo iz tog razloga da bi videli kako se sredstva gradjana troše. Mi kvartalno vršimo pregled realizacije aktivnosti i da li su opredeljena sredstva utrošena za one aktivnosti, za koje su namenjene budžetom projekta i tek kada utvrdimo da je to tako, onda dozvoljavamo sledeću tranšu sredstava“, objašnjava Jović.
Komentarišući tvrdnju iznetu u toku istraživanja da su zapravo sufinansirani i mediji koji ne pokrivaju grad Leskovac, Jović kaže da ta konstatacija nije tačna, već da su podržane televizije koje nemaju prebivalište na teritoriji grada Leskovca, ali da se njihove aktivnosti odnose na informisanje gradjana Leskovca.
„Mi smo od 39 podnetih prijava po konkursu, podržali 19. Nismo išli po principu da damo svima i da svi budu zadovoljni. Ovo je upravo podatak koji govori da to nije tačno“.
Na pitanje novinara Bratislava Lekića, u kojoj meri su ispoštovani projekti i gde je tu kvalitet, Jović objašnjava da ukoliko medij nije ispoštovao realizaciju projekta onda on u narednom periodu neće biti podržan, „čak postoji i zakonski predodredjen period od dve godine“, dok o kvalitetu sufinansiranih projekata, odnosno medijskih sadržaja, Jović nije govorio.
Jugoslav Tomić, ispred Radija 016, obraćajući se Joviću, naglasio je da je Upravni sud po osnovu tužbe Radija 016, poništio rešenja o dodeli sredstava medijima za 2015. i 2016. godinu, Odeljenja za društvene delatnosti i lokalni razvoj, zbog niza propusta.
„Upravni sud je jedino u Leskovcu za dve godine poništio dva rešenja o dodeli sredstava. Mi nećemo ovde stati i vrlo brzo ćemo poništiti i konkurs za 2017. godinu, ali na žalost, Upravni sud nije u mogućnosti da osim te presude bilo šta dalje uradi i lokalna samouprava to koristi. Članovima komisije koja odlučuje o dodeli sredstava se kaže, od strane gradonačelnika Gorana Cvetanovića, Jugoslavu Tomiću ne smete da date ni dinara i to su mi rekli članovi komisije. Sredstva dobijaju odredjeni ljudi po nalogu gradonačelnika“, rekao je Tomić, ističući da Radio 016, već dve godine nije dobio sredstva od opštine.
Odgovarajući Jović je demantovao te tvrdnje i objasnio samo da Upravni sud nije poništio rešenja, već da su ona vraćena kao bi Odeljenje za društvene delatnosti i lokalni razvoj izvršilo dopunu.
„Postupak je time okončan, a što se tiče pritiska na rad komisije, ja na to ne mogu da dam odgovor. Znam da iz Odeljenja za društvene delatnosti nema pritiska kako na komisiju, tako ni na novinare“, konstatovao je Jović.
Glavna i odgovorna urednica Regionalne informativne agencije JUGpress, Ljiljana Stojanović istakla je da postoji jedan problem koji se sve češće nameće novinarima, a to je plaćanje ili neplaćanje od strane lokalne samouprave radi praćenja odredjenih aktivnosti.
„Mediji koji funkcionišu po čisto ekonomskim principima ne shvataju da to što nisu dobili novac za praćenje sednice Skupštine, ne znači da oni ne treba da je prate. Postoji nešto što je prosto obaveza za praćenje, jer je to u javnom interesu i zato što mediji postoje zbog toga. Ako prenose samo to za šta dobijaju novac, onda treba da izveštavaju samo o svojim projektima. I nosioci lokalnih vlasti ne shvataju da novac nije dat samo da bi se pratio gradonačelnik, već zbog projektnih aktivnosti“, ističe ona.
Zanimljivo je da su leskovački lokalni mediji bojkotovali ovu debatu, pratili su je samo Televizija Leskovac, JUGpress i Nova Naša reč.
Tokom javne debate, još jedan od učesnika, Bratislav Stamenković iz organizacije CRTA, naglasio je da su sve udarne vesti vezane za aktivnosti gradonačelnika, Gorana Cvetanovića i da je pri tom zanemarena vest da su zaposleni iz lokalne samouprave svoje radno vreme proveli na mitingu, koji je organizovan od strane vlasti.
„To je informacija koja me interesuje, jer mi plaćamo te ljude koji rade u lokalnim samoupravama“, naglasio je Stamenković.
Dodaje i da su mediji u obavezi da dopuste i da opozicija iskaže svoje stavove.
„Mediji od straha da iduće godine ne budu odbijeni na medijskom konkursu , idu samo na dogadjaje koje organizuje gradonačelnik, bez obzira da li su ti dogadjaji značajni za gradjane, a s druge strane opozicija ne može da dodje do medija. Vrlo je ozbiljna stvar način kontrole medija i način kontrole puštanja vesti“, istakao je.
Učesnik debate, Ivan Grujić iz Edukacionog centra Leskovac, poručio je danas da postoji rešenje za unapredjenje medijskog sadržaja, a to je da postoji obaveza svih koji su dobili sufinansiranje od strane organa javne vlasti, da svoje medijske sadržaje objave ne samo na svom portalu, već i na jednom mestu na internet stranici, kako bi bili dostupni svima.
„Na osnovu podataka koji su meni dostupni, nijedna lokalna samouprava u Srbiji nije radila evaluaciju medijskog saržaja, ali vrlo je važno pitanje kvaliteta medijskog sadržaja, da li je on u skladu sa javnim interesom. Mislim da lokalne samouprave nemaju kapacitet da se time bave. To je posebno ozbiljno i stručno pitanje koje zahteva angažovanje ljudi koji rade taj posao i novac. Potrebno je to rešiti sistematski, na nivou države“.
Debati su prisustvovali i razni članovi političkih partija koji su izneli svoja razmišljanja o tome kakvi lokalni mediji treba da budu.
Olivera Jović iz Pokreta Saše Radulovića „Dosta je bilo“, prvenstveno je naglasila da želi medije u kojima će biti političkih emisija, kao i neprekidnih debata i sučeljavanja mišljenja.
„Nema debata, ni političkih emisija, kao da živimo u vreme Tita. Informacija ne sme da bude svedena na projekat. Skoro 90 odsto stanovništva i ne zna šta se dešava u lokalnoj samoupravi“, rekla je i pri tom iznela predlog o redovnom finansiranju medija iz lokalnog budžeta.
Govoreći o „neslobodi“ medija, opozicionar Nebojša Cakić iz SDS –a, kaže da vladajuća garnitura pokušava da kontroliše medije putem projektnog finansiranja i dodaje da je potrebno jasno definisati pojam projektnog finansiranja.
„Mediji konkurišu projektom radi sufinansiranja, a lokalna samouprava im da novac za funkcionisanje. Kroz to projektno sufinansiranje, zapravo se finansiraju mediji, zbog čega su i posledice ovakve kakve jesu i to ne samo u Leskovcu“.
On je ovom prilikom ponovo podsetio da većina lokalnih medja, a naročito internet portali nisu izveštavali o poslednjoj sednici Skupštine grada, 8. decembra.
Njegov kolega iz SDS – a, Nenad Zdravković, napomenuo je da je Državna revizorska institucija, u svom izveštaju za 2015. godinu, jasno navela primedbe vezane za dodelu sredstava lokalnim medijima, na šta je Jovan Jović iz Gradske uprave rekao da ne raspolaže takvim informacijama, a na Zdravkovićevo pitanje da li je protiv nekoga iz Gradske uprave podneta krivična ili prekršajna prijava, Jović nije odgovorio.
PodeliteFacebookTwitterGoogleEmailSkype
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
