Izvor: Blic, 29.Apr.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgradili kuće na kanalu
Leskovac, Čačak - Kuće izgrađene sa građevinskom dozvolom na odvodnom kanalu u Bobištu, kanal dug 25 kilometara u Čačku zatrpan smećem i prepun otpadnih voda, samo su neki od primera neodržavanja mreže za sprečavanje poplava.
Glavni uzrok poplave u Bobištu, najteže pogođenom mestu u okolini Leskovca jeste neodržavan glavni, ali i sporedni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odvodni kanal. Iako su leskovačke vlasti postigle dogovor sa „Srbija vodama" o obnovi ovih kanala, poplave su mogle biti izbegnute da je on bio upotrebljiv. Gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić kaže da je za poplave kriva leskovačka lokalna samouprava koja je tolerisala gradnju kuća i dva privredna objekta na obalama kanala kroz Bobište, ali i sami građani koji su pravili kuće i na pomoćnom kanalu u Bobištu. Kocić je kazao da će se ispitati odgovornost nadležnih u Gradskoj upravi za urbanizam i komunalno stambene poslove, ali da će pojedini Bobištani, koji su zauzeli pomoćni kanal, sami morati da snose troškove izgradnje kolektora za atmosfersku vodu. On je obećao i da objekti pored Bučana neće biti rušeni ukoliko se mogu zaobići prilikom proširenja korita.
- Još nemamo uvid u pravo stanje jer su postupci za utvrđivanje skupi i iziskuju puno vremena. Prema nezvaničnim saznanjima, objekti su zidani na pomoćnom kanalu „Bara" - kaže načelnica uprave za urbanizam i komunalne stambene poslove Jadranka Miljković.
Za razliku od stručnjaka, starosedeoci Bobišta odlično znaju koji su objekti ugrozili glavni, ali i pomoćni kanal, koji je pre 50 godina napravljen kako bi preuzeo višak vode iz onog većeg.
- Kada smo se ovde doselili, glavni kanal bio je širok 13 metara i dubok pet, pored njega nije bilo kuća i placeva. U međuvremenu su ljudi gradili kuće uz kanal, on se urušavao i suzio na metar, dva - pričaju Bobištani iz Kozaračke kuće, koja je najviše stradala u poplavi.
Urbanističkim planom, pričaju meštani, bilo je predviđeno da uz kanal prolazi ulica, ali na tom mestu sada su kuće i dvorišta. Slađa Cvetković iz Krunske ulice je pod tim uslovima kupila plac i sagradila kuću stotinak metara od kanala, ali obećana ulica nikada nije napravljena.
- Ako dobijemo nalog za rušenje, rušićemo, mada znam da ćemo imati strašne probleme. Pre nas posao treba da odrade mnoge službe - kaže načelnik Komunalne inspekcije Saša Pešić.
Najmanje 14 kuća legalno je sagrađeno devedesetih godina na samom pomoćnom kanalu.
- Te kuće su sagrađene posle kompleksa objekata preduzeća „Žitokomerc". Taj kompleks je takođe sagrađen sa urednim dozvolama na početku kanala „Bara" - tvrde meštani, dok Dušan Stojanović, dugogodišnji radnik ove firme kaže da je kanal uništen kasnije.
- Kanal je prolazio iznad „Žitokomerca", ali je uništen kada su vlasti asfaltirale put i nisu ostavile propust za oticanje vode, pa zato sada mi prvi stradamo - priča Stojanović.
Sa kanalom muku muči i oko 18.000 Čačana iz naselja Ljubićki kej. Ovaj kanal, dug 25 kilometara, nekada namenjen za navodnjavanje, posle višegodišnje zapuštenosti prepun je otpada, ustajale vode prekrivene žabokrečinom, ali predstavlja i opasnost od poplava u kišnom periodu.
Kada je pre skoro pola veka kroz kanal za navodnjavanje prvi put potekla voda, okončana je jedna od najvećih investicija tadašnje Jugoslavije. Projektovan je za navodnjavanje 4.500 hektara, ali se prvih godina po otvaranju koristio i kao gradsko kupalište. Međutim, dugogodišnjom nebrigom pretvorio se u ruglo grada i otvorenu kanalizaciju.
- Ne zna se kada je gore. Da li leti kada je kanal ustajala baruština puna otpada i uzrok je mogućih zaraza, ali i smrada. Ili je teže u kišnom periodu kada postoji opasnost od izlivanja vode - kaže Slavoljub Bošković iz inicijativnog odbora MZ Ljubićki kej za potpisivanje peticije kojom se zahteva hitno rešavanje ovog problema. Meštani peticijom traže čišćenje korita kanala, njegovih podzemnih i tunelskih delova, te zaustavljanje izlivanja otpadnih voda.
Prošle godine, u okviru javnih radova, započeto je i čišćenje kanala za navodnjavanje koji se proteže od Parmenca do Katrge, za šta je iz budžeta grada izdvojeno 5,5 miliona dinara. Međutim, nije se odmaklo dalje od sečenja rastinja i uklanjanja otpada.
- Ovaj posao možemo nastaviti tek kad bude obnovljen konkurs za javne radove, a kanal će biti u potpunosti očišćen i osposobljen za korišćenje početkom jula - najavljuje Miloje Vojinović, direktor JKP „Komunalac".
- Otpad koji se nalazi u kanalu u njega niko drugi nije bacio nego građani koji tu žive. Ako oni ne vole da im okolina bude čista, mi tu ne možemo pomoći. Možemo imati koliko hoćete javnih radova, ali ako građani nastave da se nesavesno ponašaju to će biti bačen novac - ističe Vojinović.
Ovakvo obrazloženje za potpisnike peticije je nedovoljno. Oni upozoravaju da im je strpljenje na izmaku, jer i pored brojnih apela koje su upućivali gradskom rukovodstvu i inspekcijama, do sada niko ništa nije preduzeo.
- Ukoliko se ovaj problem pod hitno ne reši, već početkom maja ćemo blokirati Ulicu Milenka Nikšića, jednu od najprometnijih u gradu - kaže Slobodan Tatić, predsednik saveta MZ Ljubićki kej.
Piroćanci sredili kanale
Opština Pirot je u protekle dve godine u saradnji sa JP „Srbija vode" u cilju sprečavanja izlivanje voda iz korita i plavljenje naselja, očistila i proširila kanale u nekoliko naselja koja su ranije često plavljena. U te poslove je uloženo oko 30 miliona dinara, a reč je o naseljima Rogoz, Prisjanski put, Nova Malas, Romsko naselje i Barje.
